·   Boris Tadić je prinuđen da se odrekne Koštunice i DSS-a;

·   DS je bio prinuđen da odustane od gesla „Kosovo i Evropa“i da se opredeli za geslo „Evropa (a za Kosovo ćemo videti)“;

·   Vlada je vratila ambasadore povučene iz zemalja koje su priznale Kosovo;

·   Uhapšen je Karadžić;

·   Stvorena je parlamentarna većina koja može ratiifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju;

·   Demistifikovane su kao profašističke organizacije poput Obraza i njihova veza sa radikalima;

·   Demistifikovana je priča o „normalizaciji“ radikala.

Ove ciljeve na srpskom političkoj sceni zagovarao je od početka i dosledno jedino LDP. Istine koje su isplivale javno i sistematski je proklamovao jedino LDP. Demokratska stranka i Boris Tadić postigli su uspeh tek kada su (ustrahu od gubitka glasova) preuzeli važne delove programa LDP-a. Koštunica je gurnut u naručje radikala, gde mu je i mesto, u skladu sa percepcijom LDP-a. U Srbiji su se iskristalisale, kao dve osnovne i nepomirljive opcije, proevropska i nacionalistička, radikalsko-narodnjačka, upravo onako kako je „ekstremni“ LDP te opcije oduvek definisao. („Nećemo se više deliti na demokrate i nedemokrate, nego na normalne ljude i nacionalističku bagru“).

Pobeda jedne stranke ne meri se učešćem u vlasti, već uspehom njenih ideja. Često je upravo za pobedu tih političkih ideja neophodno odreći se tog učešća. Za takvo odricanje i stavljanje opštih interesa iznad partijskih do sada se pokazala sposobnom jedino LDP. Druga je, i manje važna stvar, da li to birači primećuju i nagrađuju.

 
Peščanik.net, 27.07.2008. 

The following two tabs change content below.
Srđa Popović
Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.