Budućnost koje nema
Leva Rubinštejna su pregazila kola 8. januara ove godine. Umro je 14. januara. Ponavljamo njegov tekst iz 2014. u prevodu Haima Morena: Oni tamo imaju istopolne brakove, a mi Putina…
Leva Rubinštejna su pregazila kola 8. januara ove godine. Umro je 14. januara. Ponavljamo njegov tekst iz 2014. u prevodu Haima Morena: Oni tamo imaju istopolne brakove, a mi Putina…
Treba biti čovek sa specifičnom vrstom „samoinicijative“, pa se zaposliti i graditi svoju karijeru u službi terora, u zanatskom pogonu specijalizovanom za ubistva i mlevenje ljudskih sudbina.
Mugabe je vladao Zimbabveom 37 godina, što je dva puta duže od Putinove vladavine Rusijom. Kada je skinut sa vlasti, Mugabe je imao 93 godine. Putin ima 63. On će Mugabeov rekord srušiti kada bude imao 83.
Predsednik Putin je učesnike operacije nazvao „budalama“, što je operativce dodatno nadahnulo. To jest, bezbednjake je to uvredilo, no oni se, naravno, nisu naljutili na predsednika.
Čitalac se s čuđenjem može zapitati šta će Putinu tamo neki Gruevski? Zemlja je mala, bez zajedničkih granica s Rusijom… A ja se pitam šta će Putinu jedan Dodon? Ili Hadžimba? Ili Bibilov?
Rusija bez Putina je nezamisliva, kao kuća bez domaćina ili grad osuđen na propast. I sam načelnik je rekao da nema Rusije bez Putina. Teško je i zamisliti da je ona nekada bila baš to – Rusija bez Putina.
Dva lidera, ruski i turski, opet su doživotni prijatelji, a Putin prognozira da će buduća saradnja biti jednaka onoj od pre poslednje krize u rusko-turskim odnosima. Ali nije sve baš tako prosto.
Paradoks ruskog diskursa je u tome što apelujući na „tradicionalne vrednosti“, savremena ruska propaganda reanimira duh evropskog bunta iz ’68, ali u formi radikalnog nihilizma.
Britanci se hvale da su veliki šereti. Ustupimo im to preimućstvo, pa recimo da je možda u Engleskoj dozvoljeno glupiranje, ali da kod nas nije zabranjeno mudrovanje, a ono često bude smešnije.
Sada građani ne samo da mogu da odu u Izrael, već otuda mogu i da se vrate, dozvoljene su sve knjige, a banda na vlasti se više ne kiti polutrulim dačama, već milijardama u zelenoj valuti.
Olimpijske pobede nisu pobede, već podmetnuti rezultati laboratorijske analize mokraće. Krim nije naš, već okupirana teritorija. Naša Rusija nije država, već falsifikat.
Milošević je pri izboru marioneta bio maštovitiji i romantičniji od Putina. Karadžić je bio poznati društveni radnik i pisac, što mu je i omogućilo da 1993. zasluži našu čuvenu nagradu Šolohova.
Zašto je Kremlj tako nervozno reagovao na emitovanje BBC-jevog filma Putinovo tajno bogatstvo? Tu nema ničeg što nismo znali; čak ima manje od onoga što već znamo.
„Budući da ima dobro raspoređenu i razgranatu mrežu agenata u Isis-u, Putin je unapred znao za poslednji teroristički napad u Parizu“ – s prelivom nam je servirao Belkovski.
Kada režim pravno izjednačava mirni apel za smenu vlasti s pokušajem njenog nasilnog svrgavanja, on time moralno izjednačava širenje zabranjenih tekstova s paljenjem ulaznih vrata neke državne ustanove.
Šef Pentagona Ešton Karter je govoreći o političkoj situaciji u svetu okarakterisao rusku vlast kao „štetočinsku“, što je za ruskog čitaoca isto kao da ga je plamena munja pogodila pravo u srce.
Film „Krim – put u domovinu“ je objava nove ruske vojne doktrine. Ona se veoma razlikuje od stare, koja primenu nuklearnog oružja dopušta samo kada ruska vojska ne može da spreči okupaciju zemlje.
Predsednik Dumskog komiteta za obrazovanje izrazio je zabrinutost povodom „sankcija uvedenih protiv naših zaslužnih kolega Josifa Kabzona i Valerija Raškina. „Ako su svi oni Šarli, onda smo svi mi Kabzoni!“
Ceo svet je zastao, čeka i pita se da li će se ponoviti Minhen. A priznanje linije razgraničenja u Ukrajini jeste novi Minhen. Kroz dva-tri meseca, ta linija će se pomeriti i opet biti priznata.
Političari u svetskim prestonicama, od Kijeva do Berlina i Vašingtona, već mesecima solidarno pokušavaju da reše nimalo prost zadatak: kako pomoći Putinu da „sačuva obraz“.
Kada Putin bombama sruši Kijev, optimisti će reći da je tu bilo mnogo nakaznih građevina u staljinskom stilu, a sada se otvara mogućnost za izgradnju nove Saborne crkve Svete Sofije i nove Kijevsko-pečerske lavre.
Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Kao pravi kockar, on povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!
Putin je opet sve nadigrao. Putin je izneverio Donbas. Putin je sam sebi zabranio vojnu intervenciju na Ukrajinu. Znajući ga, on će potom samog sebe izneveriti i započeti rat kada proceni da je došlo pravo vreme.
Ruska agresija protiv Ukrajine je pokazala da osnovna vododelnica našeg društva nije ideološka, već mentalna.
Predmet pregovora je postalo veće zlo, pretnja pravim ratom u Evropi.
To poluostrvo je mesto odakle je sve počelo, mesto gde je naša Matuška Rusija prvi put stala na noge i prohodala.
Janukovič se pretvara u Miloševića, nema nijednog saveznika osim Rusije.
Znam da među ljudima na kijevskom Majdanu ima i „čivuta“ i „kacapa“.
Mislim o Ukrajini i zato što mi je majka pričala priče o svom detinjstvu u Poltavi.
Nikita Mihalkov stoji u napuštenom selu i telefonira iz javne govornice.
„Savremena istorijska nauka je utvrdila da Prvi Ruski Car Ivan nije ubio svoga sina.“
Komunizam je bio zakazan za početak 80-ih, ali umesto njega se dogodila samo Olimpijada.