Umuknite više svi vi pakosnici, vi zlobnici koji prirodnu katastrofu s kakvom se naša domovina nije srela u poslednjih hiljadu godina(!), koristite za samoreklamu i sopstveni pi-ar. I prekinite više s tom zlonamernom kritikom, jer evo ih gde u ovom teškom času, rame uz rame, kao neoboriva barikada u borbi s prirodnom stihijom, stoje naši činovnici, verni putinovci i vlasti odani kadrovi koje čak ni sportske povrede od kojih se leče u dalekim Alpima ne sprečavaju da danonoćno brinu o podčinjenoj im otadžbini. Uzgred, na ovih „poslednjih hiljadu godina“ su nas upozorili ovlašćeni istoričari govoreći nam da ni u najdrevnijim letopisima nisu pronađeni podaci o nesreći ovakvih razmera. Ruku na srce to je i razumljivo jer, za razliku od CK KPSS, Jurij Dolgoruki nije donosio istorijske odluke o isušivanju močvara.
Briga za otadžbinu je prosto izgrizla našeg gradonačelnika, vernog supruga liderke na listi Forbsa, Jurija Mihajloviča Baturina (autor, skoro redovno, gradonačelnika Moskve Lužkova zove prezimenom njegove žene Baturine). Čitave dve nedelje se ovaj zaslužni državni službenik pekao na paklenim mukama. S jedne strane, a šta ga se uopšte i tiču ti požari. Pa oni besne u Podmoskovlju a ne u Moskvi. A s druge, istovremeno se živ pojede od brige i žalosti za Moskovljane. I na kraju, hrabro se odlučio na herojski korak. Prekinuo je odmor u Austriji i uputio se da spasava Moskvu od nesnosne žege i smoga. Nacionalni lider (Putin), koji je nešto ranije takođe prekinuo svoj odmor, ovaj je herojski gest gradonačelnika ocenio po zaslugama: „Dobro je što ste odlučili da prekinete odmor“ – obodrio je on hrabrog gradonačelnika – „i što je najvažnije, na vreme ste to učinili“.
Svi su izgledi da će vlasti, po završetku ove kataklizme, ustanoviti još jedno novo odlikovanje – Medalja za pravovremeno prekidanje odmora. A ono što sasvim sigurno je da će bez ove medalje ostati Sergej Gordičenko, načelnik Uprave šumskih gazdinstava na teritoriji Moskve i Moskovske oblasti. On naime nije uspeo da se na vreme vrati s Kanarskih ostrva. Ovom je činovniku, takoreći na plaži uručena carska naredba predsednika države kojom je on po hitnom postupku oslobođen dužnosti. Uzgred budi rečeno, tako nam je ujedno predočeno i to, do kog nivoa se u kadrovskim rešenjima prostiru predsednikova ovlašćenja. U ratu vladaju ratni zakoni, a jedan od prvih je da „ko na vreme nije stigao, taj je zakasnio“. I evo, Jurij Mihajlovič nije bio lenj da malkice požuri, što mu je dalo mogućnost da ugrabi državnu narudžbinu za izgradnju stambenih objekata za postradale od požara. „Nama“ – kaže on – „nisu potrebne pare. Dajte nam samo sredstva za izgradnju“. Teško da će gospođa Baturina, poznata po svojoj sklonosti prema građevinarstvu, ostati po strani od ovako humanog projekta.
Kao u bilo kom ratu, i u ovom poslednjem moskovskom trovanju ugljenmonoksidom, posebno će se ceniti podvig pravilnog načina brojanja žrtava. Andrej Seljcovski, rukovodilac moskovskog odeljenja zdravstvene zaštite, već sada može slobodno da se oprosti od nagrade u ovoj disciplini. Ovaj je jadničak čitave dve nedelje hrabro držao položaje i nije odavao strašnu tajnu o tome kako žestoke vrućine i neviđen smog utiču na zdravlje stanovnika megapolisa. A onda se u jednom trenutku, kada više nije mogao da se uzdrži, javno izlajao: prosečna smrtnost je 360 – 380 slučajeva dnevno, a ovih dana u gradu svakodnevno umire do 700 ljudi. I odmah je dobio ćušku. Jer prema podacima koje ima glavna plavuša zdravstvene zaštite Tatjana Golikova, Moskovljani se u ovom košmaru oporavljaju kao muve: statistika govori da se u junu ove godine, smrtnost u Moskvi smanjila za devet posto, a oni koji se odlučuju na korak da daju podatke različite od onih koji su utvrđeni po direktivi, nek beru kožu na šiljak.
Sve ovo nam jasno pokazuje suštinu putinske vertikale. Ona uopšte ne služi tome da bi se upravljalo zemljom (o glupostima kao što je služenje narodu i reči ne može biti), već samo zato da bi se glavnom načelniku raportovali izveštaji koji mu prijaju. A kada takvih izveštaja nema, jer na vidiku prosto nema prijatnih podataka, onda počinju da mu pričaju priče o herojstvu podčinjenih koji su radi njega, Vladimira Vladimiroviča, spremni na bilo kakve žrtve. Čak i na takve, kao što je prekidanje godišnjeg odmora.
Ежедневный Журнал, 11.08.2010.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 12.08.2010.
Srodni link: Dim otadžbine
