Objašnjenje: Krajem aprila ove godine, neposredno nakon završenih parlamentarnih izbora, napisao sam priloženo pismo, sa idejom da se konačno jednom i post hoc pruži glas svim onim intelektualcima, umetnicima i inima, koji bi po pravilu, pred svake izbore, izlazili u javnost i direktno podržavali neku političku opciju (često rizikujući decenijama stican ugled), a čiji stavovi i pozicije bi, opet po pravilu, bili ignorisani čim se izbori završe.
Konkretno, pismo je bilo namenjeno Demokratskoj stranci, za koju sam, uz dosta premišljanja i rezignacije, glasao na minulim izborima. Da se razumemo, većina ljudi koji su ih u aprilu podržali nisu to učinili iz neke kalkulacije ili klijentelizma – s obzirom da su šanse da DS pobedi ili uđe u vlast na tim (a verovatno i na nekim sledećim) izborima bile gotovo nikakve; nikakve su bile i šanse da se ovom podrškom obezbedi neka post-izborna sinekura i uhlebljenje. Profil većine tih „pružalaca podrške“ je bio sličan – građanski i levo orijentisani „javni radnici“ koji su uspeli da zadrže nešto kredibiliteta u sredini u kojoj se kredibilitet prodaje za kikiriki. Možda bismo mogli da se složimo da je podrška ljudi ovog profila na poslednjim izborima bila presudna da DS održi iznad cenzusa.
U svakom slučaju, pismo sam zamislio kao peticiju, neku vrstu inicijative za promene i pozivanje na dijalog stranke sa onim idejama za koje su se u kampanji deklarativno zalagali. Ponudio sam pojedincima iz gorepomenute priče da inicijativu podrže potpisom, odziv nije bio bog zna kakav (čast izuzecima), dobio sam kritike da nema potrebe da se bavim unutarstranačkom politikom, kad već nisam član stranke (sa čim se ne slažem), a dobio sam i savet (koji sam uvažio) da bi to u onom haotičnom postizbornom periodu moglo dodatno da ugrozi pozicije stranke koja je zaista počela da pokazuje nekakve znakove razumevanja sopstvenih grešaka (mada poziv da se glasa za Dveri baš ne ide u prilog toj tezi, al’ ’ajde). Kako bilo, inicijativa je ostala zakopana u folderu „old docs“, i nisam bio posebno inspirisan da se njom dalje bavim.
Zašto onda odlučujem da objavim pismo danas? Mislim da će unutarstranački izbori biti dobro ogledalo koje će pokazati da li ima ikakve šanse da se DS rekonstruiše kao stožer nekakve građanske i/ili levičarske politike kakva trenutno ne postoji u Srbiji, ili će, pod teretom sopstvenih zabluda, završiti u ropotarnici istorije. Mislim i da je važno podsetiti kandidate zašto je njihovoj stranci pružena podrška na minulim izborima, pa makar govorio samo u svoje ime (svako „mi“ u čitanju zamenite sa „ja“, ili pišite urednicama Peščanika da dodaju vaše ime ispod teksta).
Otvoreno pismo DS-u – Poziv na odgovornost i inicijativa za promene
Poverenje građanski orjentisanih intelektualaca i umetnika koje je Demokratska stranka dobila na ovim izborima nije bilo blanko poverenje.
Iako smo odlučili da (po ko zna koji put) podržimo DS kao manje zlo (svesni šta za Srbiju, i demokratiju u Srbiji, znači nestanak pro-demokratske parlamentarne opozicije režimu Aleksandra Vučića), većina nas je već jako dugo duboko nezadovoljna državnom politikom koja je vođena dok je DS bila na vlasti.
Politiku Demokratske stranke je u periodu od 2004. do danas karakterisala populistička retorika, negiranje osnovnih principa i ideja na kojima je stranka osnovana, i dodvoravanje imaginarnom „prosečnom biraču“ – neobrazovanom, sklonom korupciji, nacionalisti. Umesto da je bar deo snage potrošen na to da se promeni društvo, ojačaju institucije i osnaži građanin, kao temelj svake demokratije – DS je skoro deceniju, sistematski, pravila kompromise sa ostacima Miloševićevog režima, sa nacionalističkom ideologijom, sa odnosom prema ratovima i zločinima devedesetih, odnosom prema rešavanju kosovskog pitanja, prema partokratiji i korupciji, prema antifašizmu, ljudskim pravima, kulturi i obrazovanju.
