Dragi prijatelji, dragi hrabri ljudi,

Kao i svih prethodnih godina, i ove godine Paradu ponosa podržavam iz nekoliko vrlo konkretnih razloga.

Ne samo zbog toga što je pravo na različitost jedno od osnovnih ljudskih prava, a diskriminacija na osnovu manjinskog identiteta zakonom zabranjena;

ne samo zbog toga što je mogućnost mirnog održavanja Parade pokazatelj stupnja slobode u jednom društvu;

ne samo zbog toga što zastrašivanje, ucene i pretnje huliganskih grupa, konzervativnih krugova i kalkulantskih političara, ne smeju da odnesu još jednu pobedu;

ne samo zato što se radi samo o još jednoj “statusno neutralnoj” različitosti,

već baš i upravo zbog toga što se radi o jednoj vrlo konkretnoj različitosti, o jednom vrlo konkretnom identitetu, o jednom vrlo konkretnom ponosu i potrebi da se javno kaže -homoseksualci nisu bolesni ljudi, LGBT identitet je najnormalniji identitet, biti gej znači baš isto što i biti strejt, jednaki smo u svemu: u svojim potrebama i željama, a pre svega pravima, koje niko ne sme da nam uskrati.

I niko ne treba da se stidi sebe, niko nikoga ne sme da tera u četiri zida, da sakriva od javnosti, kao da je LGBT identitet neka sramota i bruka, neki nedopustiv greh.

Svi smo ponosno zajedno u ovoj borbi, gej i strejt ljudi, svi kojima je ovo pitanje prava na slobodu, prava da se bude ponosno svoj.

Parada ponosa, 28.09.2011.

Peščanik.net, 29.09.2011.

LGBTQIA+