Mnogo smo naučili od vas mi iz postsovjetskog sveta. Kada kažem „mi“ mislim na atomizovane i uglavnom nepovezane komuniste, demokratske socijaliste, leve anarhiste, feministkinje i aktiviste iz Kijeva, Lavova, Minska, Sankt-Peterburga i drugih gradova koji sada tonu u užas rata i policijskog nasilja. Nakon što je naša marksistička tradicija degradirana, sklerotizovana i marginalizovana, komentare Marksovog Kapitala morali smo da čitamo na engleskom. Posle pada Sovjetskog Saveza oslanjali smo se na vaše analize američke hegemonije, zapadnog neoimperijalizma i neoliberalnog zaokreta u formama akumulacije kapitala. Inspiraciju smo nalazili u zapadnim društvenim pokretima, od alterglobalizma do antiratnih protesta, od OWS do BLM.

Cenimo vaše pokušaje da objasnite šta se događa u našem delu sveta. Ispravno ste uočili da su Sjedinjene Države doprinele rušenju demokratskih i ekonomski progresivnih opcija u periodu postsovjetske transformacije Rusije i susednih zemalja. U pravu ste i kada kažete da su Sjedinjene Države i Evropa propustile priliku da izgrade bezbednosne strukture i okruženje koje će uključivati Rusiju i postsovjetski svet, zemlje koje su dugo bile prinuđene da se prilagođavaju, čine ustupke, prihvataju ponižavajuće uslove. Činili ste to pokazujući saosećanje koje se graničilo sa romantizacijom, na šta smo mi nevoljno pristajali.

Ali sada, dok ruske granate padaju na Harkov, počinjemo da primećujemo ograničenja u saznanjima koja ste podelili sa nama. Ta saznanja su nastajala u senci američke hegemonije, koja sada i sama stoji pred svojom poslednjom granicom, pred krvavo crvenom linijom koju je povukla Rusija. Sjedinjene Države više nemaju moć da sopstvene interese prikažu kao zajedničke interese koje dele s Rusijom i Kinom. Nisu više sposobne da nametnu svoju volju oružjem. Njihov ekonomski uticaj je u opadanju. S druge strane, uprkos vašim brojnim drugačijim tvrdnjama, Rusija više ne reaguje na pritiske, ne prilagođava se, ne čini ustupke. Rusija je povratila moć delovanja i sposobna je da oblikuje svet oko sebe. Alatke koje Rusija u tom procesu koristi razlikuju se od alatki Sjedinjenih Država. Rusija ne koristi hegemoniju, meku moć i ekonomiju, već sirovu silu. Ali i sirova sila je prilično moćna alatka, kao što su pokazale intervencije Sjedinjenih Država u Južnoj Americi, Iraku, Avganistanu i širom sveta. Rusija oponaša osnovnu infrastrukturu prinude američkog imperijalizma, ali ne zadržava njegovo hegemonijsko jezgro.

Ovog puta oponašanje ne podrazumeva zavisnost. Rusija je postala autonomni akter čiji su postupci determinisani unutrašnjom političkom dinamikom. Posledice tih postupaka mogu se kositi sa interesima zapada. Rusija oblikuje svet oko sebe i nameće sopstvena pravila upravo onako kako su to činile Sjedinjene Države koristeći neka druga sredstva. Osećaj neverice kod mnogih komentatora – „ovo se ne događa“ – proističe iz činjenice da su ruske ratne elite uspele da nametnu svetu sopstvene iluzije, da ih na terenu pretvore u činjenice i prinude druge da ih prihvate i protiv svoje volje. To nije delo Sjedinjenih Država ili Evrope. To nije rezultat reagovanja, već proaktivnog pristupa same Rusije.

Nakon što smo se suočili sa „nezamislivim“, zapadna levica nastavlja da radi ono u čemu je najbolja: to su analize američkog neoimperijalizma i širenja NATO saveza. Ali to više nije dovoljno, jer tako se ne može objasniti svet koji nastaje na ruševinama Donbasa i Harkova. Ovaj svet ne možemo opisati kao proizvod postupaka Sjedinjenih Država ili posledicu reagovanja na te postupke. To je svet koji poseduje sopstvenu dinamiku, a Sjedinjene Države i Evropa su u mnogim oblastima prinuđene da na događaje reaguju umesto da ih proizvode. Dok objašnjavate udaljene uzroke tih događaja, ne primećujete trendove koji vam nastaju pred očima.

