Gasi se Fond za razvoj, Gasi se SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza). Gasi se institucija ‘ekonomski ambasador’. Ne treba biti mnogo vidovit pa prognozirati da će se narednih dana gasiti još državnih institucija i nadleštava svojevremeno formiranih da pomognu privredu i njen razvoj.
Akcijama oko Fonda, Agencije i „ambasadora“ novi ministar privrede poslao je javnosti najavu rešenosti da promeni dosadašnji koncept ekonomske politike koji se pokazao neefikasnim i neučinkovitim. Godinama su osnivane razne agencije i fondovi u koje je država, i pored skromnih mogućnosti, ulagala značajna sredstva. Efekti nisu očekivani, reklo bi se da su više nego skromni, a u mnogo slučajeva i – nepoznati.
Godinama su te agencije i fondovi bili partijski zabrani. Priroda koalicionih sporazuma pri formiranju vlada omogućavala je im je da posluju van javne kontrole i polaganja računa poreskih obveznicima i da služe za promociju ministara, predizbornu kampanju partija i kupovinu glasova birača. Uredbe i propisi kojima je regulisan njihov rad kao da su bili namerno nedorečeni i ostavljali su mnogo prostora za neodgovornost onih koji njima upravljaju, a kontrola se svodila na vertikalu državnih organa kojima je i bilo povereno upravljanje tim institucijama. Otprilike, kao u priči o zecu kome je uredbom propisano da čuva kupus. Poneki podatak koji ovih dana procuri u javnost iz istraga o trošenju novca poreskih obveznika pokazuje da se godinama u mnogim slučajevima raspolagalo i arbitrarno i voluntaristički.
Većina tih propisa i uredbi usvajana je bez prethodnog „testa izdržljivosti“ na korupciju, što je jedan od bazičnih postulata u borbi protiv korupcije. Tako je Vlada, usvajanjem uredbi o osnivanju i delokrugu rada pojedinih državnih finansijera privrednog razvoja, omogućavala sistemsku korupciju. U tome se i krije deo odgovora na pitanje kako to da su se srpski političari toliko borili protiv korupcije, a ona je bila sve masivnija.
Rđavo i neodgovorno upravljanje ne očituje se samo nejasnim i nepoznatim efektima uloženog državnog novca u podršku privrednom razvoju. Javnost se sablaznila nad nedavno objavljenim podatkom o kontaminiranim plasmanima i nenaplativim kreditima Fonda za razvoj od milijardu evra. Da li su svi ti krediti odobravani na telefonski poziv, a prateća dokumentacija služila samo kao ukras?
Ako se vode krivične istrage protiv direktora nekih državnih banaka koje su zatvorene zbog odobravanja kredita na politički telefonski poziv i mućkama s hipotekama i u kojima je proćerdano oko pola milijarde evra, zašto bi, recimo, svi odgovorni u hijerarhiji odobravanja kredita Fonda za razvoj – od direktora, preko predsednika kreditnog, upravnog i nadzornog odbora i resornog ministra – bili amnestirani od slične istrage.
Gašenje paradržavnih finansijskih institucija moglo bi biti najava značajne promene koncepta razvoja privrede „Alajbegovom slamom“ poreskih obveznika i „na državne mišiće“. Novi ministar privrede javno se za sada založio za drugačiji koncept nenovčanog učešća države u tom poslu kroz stvaranje ambijenta da drugi investitori ulažu svoj novac u razvoj srpske privrede po modelu „na svaki uloženi dinar zaradićete dva dinara“.
Novi magazin, 13.11.2013.
Peščanik.net, 14.11.2013.