Sutra, u sredu 9. jula u 15:30 šalter gradske uprave poslednji put će biti otvoren za primedbe na Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda. Zainteresovani građani mogu se pridružiti organizacijama Ko gradi grad i Ministarstvo prostora da ospore krupne izmene kojima se u ime izgradnje Beograda na vodi planira ukidanje čitavog niza urbanističkih principa i postojećih zakonskih propisa.

Da nije počela letnja šema, opet bi nam sve bilo nejasno; ovako je samo svejedno. Nokautirana naizmeničnim vrućinama i pljuskovima, optužbama za podle napade koje premijer ispaljuje u pauzama svečanih zaveta evropskim liderima da će biti dobar i pošten, javnost – ili ono što je od nje ostalo po opštoj evakuaciji na odmor – ostala je nezahvalno ravnodušna pred konačno otkrivenom maketom Beograda na vodi.

Autogol su izgleda opet pucali mediji, odnosno nadležne PR službe, u strahu da se kritika i ogorčenost sa margina društvenih mreža, gde se još vodi suvisla diskusija sa uvređenim režimom, ne prelije i u kontrolisani diskurs. Tako je umesto razgovora o planiranoj deregulaciji gradnje u starom jezgru grada, javnost ponovo zatrpana tračevima iz visoke politike, fantazijama o zaverama unutar zavera kroz koje promiču bivši evropski političari, egzotični diktatori, finansijeri i lopuže.

Pitanja od javnog interesa građani će morati da postave sami, bez posrednika. Čak i ako se čini izvesnim da će ostati bez odgovora, odbačena kao stvar mafijaško-tajkunsko-inostranih udara na državu.

Vizija BK grupe, takozvani Teslagrad, nespretno je predstavljena posredstvom državne agencije Tanjug kao kandidat za socijalni kontrapunkt projekta u Savamali. Nalik još jednom u nizu sve grandioznijih predloga za poklon zahvalnosti Srbiji, ukoliko odustane od pravosudno-finansijskog pritiska na dinastiju Karić, korporativno saopštenje ilustrovano futurističkim renderima obezbedilo je Teslagradu značajan prostor u domaćim tabloidima. Nešto kasnije, podjednako nekritički, tzv. mediji su sa društvenih mreža preneli „raskrinkavanje“ karićevskog plana za Beograd na suvom kao kopiju već postojećeg projekta. Za novi obrt u ovoj dosadnoj priči, kada se ispostavlja da je navodno pokradeni koncept projektnog biroa „Valode&Pistre“ u stvari rađen za Kariće i da Francuzi misle da je sjajno što će se realizovati baš u Srbiji, uz podršku „američkih i ruskih investitora“ itd – naprosto više nije preostalo publike.

Ostaje samo da se iz ove epizode razradi koliko su poena osvojili „arapsko-evropski“ investitori u bespoštednoj borbi protiv Rusa za svoje mesto pod suncem u Srbiji, i kakve će to posledice imati po igru na domaćem terenu, odnosno položaj takozvanih ruskih ljudi u državnim strukturama.

U senci ovog meča ostao je plan da se postojeća železnička stanica u Beogradu ukine, čitava zona Savskog amfiteatra izuzme iz saobraćajne infrastrukture, bez obaveze da se ukinuto nadomesti.

Zatim je predstavljen daleko skromniji kandidat za rivalski „novi simbol Beograda“, petospratni vodoskok u središtu kružnog toka na Slaviji. Da će radovi na ovoj lokaciji iz stanja večne najave sad stvarno preći u područje realnog, nove gradske vlasti najavile su istom ilustracijom kao i početkom pretprošle godine. Fontana će se graditi sredstvima iz fonda Evropske banke za obnovu i razvoj rezervisanim za rekonstrukciju Slavije, pa se potencijal za spor traži u činjenici da je za izgradnju „sjajnog scenskog momenta“ šikljanja vode u vis uz svetlosne efekte – potrebno izmestiti grob i spomenik Dimitriju Tucoviću, jedan od poslednjih simboličkih zastora iza kojeg se već decenijama kriju hulje što sebe nazivaju socijalistima i socijal-demokratama.

Taj manir lažnog političkog predstavljanja nalazi se i u predloženim izmenama generalnog plana koje direktno ugrožavaju interes svih građana: između ostalog, ukidanje javnog konkursa za Savski amfiteatar i ukidanje definisanih lokacija za sadržaje javne namene, uz predviđenu prenamenu parcela na kojima se sada nalaze javni objekti, spomenici kulture i slično. Umesto regulisanja urbanističkog razvoja u ime interesa građana, predloženim izmenama zastupaju se privatni interesi.

Bonitet i likvidnost poslovnih interesa Muhameda el Abara, ponovo je skrenuo pažnju medija fasciniranih misterioznim zapletima. Ovog puta, pričalo se o elovim kurdistanskim i indijskim gradovima na raznim podlogama, a od kojih su u međuvremenu navodno ostali samo usamljeni bilbordi i poneka istraga o korupciji.

Pošto se svečanost u Geozavodu završila a građani pozvani da se u mimohodu i bez mnogo priče poklone maketi budućnosti iz koje su isključeni, ostala je Savamala ograđena plavim zastavama i jedan giga-bilbord na Železničkoj stanici koji noću čuva policijska marica. Bilbordi koji „slave“ Beograd, a koji su u vreme svečane promocije makete osvanuli u razvalinama centra Subotice i decenijama zapuštenim trgovima Niša, u međuvremenu su skinuti.

Kula je drugačija od one predstavljene u martu na sajmu nekretnina u Kanu, ali je sve drugo ostalo isto: nepoznati autori projekta, tajanstvena imovinsko-pravna menjaža između grada i republike i naročito nejasne međusobne obaveze partnera okupljenih u, kako stvari stoje još uvek neregistrovanu firmu.

Rastući premijerov osećaj da je na meti nezapamćenog lokalno-globalnog napada, prekinula je iznenadna i neočekivana poseta čoveka kao stvorenog za smirivanje tenzija i povezivanje bogatih finansijera iz arapskog sveta i izgubljenih destinacija spremnih na sve zarad malo svežeg kapitala, „diskretnog posrednika“ Tonija Blera. Na tajnom susretu navodno se pričalo o evropskim integracijama, pao je i neki konkretan savet a onda je Bler otišao svojim putem. U britanskim tabloidima potom je osvanula priča da će umesto preskupog Blera, država na ivici bankrota unajmiti nešto jeftinijeg ministra iz Blerove vlade, „princa tame“ i nosioca trostrukog crnog pojasa u majstorstvima spina, Pitera Mendelsona.

Ovako uzbudljiv zaplet istisnuo je kao nevažna sva urbanistička, socijalna i politička pitanja iz kontrolisanog javnog dijaloga. „Beograd na vodi“ nametnut je kao stvar nužnih ekonomskih reformi i evrointegracijskih procesa, dok je kritika osuđena na marginu konzervativnog ometanja napretka. Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda predstavlja se kao optimalan tehnički dokument o kojem ne može biti rasprave.

Javna sednica komisije za planove na kojoj će se razmatrati komentari predloženih izmena urbanističkog plana, zakazana je za 22. jul u 13 časova. Tada će se čuti i da li su građani ipak imali primedbi na ovakvu zamisao o društvenom uređenju.

Peščanik.net, 08.07.2014.

TEMA – BEOGRAD NA VODI