Palestinian schoolboys look through a hole at their damaged school in Gaza City on Saturday http://cnn.it/1k5mvkl

 
Poštovani gospodine Netanjahu,

Postavio bih vam nekoliko pitanja – kao Nemac koji je svestan kakvo je neoprostivo zlo vašem narodu nanela generacija mojih roditelja, koji podržava pravo Izraela na postojanje i koji se gnuša antisemitizma kao i svakog oblika rasizma.

Da li ste ikada pokušali da zamislite šta bi bilo da ste rođeni u Gazi? U tom slučaju ne biste mogli da studirate na najboljim školama i univerzitetima u SAD, već verovatno u skromnim školama i univerzitetima Gaze i zapadnog Jordana. Vaši unuci bi imali vrlo male šanse da izbegnu patnju u Gazi. Doživeli biste u poslednjih šest godina dva strašna rata i izgubili biste mnoge školske drugove zbog izraelskih bombi.

Da li biste bili i političar u Gazi? Onda biste zajedno sa 23 palestinska poslanika sedeli u izraelskim zatvorima. U Ofer zatvoru u Ramali ili u Hadarim zatvoru na severu Izraela. Politika je prilično opasno zanimanje ako ste Palestinac. Zamislimo sledeće. Postali ste farmer i uzgajate cveće. Preživeli ste teška vremena. Zbog izraelske blokade možete da izvezete samo 3% vaše proizvodnje. Ekonomija Gaze je kolabirala. Morate da otpustite sve radnike i sada ste i sami nazaposleni, kao i polovina radno sposobnog stanovništva u Gazi. Zavisite od Ujedinjenih nacija. 80 odsto stanovnika Gaze svaka tri meseca dobija pomoć u hrani od UN, kao nekada građani Iraka pod zapadnim sankcijama. Osmočlana porodica, kako bi preživela, od UN svaka tri meseca dobija: 130 kilograma brašna, 4,7 litara jestivog ulja, 5 kilograma šećera, 1,5 kilograma mleka u prahu i nešto konzervirane hrane. Za osam osoba!

Pošto više ne možete da izdržavate porodicu od nekoliko cvetova koje prodate, odlučujete da se udružite sa vašim bratom koji se bavi ribarenjem. Međutim, ni njemu ne ide baš najbolje. Izrael je palestinskim ribarima zabranio da ribare van zone od 3 morske milje od obale, što je suprotno međunarodnom pravu. Time su ribari iz Gaze uskraćeni za 85% ulova. Ukoliko pređete ovu granicu, na vas će zapucati izraelska obalska straža. Prijatelj vašeg brata se usudio na taj korak. Više se nije vratio. Poput desetine drugih palestinskih ribara u poslednjih pet godina.

Život u Gazi je ionako težak. Naročito onda kada Izrael isključi struju i bombarduje trafo stanice u Gazi. Kao juče. Tada prestaje i snabdevanje vodom, jer palestinske pumpe rade na struju. Gaza je trenutno bez struje i vode. Voda za piće je zagađena, vodosnabdevanje u haosu. Neophodnih lekova za vašu porodicu nema već odavno. Posledice bi i za vašu porodicu bile zastrašujuće. Kao i za druge palestinske porodice.

Kao čoveku koji voli svoju slobodu, bilo bi vam veoma teško ako biste svoju sićušnu domovinu mogli da napustite preko jedinog graničnog prelaza Erez ka Izraelu ili samo u hitnim medicinskim slučajevima graničnim prelazom Rafa u Egiptu – pod uslovom da su uopšte otvoreni, što je poslednjih godina bio redak slučaj. U Rafi sam satima stajao ispred zatvorenih vrata. Živeli biste u najvećem zatvoru pod otvorenim nebom. Blokirani na istoku militarizovnim prelazima, bodljikavom žicom i betonskim zidovima, na zapadu morem i izraelskom obalskom stražom. Jedina mogućnost da barem nekada vidite stare prijatelje u Egiptu je da se kao krtica šunjate tunelima ka Rafi. A to i nije tako jeftino. Za tako ponosnog čoveka ko što ste vi to bi bilo ponižavajuće, ali šta sve nismo spremni da uradimo za sopstvenu slobodu? Međutim, nova egipatska vlada je zatvorila i ovaj poslednji izlaz u slobodu. Uzgred, za to joj nije bila potrebna kopnena ofanziva. Mnogi tuneli su prosto poplavljeni.

Ovih dana ostaje samo pogled na široko more, još uvek očaravajuće, ako zaboravite izraelske ratne brodove na horizontu. Ostaje i san o slobodi. O miru, koga se palestinske porodice sećaju samo iz narodnih predanja. Samo su misli slobodne. U njima i u snovima možete da iskusite ono što vam uskraćuje izraelska vlada.