Nalazim da je zanimljivo kako dramatične procese u našem delu sveta pokušavate da svedete na prostu reakciju na ponašanje vaših vlada i poslovnih elita. Od vas smo naučili sve što se može znati o Sjedinjenim Državama i NATO savezu, ali to znanje sada nije od velike pomoći. Možda su Sjedinjene Države postavile tablu na kojoj se ova igra odvija, ali sada neki novi igrači pomeraju figure i crvenim flomasterom docrtavaju sopstvena polja. Tumačenja u kojima se sve objašnjava istorijom Sjedinjenih Država više nisu dovoljna. Pročitao sam gotovo sve što je na levici napisano o prošlogodišnjoj eskalaciji sukoba između Sjedinjenih Država, Rusije i Ukrajine. Većina ponuđenih tumačenja bila je na pogrešnom tragu, čak slabija od onih zvaničnih. Njihova moć predviđanja bila je ravna nuli.

Ne želim da optužim zapadne levičare za etnocentrizam, već da ukažem na ograničenost njihove perspektive. Savladan pometnjom rata i stresom, ni ja ne mogu ponuditi bolje uvide. Želim samo da zatražim pomoć u teorijskom razumevanju naše situacije uz puno uvažavanje saznanja iz našeg dela sveta. Objašnjenja u kojima se sve vrti oko Sjedinjenih Država nisu korisna, bar ne onoliko koliko vam se možda čini. Takođe nam je potreban dodatni napor da se uzdignemo iz ruševina istočnog marksizma i oslobodimo se kolonizacije zapadnim marksizmom. Na tom putu pravimo greške. Možete nas optuživati za nacionalizam, idealizam, provincijalizam. Ali naučite nešto iz naših grešaka: jer sada i vi pokazujete provincijalizam pribegavajući pojednostavljenim tumačenjima i manihejstvu.

Pred vama je izazov – treba reagovati na rat u kome vaše zemlje direktno ne učestvuju. Imajući u vidu sve navedene probleme, siguran sam da nema jednostavnog načina da se iznađe adekvatan okvir za tu antiratnu poruku. U svakom slučaju, jedna stvar je bolno očigledna: možete nam pomoći da izađemo na kraj s posledicama rata tako što ćete prihvatiti izbeglice iz Ukrajine, bez obzira na boju kože i pasoše koji nose. Takođe možete izvršiti pritisak na vaše vlade da otpišu ukrajinske dugove i pošalju joj humanitarnu pomoć.

Nemojte dozvoliti da nedomišljeni politički stavovi zamene analizu situacije. Pronalaženje glavnog neprijatelja u sopstvenoj zemlji često se završava ne naročito korisnim analizama sukoba imperijalnih sila. U ovom trenutku pozivi da se NATO ukine ili da se u NATO primi svako ko to poželi neće pomoći ljudima na koje padaju granate u Ukrajini i političkim zatvorenicima u Rusiji ili Belorusiji. Razmetanje parolama je kontraproduktivno, kao i uvek. Proglašavanjem Ukrajinaca ili Rusa za fašiste ne doprinosite rešenju, već postajete deo problema. U okruženju Rusije upravo nastaje neka nova i autonomna stvarnost, stvarnost u kojoj mogućnost nuklearnog rata više nije nezamisliva. Mnogima od nas promakle su tendencije koje su dovele do nastajanja takve stvarnosti. Okruženi pometnjom rata, odavde ne možemo jasno videti obrise tog novog sveta. Rekao bih da ih ništa bolje ne vide ni vlade evropskih zemalja i Sjedinjenih Država.

U toj novoj stvarnosti mi, predstavnici postsovjetske levice, imaćemo na raspolaganju mnogo manje organizacionih, teorijskih i životnih resursa. Bez vas, bićemo prinuđeni da se borimo za goli opstanak. Vi ćete se bez nas naći na korak bliže ambisu.

Volodymyr Artiukh, Commons, 01.03.2022.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 11.03.2022.

UKRAJINA

PODRŽITE PEŠČANIK

Author: Commons