Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Čovek bi očekivao da će jedna vlast koja sve svoje poslove drži pod oznakom tajnosti – čak toliko da Poverenik za informacije mora da ih izvlači kleštima (jer kaznama ne uspeva) – poželeti da izbegava svakodnevno izlaganje očima javnosti, ali se dešava baš suprotno. Naša vlast ne silazi sa pozornice.

Možda ne stojimo baš visoko na raznim svetskim listama koje mere prosperitet i slobode (sigurno je samo da ćemo se popeti na „doing listi“ jer je tako premijer obećao pošto sada zna u čemu je caka – da, baš tim rečima: caka) ali, kad bi postojala neka lista koja meri proizvodnju vesti, tu bismo svakako bili pri vrhu.

Pa čak i kada nema događaja koji zavređuju da postanu vest, naša vlast smisli vest koja onda postane događaj dana. Ako ništa drugo, premijer će da prošeta do svog omiljenog gradilišta i da na njemu priča o svemu što ga zanima. Poslednji put o već ranije najavljenoj pa nesprovedenoj smeni gradonačelnika Beograda. Koji se, kao uostalom i ministar policije, nije zamerio javnosti svojim postupanjem i nepostupanjem u, sada već mnogobrojnim, aferama, nego se javnost zamerila njemu pošto je insistirala na utvrđivanju odgovornosti pa on sad ne može na miru da obavlja svoj posao.

A ako povoda za pojavljivanje u javnosti i ima, premijer će ga iskoristiti da plasira još pokoju, pa makar i bajatu vest. Kao što je to učinio kada se pred spomen-obeležjem pohvalio (i živima i mrtvima?) procentima koje je u tom vojvođanskom mestu osvojio na predsedničkim izborima.

Čak i onih dana (ne „onih dana“ kao u reklamama za uloške) kada deluje da se baš ništa nije desilo, vlast nađe načina da okrene reflektore na sebe. Jednom je to predlog da se lustriraju svi koji su pre sedamnaest godina učestvovali u 5. oktobru, drugi put da se lustrira samo jedan čovek – Darvin. Ali ne zbog revolucije već zbog – evolucije. Treći put je to predlog da se jedan lustrirani odlustrira i da opet vrši javnu funkciju, ali ne kao šef poslaničke grupe vladajuće stranke, već kao novoizabrani (bez javnog konkursa, naravno) direktor Koridora Srbije.

No, šta god da se desi sa ovim predlozima, bilo da budu sprečeni (baš kao i prethodno izbacivanje Darvina iz udžbenika ili nasilno premeštanje Tesline urne iz njegovog muzeja u Hram Svetog Save), bilo da se sami tiho povuku iz javnosti (kao i prethodno ufoteljenje Babića u Aerodrom, atentatori i oružje iz Jajinaca, silni državni udari ili ovo najnovije „otkriće“ oružja koje se sa Kosova švercuje preko Srbije (!?) do Makedonije) u jedno se možete kladiti. Ravnoteža u našem mikrokosmosu će se nastaviti. Sa jedne strane sve ono što ste oduvek želeli da saznate, ali vam nije omogućeno i sa druge strane, sve ono što uopšte niste hteli da znate, ali vam je svejedno servirano. Kad se na kraju podvuče crta – račun je jasan: u zemlji u kojoj vlast svoje građane bukvalno zatrpava vestima, samo mrzitelji mogu da tvrde kako ima cenzure.

Peščanik.net, 08.05.2017.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)