Šta biste kao građanin Gaze mislili o izraelskom premijeru Netanjahuu, koji je odgovoran za veliki deo vaše patnje? Da li biste ovih dana podržavali umereni Fatah, koji decenijama pokušava da pregovorima popravi položaj Palestinaca? Ili radikalni i strogo konzervativni Hamas, koji svojim ručno rađenim raketama na diletantski i neprihvatljiv način pokušava da ostvari neka palestinska prava. Ili bi vam se kao i većini Palestinaca politika potpuno ogadila, jer aktuelni izraelski premijer, koji je sasvim slučajno vaš imenjak, Palestincima nikada neće dozvoliti da izgrade održivu i ravnopravnu palestinsku državu? A verovatno to neće učiniti ni sledeći premijer. Plašim se da biste podržali najokoreliji od takozvanih palestinskih terorističkih pokreta – „islamistički džihad“. Jer ko je od vas okoreliji? Ali ko zna?

Zamislite da su pre par dana bombe sa izraelskog F16 sravnile vašu kuću sa zemljom. Brojni članovi vaše porodice su ubijeni ili povređeni, a sva imovina je uništena. Preživelo je teško povređeno dete koje je prebačeno u Šifa bolnicu u Gazi. To je vaša unuka Marija. Marija, kraj čijeg sam bolničkog kreveta stajao pre par dana, zadobila je teške povrede prilikom bombardovanja njene kuće. Geler je još uvek u njenoj glavi. Od šoka je zanemela. Niko u Gazi ne može da je operiše. Bolnicama nedostaje svega. Izraelskog premijera, vašeg imenjaka, ne zanimaju palestinske bolnice. On se ne bavi decom Gaze.

Kako biste reagovali kada biste na vestima čuli da Izrael sada namerava da bombarduje Šifa bolnicu, u kojoj leži vaša teško povređena unuka, jer se u njoj navodno nalazi centar Hamasa. Mislili smo da je Izrael već eliminisao Hamas. Izraelski avioni su navodo uništili sve Hamasove kuće, kao i brojne kuće običnih građana. To je bilo obrazloženje za višenedeljeno ubilačko bombardovanje.

Šta biste kao bombardovani građanin Gaze mislili o ovom izraelskom premijeru koji neprestano govori o hamasovim raketama i „islamističkom džihadu“, a koji su za dve nedelje sukoba ubili dva izraelska civila i ranili 10? Što je, naravno, strašno. Ubistvo je ubistvo, ma ko ga počinio. Ali izraelski premijer stvari posmatra drugačije. On je potpuno ravnodušan prema 600 ubijenih i 4000 ranjenih Palestinaca.[1] Ravnodušan je i prema četvoro palestinske dece koje su izraelski ratni brodovi ubili dok su igrali fudbal na plaži ili devetoro mladih, stradalih od izraelskih raketa dok su u jednom kafiću na plaži gledali polufinale svetskog prvenstva u fudbalu. Njemu ne smeta ni bombardovanje domova za osobe sa invaliditetom, bolnica, ambulanti i škola. Ovaj premijer još uvek nije zaplakao ni za jednim ubijenim palestinskim detetom. Umesto toga, njegov ambasador u SAD nadmeno izjavljuje da izraleska vojska „zbog nesvakidašnje uzdržanosti“ zaslužuje Nobelovu nagradu za mir. Njegova vlada čini ratni zločin, a on traži Nobelovu nagradu za mir. „Neverovatno“, pomislili biste.

Poštovani gospodine Netanjahu, da ste Palestinac iz Gaze šta biste mislili o politici izraelskog premijera? O političaru prema čijem su se narodu pretežno u Evropi vekovima varvarski ophodili. Uvek kao prema građanima drugog reda. Kako je onda moguće da političar sa tako tragičnom istorijom svog naroda tretira stanovnike Gaze kao građane trećeg reda? Sećate li se da je otac izraleske države Teodor Hercl obećao državu tolerancije? I zapisao: „Onima durge vere i druge nacije koji žive među nama garantovaćemo dostojanstvo i ravnopravnost.“ Gde u Palestini postoji dostojanstvo i ravnopravnost za Palestince?

Poštovani gospodine Netanjahu, zamislite da ste rođeni u Gazi. Samo na trenutak. Možda biste tada shvatili da u Gazi i zapadnom Jordanu žive ljudi koji sanjaju iste snove kao i građani Izraela. Gospodine Netanjahu, uz samo malo ljudskosti i kosmopolitizma mogli biste da postanete državnik kao Jicak Rabin. Zar to nije u interesu vaše zemlje? Izrael neće moći da preživi u svetu neprijatelja, već samo okružen prijateljima. Zamislite barem za trenutak da niste rođeni u Tel Avivu, već u Gazi.

Vaš Jürgen Todenhöfer.

 
Autor je bivši nemački političar i do 2008. direktor medijske kuće Hubert Burda Media. Bio je poslanik CDU u Bundestagu od 1972. do 1990. i jedan od najoštrijih kritičara američkih invazija na Irak i Avganistan.

Jürgen Todenhöfer, 24.07.2014.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 29.07.2014.

———–    

  1. Broj žrtava se odnosi na dan kada je ovo pismo pisano.