Prva reakcija na Putinov ukaz o zabrani uvoza životnih namirnica sa Zapada, bilo je zaprepašćenje. I to su mi neke sankcije! Zar ne bi bilo logičnije kazniti Zapad, recimo, zabranom izvoza nafte i gasa? Umesto toga, Putin lišava zemlju hleba nasušnog. Koga on zapravo kažnjava ovim sankcijama?

Prirodna uzvratna reakcija na sankcije je „ne dam“, a ne – „odbijam da primim“. No tu postoji jedna delikatna, vrlo važna nijansa. Ako bi se odrekao izvoza nafte i gasa, on bi u prvom redu ugrozio lični interes onih koji gomilaju novac zahvaljujući nafti i naftnim derivatima, onih njemu najbližih saboraca i njemu vernih oligarha, a na kraju i svoj sopstveni. A odrekavši se uvoza životnih namirnica, ni on sam ni njemu blisko okruženje ne gube ništa. Ljudi s visokim lopovskim primanjima će uvek naći način da se „prehrane“. Stradaće oni koji obazrivo i uvek sa strepnjom prebrojavaju novac do svake svoje sledeće plate ili penzije.

Zabrana uvoza životnih namirnica u prvom redu će pogoditi ljude sa srednjim i niskim primanjima. Oni su ti koji će na svojoj koži osetiti ili rast cena prehrambenih proizvoda, ili deficit robe ove vrste, ili i jedno i drugo zajedno. I zato uopšte ne treba obraćati pažnju na sve te bravurozne komentare eksperata i predstavnika velikoprodajne mreže. Svi oni svoje petlje petljaju na istom razboju.

A na Zapadu, ove uzvratne sankcije Rusije su izazivale prilično veliko čuđenje. U Vašingtonu misle da će ove mere samo još više pojačati međunarodnu izolaciju Moskve i da će one ići isključivo na štetu ekonomskim interesima Rusije.

I dobro misle, jer tako će i biti. Na to se i računalo. Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Jer da nije tako, on se sa svojim uzvratnim merama ne bi toliko žurio. Kao pravi pravcati kockar, Putin povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!

Ili kao u onom američkom trileru „Brzina“, filmu gde terorista jednog policajca uzima za taoca, a drugi bez razmišljanja puca u svog kolegu. Terorista je u šoku i on shvata da mu talac ničemu ne služi, da njegov poduhvat gubi svaki smisao.

Tako i Putin. Da Zapad slučajno ne bi pomislio da sankcije protiv Rusije mogu biti efikasne, on bez razmišljanja kažnjava ceo ruski narod. On radi isto što i Zapad, no s posledicama koje su neposrednije, još šire, još očiglednije. Kao i onomad, s onim čuvenim „zakonom protiv ruske siročadi“, koji je izglasan pod parolom – lišimo odbačenu i bolesnu rusku decu eventualne srećne budućnosti.

I to nije nekakva nova paradigma. Samopovređivanje u svojstvu uzvratne mere je metod kojim se često koriste zatvorenici. U znak protesta protiv samovlašća zatvorske administracije, zatvorenici sami sebi seku vene, ili gutaju drške aluminijumskih kašika i domino pločice. Oni svojim tamničarima time pokazuju da sva šteta od povreda i boli koju im oni nanose, nije ništa u odnosu na štetu i bol koje oni sami sebi mogu da nanesu. Na tom principu je zasnovan i štrajk glađu. Čovek je spreman da sam sebi oduzme život, i oko čega sad ti zlotvori još treba da se trude!

No u ovom slučaju s Putinom postoji jedna vrlo bitna razlika: odluku donose jedni, a posledice trpe sasvim drugi. Nije narod taj koji je to izabrao. Zapad se već navikao na to da je vlast odgovorna za bezbednost naroda. A u Rusiji vlast ni pred kim nije odgovorna. Nju niko zapravo nije ni izabrao, i ona nikome nizašta i ne odgovara. Ona se rukovodi samo svojim, strogo uskim interesima.

Tako je nelegitimni predsednik zemlje, u ime Rusije sada objavio štrajk glađu. On time Zapadu hoće da kaže da makar zemlja i crkavala od gladi, on svoju politiku neće menjati. I to nisu prazne reči. Nije to nikakvo preuveličavanje. Neljudi putinovskog kova su na ovim prostorima s lakoćom istrebljivali milione ljudi. U vremenima nasilnih kolektivizacija i Golodomora, masovnih represija ili ratnih sukoba, ruska vlast je uvek smatrala da je narod rashodni materijal, sirovina za ostvarivanje njenih ambicioznih imperijalističkih planova.

Malobrojni izuzeci tek potvrđuju pravilo. A da Putin nije izuzetak, u to nema nikakve sumnje. On je pitomac KGB-a i nepokolebljivi poklonik sovjetske geopolitičke veličine.

Aleksandar Podrabinek, Grani.ru, 07.08.2014.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 10.08.2014.

TEMA – UKRAJINA