Jedan od najkontroverznijih investicionih projekata koji se realizuju u Beogradu, projekat koji je otvorio mnoštvo mučnih pitanja, počev od onih koja se tiču ustavnosti, odnosno pravne valjanosti celog posla, preko doslovno sramnih momenata u vezi sa realizacijom, poput rušilačke noćne akcije nekakvih „fantoma“ a zapravo same vlasti i potom bezočnog prikrivanja i zataškavanja okolnosti i stvarnih aktera pa do više nego čudnih, neobjašnjivih vlasničkih odnosa u preduzeću – jeste „Beograd na vodi“.
Sva pomenuta i niz drugih mučnih pitanja ostala su bez odgovora, odnosno epiloga kakav zaslužuju, a vlast se upravo trudi da, koristeći turbulentna politička događanja koja privlače najveću pažnju javnosti i medija, tiho i nezakonito pripremi uslove za proširenje projekta „Beograd na vodi“.
Pre nekoliko sedmica, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije oglasila je na svom sajtu javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana za projekat „Beograd na vodi“. Nacrtom je predloženo gotovo dvostruko proširenje projekta sa postojećih 177 hektara na preko 344 hektara površine. Pored savskog amfiteatra, u starom delu grada biće zauzeti i deo Terzijske terase, kompleks Beogradskog sajma i deo kulturno-istorijske celine Topčidera, uz Hipodrom i kompleks Stare šećerane, a na novobeogradskoj strani priobalje Save na mestu brodogradilišta.
Očigledna je namera da se projekat proširi na lokacije koje spadaju u krug ekonomski, infrastrukturno i funkcionalno najvrednijih u glavnom gradu i na kojima se nalazi značajan broj spomenika kulture, zaštićenih kulturno-istorijskih celina i ekološki značajnih i zaštićenih prostora. Zbog svega toga, sasvim je nesporno da to zavređuje interesovanje i stručne i najšire, opšte javnosti.
Prisustvo javnoj prezentaciji je zakonom zagarantovano pravo svih koji hoće da se informišu i nakon toga, ako žele, upute svoje komentare i primedbe. Osporavanje tog prava je kršenje zakona. Ali uprkos tome vlast sve aktivnosti u vezi sa „učešćem i informisanjem“ javnosti sprovodi na način koji nedvosmisleno govori da se učešće i uticaj javnosti žele svesti na minimum. Nadležni organizuju javni uvid u minimalnom zakonskom trajanju, zakazuju javnu prezentaciju u najkasnijem propisanom terminu za podnošenje primedbi, rezervišu prostor unutar kojeg jednovremeno može boraviti mali broj ljudi, svoje interne akte o unutrašnjem redu zloupotrebljavaju da bi zainteresovanima osporili pravo prisustva i učešća.
Zašto vlast svesno krši i izigrava zakon? U čijem interesu je slaba informisanost javnosti i isključivanje njenog uticaja? Čemu to vodi?
Srbija i Beograd su u projekat „Beograd na vodi“ već uneli 177 hektara građevinskog zemljišta u centru grada, na obali reke, sa čistim papirima i raščišćenim terenom (što je podrazumevalo i desetine miliona evra troškova naknade za eksproprisane objekte), urbanistički plan prilagođen željama investitora, oslobađanje od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, mogućnost da se doprinosi „plate“ izvođenjem radova po sopstvenom nahođenju i proceni i preko toga još i niz već postojećih zgrada, od kojih su neke (npr. Beogradska zadruga ili Hotel Bristol) i velike materijalne i izuzetne kulturne vrednosti.
Cena hektara građevinskog zemljišta u Beogradu koja se mogla postići odnosno postiže na javnim licitacijama kreće se od 8 do 10 miliona evra, što znači da bi samo pomenutih 177 hektara građevinskog zemljišta na području „Beograda na vodi“ moglo da vredi negde između 1,4 i 1,8 milijardi evra.
Ljudi čija obaveza je bila da u ovom poslu štite i zastupaju interese Srbije i njenih građana, od samog početka projekta duguju javnosti odgovor na pitanje – ko je i kako došao na ideju da je opravdano i prihvatljivo da Srbiji, koja je uložila u zajednički projekat sve gore navedeno, pripadne manje od trećine, 32% vlasništva u „Beogradu na vodi“ a da privatnom partneru samo na osnovu uplate novčanog iznosa od 150 miliona evra i još tolikog kredita koji mora da se vrati, pripadne više nego dvostruko veći udeo u vlasništvu zajedničkog preduzeća?!
Odgovor na to pitanje javnost do danas nije dobila a oni koji ga duguju, ne samo da već apsurdan vlasnički odnos ostavljaju bez ikakvog objašnjenja, nego hoće da ulaganja Srbije u „Beograd na vodi“ udvostruče!
Projekat, od samog početka najblaže rečeno sumnjiv kao teško ugrožavanje imovinskih i drugih interesa Srbije i njenih građana u korist stranog investitora i njegovih domaćih (poznatih ili „diskretnih“) partnera i onih koji su im tu ekskluzivnu poziciju omogućili, vlast bahato uvodi u fazu „metastaze“.
Peščanik.net, 16.06.2025.
BEOGRAD NA VODI
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Glasno ćutanje ministra pravde - 18/07/2025
- The Antithesis of a Normal Society - 16/07/2025
- Antipod normalnog društva - 12/07/2025