Takva strategija jeste dovela DS do vrha vlasti, ali su dugoročni rezultati bili poražavajući, kako za samu stranku, koja je danas na ivici cenzusa, tako i za društvo u kome živimo. Takvo viđenje politike stvorilo je sve neophodne uslove za uspon SNS-a i A. Vučića, koji su iskoristili sve slabosti sistema koji je DS ostavila iza sebe. Posle gubitka vlasti 2012. došlo je do nekih pozitivnih pomaka, ali i daljeg lutanja stranke, u nemogućnosti da se preuzme odgovornost i očiste sopstveni redovi, što je, istina, dodatno otežano sveopštom atmosferom linča, u kojoj su svi članovi i simpatizeri Demokratske stranke, čak i novinari ili pojedinci koji slobodno i kritički razmišljaju, proglašavani za lopove i kriminalce od strane novog režima (koji je odgovoran za daleko strašnije stvari).
Rezultati izbora prikazuju razmere poraza građanskih ideja u Srbiji, i povratak na velika vrata ljudi koji su bili kičma režima Slobodana Miloševića.
Posle decenije glasanja iz straha i glasanja za manje zlo, smatramo da je vreme za sumiranje rezultata i vreme da se u politiku vrati glasanje za principe i ideje u koje verujemo i koje podržavamo, kao i entuzijazam i volja za promenama iz vremena dok je stranku vodio Dr Zoran Đinđić.
Ukratko –
Na izborima ste dobili našu podršku, i građani su vam dali mandat da ih predstavljate u Parlamentu. Sada mi tražimo od vas da se Demokratska stranka ponovo profiliše kao stranka koja zastupa građanske i evropske vrednosti. Kao stranka koja želi i može da menja Srbiju, ona treba da od nje stvori funkcionalnu demokratiju koja će moći da se odbrani od autokratije i diktature.
Sa tim ciljem, predlažemo hitne izbore za novi Politički savet stranke, telo koje će biti sastavljeno od najuglednijih intelektualaca, ekonomista i – umetnika, a koje neće biti puki suvenir, i neće zloupotrebiti njihovo vreme i dobru volju, već će imati ključnu ulogu u redefinisanju političkog kursa Demokratske stranke.
Šta bi bile teme nove platforme koju bi DS mogla da ponudi građanima:
– kritički odnos prema nacionalističkoj ideologiji koja je dovela do kraha devedesetih,
– jasan stav prema zločinima koji su u ime naših građana činjeni devedesetih godina,
– pravljenje jasnog otklona prema politici koja toleriše korupciju i partijsko zapošljavanje, i isključivanje iz stranke svih koji su zloupotrebili političke pozicije da se obogate dok je DS bila na vlasti,
– novi kadrovi – ali samo oni koji mogu da donesu u DS svoj integritet, svoje znanje i razumevanje političkog trenutka u svetu i u Srbiji,
– definisanje toga šta zapravo znači „evropski put“ za Srbiju danas – više nije pitanje da li Srbija želi u EU, nego kakvu Evropu Srbija želi da gradi, i kakva Srbija u toj Evropi treba da bude – to svakako nije Evropa Viktora Orbana,
– otvoreno zalaganje za jednaka prava i šanse za sve građane Srbije, posebno žene i pripadnike manjinskih zajednica,
– insistiranje na odbrani sekularnih vrednosti,
– jasan i konkretan plan za reformu odbrazovanja u Srbiji, kao i redefinisanje kulturne politike,
– kritički odnos prema usponu ekstremne desnice u Evropi, regionu i Srbiji,
– zaustavljanje istorijskog revizionizma i isključivanje iz stranke svih koji su imali udela u rehabilitaciji četnika i četništva,
– isključivanje iz stranke svih onih koji su se u vreme dok je DS bila na vlasti lično obogatili zahvaljujući stranačkoj pripadnosti, ili bili umešani u sporne privatizacije i gradnju,
– insistiranje na rasvetljavanju političke pozadine atentata na Zorana Điđića.
Smatramo da je ovo poslednja šansa koju DS ima da se ponovo profiliše kao ozbiljna i principijelna građanska stranka levog centra, ili da zasluženo ode u političku istoriju. Smatramo, takođe, da je izuzetno važno da i promene kursa i neki novi ljudi budu rezultat promišljanja i suočavanja sa sopstvenim greškama, a nikako unutarstranačke borbe za prevlast.
Nadamo se da ćete pokazati volju za temeljnim reformama, i da naša podrška na izborima nije bila zloupotrebljena.
Stevan Filipović, reditelj
Peščanik.net, 24.09.2016.
Srodni linkovi:
Saša Ilić – Generali mrtve vojske
Dragan Šutanovac – Urednicama Peščanika
Saša Ilić – Da li je zaokret moguć