Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Danas će se Vučić sastati s ruskim ambasadorom. Da li će mu ambasador reći sve ono što je rekao i u intervjuima pred sastanak s Vučićem, nikada nećemo saznati. Možemo samo da nagađamo. Ako će samo da ponovi ono što je već rekao, mogao je Vučiću mirno da pošalje i svoj press clipping. A ako će mu pričati o nečemu drugom, intervjui su čisti višak. Dobro, šta god da bude, ti intervjui jesu suvišni: ruski ambasador stalno o jednom te istom.

Ne vadi čovek Kosovo iz usta. Kaže otprilike ovako, šta će biti s Kosovom, znaće se pošto se završi rat u Ukrajini i promeni se geostrateška slika sveta. Na toj slici, ruski ambasador vidi samo velike sile, među kojima, naravno, i svoju zemlju. Čovek je u pravu, ta slika promeniće se do neprepoznatljivosti: na njoj više neće biti Rusije kao velike sile, pošto doživi poraz u ratu u Ukrajini. Naravno, ambasador nije baš na to mislio, ali tako se odvijaju stvari.

Do tada, možemo se pitati da li ambasador ide kod Vučića pošto se Vučić i Putin više ne čuju redovno telefonom. Čitalac se, naravno, seća: sam Putin je rekao, negde u jesen prošle godine, da se redovno čuje s Vučićem. I da se saradnja između Srbije i Rusije baš fino razvija. E sad to više ne govori Putin, nego za njim sve isto ponavlja njegov ambasador u Beogradu. Da nije Putin posumnjao u Vučića, pa sad šalje ambasadora da proveri kako zaista stoje stvari.

Umesto ambasadora, mogao je Putin poslati i Vulina. S mesta na kome se sad nalazi, direktor svih špijuna Vulin morao bi znati mnogo više od ruskog ambasadora. A već je pokazao i da nije lenj: on rado putuje u Rusiju da tamo kome treba ispriča sve što zna, o ruskim opozicionarima u Beogradu ili o Vučiću samom, svejedno. Kad se malo bolje pogleda, oko Vučića su sve sami takozvani ruski ljudi – Dačić, Selaković, Vulin…

Samo mu je falio još ruski ambasador u poseti. Sve da ambasador kod Vučića i ćuti, on je svoj posao uradio: jer, on ne ide da se vidi s Vučićem, nego da ga drugi vide s Vučićem. S obzirom na to, ruski ambasador krajnje je nezanimljiv jer se ponaša sasvim očekivano. Ali, šta radi Vučić – to nije baš najjasnije, pod uslovom da ima bilo kakvog smisla. Čuli smo juče, Kurti kaže – predlog sporazuma između Beograda i Prištine mora se prihvatiti, jer ako ga ne prihvatimo, ušli bismo u sukob sa saveznicima.

Vučić je pokušao da kaže nešto slično, nabrajao je sankcije, vize, investicije… Izgledalo je – samo što ne izgovori, kao Kurti, da prihvata sporazum. Ali, onda se u parlamentu zaklinjao da ništa neće ni potpisati ni priznati. Je l to sad i on, kao Kurti, radi na dobrim odnosima sa saveznicima, pa zato prima ruskog ambasadora? Ili samo tvrdi pazar i odugovlači, nadmudruje se sa autorima sporazuma? Šta god da radi, na pogrešnu kartu je zaigrao.

Takav kakav je, sklon da stvari radi krišom, mimo institucija i zakona, mogao je baš, ako je to bilo neminovno, tajno da se sastane s ruskim ambasadorom. U trenutku kada je Srbiji tobože dat ultimatum, susret s ruskim ambasadorom ne izgleda kao pametan izbor. Umesto da mu ojača poziciju, ako Vučić uopšte želi da pregovara o sporazumu, taj susret će je oslabiti. Samo ruski ambasador iz tog susreta izvlači kakvu-takvu korist. Vučić trpi isključivo štetu – to, ako su pregovori njemu zaista važni.

Je l to ja sad brinem za Vučića – čudi se čitalac. Ni najmanje. Bojim se da će pregovori propasti? Ni najmanje. Da su pregovori ozbiljni, niko normalan na mestu predsednika Srbije ne bi se usred razgovora o sporazumu sastajao s ruskim ambasadorom. Ali, pregovori nisu ozbiljni. Jer nisu ozbiljni ni oni koji su sporazum predložili. Nema Vučić šta da pokvari time što će se videti s ruskim ambasadorom. Sve je to u službi spektakla kosovskog mega rijalitija.

Recimo to i ovako, ruski ambasador u Srbiji je nebitan. Njegov posao je da ovde pravi haos i produbljuje krizu. Ali, haos i kriza na putu su da postanu prirodno stanje Srbije, ponajmanje zbog ruskog ambasadora. Dakle, on nema šta više da radi u Srbiji. Za Vučića pak odavno znamo da iz haosa i krize crpi moć. Ali još uvek ne vidimo jasno – zašto haos i kriza oko Kosova idu naruku navodnim predlagačima sporazuma? Jer, da nije tako, da im ne idu naruku, oni bi se prema Vučiću ponašali sasvim drugačije.

Ali, na kraju, nisu ni oni bitni. Jer, sve to oko Kosova, uključujući i navodni sporazum, izgleda bedno i ako gledamo samo sebe. Jer, šta bismo to „mi“: da zadržimo Kosovo po cenu prolivene ukrajinske krvi? Je l treba da navijamo da Rusija pregazi Ukrajinu da bi Srbija kao zadržala Kosovo?

Peščanik.net, 14.02.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).