Nakon faktičkog odbijanja Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal da uzme u postupak dokaze koji su mu podneti da su pripadnici miloševićevske Vojske Jugoslavije i Ministarstva odbrane saučestvovali u ubistvu šesnaestoro tehničara Televizije Srbije 23. aprila 1999, ili da te dokaze odbaci kao neosnovane, porodice žrtava 15. aprila ove godine obratile su se pismom Predsedniku Republike, u kontekstu njegove ustavne funkcije zaštitnika Ustava i zakona.

Evo sadržaja tog pisma:

Poštovani g. Tadiću,

Učitelj uvek ostaje učitelj, pa Vam se i ja sada obraćam kao razredni starešina porodica žrtava tragedije na RTS-u.

Pre ravno šest godina, 23. aprila 2004, poslali ste mi pismo saučešća i podrške, obećavši – u ime svoje i u ime Demokratske stranke – da ćete se založiti za “istinu u rasvetljavanju tog tragičnog događaja”.

Za tih šest godina, od Vašeg pisma do danas, porodice su, radeći posao tužilaštva i policije, sakupile mnogobrojne dokaze i – dozvolite mi tu napomenu – utvrdile istinu u slučaju ubistva svojih najmilijih.

Ta je istina jednostavna: bilo je to državno ubistvo šesnaestoro ljudi, još jedno od državnih ubistava koja su obeležila najnoviju istoriju Srbije, i ono se stoga suštinski ne razlikuje od ubistva Ivana Stambolića, ili Slavka Ćuruvije, na primer.

Jednostavna je istina, dakle, da je ubistvo tehničara Televizije Srbije obavljeno uz učešće odgovarajućih državnih institucija Republike Srbije, uključujući Vojsku (dok je Stambolića recimo ubila Državna bezbednost).

I još jedna jednostavna istina: tužilaštva Republike Srbije, prvenstveno Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, odlučila su da ignorišu svoje zakonske obaveze i da ne uzmu u postupak nove dokaze koje su im podnele porodice; Specijalno tužilaštvo bilo je dužno da u roku od mesec dana odgovori na predstavke koje su mu bile upućene 2006. i 2009. Razlozi ignorisanja očito leže upravo u toj umešanosti Vojske (i Ministarstva odbrane) u ubistvo šesnaestoro tehničara Televizije Srbije.

Pre nego što se okrenemo međunarodnim sudskim telima, dužni smo, gospodine Predsedniče, da Vam se obratimo kao poslednjoj instanci zaštite zakona i Ustava, u nadi da ćete u smislu vaše predsedničke zakletve (“…da ću sve svoje snage posvetiti… ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona….”) obezbediti da tužilaštva Republike Srbije izvrše svoje zakonske obaveze.

Smatrajući da je nužno da Vas u tom kontekstu upoznamo sa detaljima (i dokumentima), molimo Vas da u najskorije vreme primite predstavnike porodica, svakako u vezi i sa dolazećom godišnjicom tragedije na RTS-u.

Htela bih na kraju da Vas podsetim na nešto: 4. oktobra 2000. govorili ste na mitingu u Rakovici, pozivajući na rušenje Miloševića. Nakon Vas, govorila sam ja, učiteljica i žitelj te opštine od svoje desete godine. Pola Rakovice krenulo je 5. oktobra u pobunu, za Vama, i za mnom.

S poštovanjem, u ime porodica žrtava

Žanka Stojanović

 
Peščanik.net, 22.04.2010.

Leave a Reply