Foto: Irfan Khan/Los Angeles Times
Foto: Irfan Khan/Los Angeles Times

Da li smo se pobunili ili smo stajali po strani i gledali dok su činili genocid u naše ime? To će nam pitanje postaviti oni što dolaze posle nas. Usred smo jednog od najvećih moralnih iskušenja koja se mogu doživeti – tako je u sredu govorio rabin iz Los Anđelesa demonstrantima, mahom američkim Jevrejima, okupljenim ispred Bele kuće u Vašingtonu. Demonstranti su zahtevali da Izrael prestane da sipa bombe na Pojas Gaze. I da Sjedinjene Države ne pomažu Izraelu u istrebljenju Palestinaca.

Demonstrantima se obratila i Naomi Klein. Ona im je rekla da se Izrael sprema da izvrši genocid tako što zloupotrebljava strah Jevreja od novog genocida nad njima. Ne smemo dozvoliti da naš strah od novog genocida bude iskorišćen na takav način.

S druge strane, pak, neki drugi američki Jevreji komentarisali su: ko god je učestvovao na protestu ispred Bele kuće, ne može biti Jevrejin. I još: anticionizam je antisemitizam.

Razumem Jevreje ispred Bele kuće. Palestinci se ne mogu poistovetiti s Hamasom. Hamas ih ne predstavlja. Hamas nije briga za Palestince. S druge strane, razumem i bes žitelja Izraela. I potrebu da urade sve da se više nikada ne ponovi pokolj od 7. oktobra. Ali, u vezi s tim, ima smisla i upozorenje predsednika Sjedinjenih Država Izraelcima – nemojte da ponovite greške koje smo mi napravili posle 11. septembra.

Mora da je Biden u glavi imao i sliku najblaže rečeno haotičnog povlačenja vojske Sjedinjenih Država iz Avganistana kada je izgovorio – greške. I drugi opominju Izrael: nemojte upasti u zamku Hamasa. Košmar. Izgleda kao da je Hamas uspeo: svirepim zločinima pokrenuo je talase nasilja. Kao da su tačno računali kako će Izrael odgovoriti – odmazdom. I sad se čeka odmazda za odmazdu.

Još ne vidimo šta će biti. Izrael najavljuje ulazak vojske u Pojas Gaze. Iran najavljuje oružani odgovor i uništenje Izraela ako se to dogodi. Neki izgleda dobronamerni glasovi opominju Izrael da nikako ne bi smeo da prisvoji teritoriju Gaze. Iz Sjedinjenih Država upravo kažu da s Izraelom traže alternative za ulazak vojske u Pojas Gaze. Stvari se lome. U narednih par dana videćemo kuda će sve to otići. A može otići u bestraga.

Dok čekamo, možemo se pitati da li nas ovi krugovi nasilja podsećaju na nešto? Čitalac, moj vršnjak, seća se – u Bosni i Hrvatskoj Srbija je ratovala pod izgovorom da se ne ponovi genocid nad Srbima. I danas se Jasenovac koristi da se njime prekrije Srebrenica. Velika je sreća što su na Balkanu zemlje male i bez mnogo ljudi. Mislim, sreća po ostatak sveta, ne po nas. Bliski istok vri, i mogao bi da digne ceo svet u vazduh. Kod nas je ipak drugačije. Mi samo sebe možemo dići u vazduh. Ali, moralne dileme su iste.

Kada nas deca pitaju da li ste se pobunili ili ste stajali po strani kada su u vaše ime činili genocid, šta (da) im kažemo? Da li smo dopustili da strah od novog genocida (nad Srbima) bude zloupotrebljen kao izgovor za genocid? Sa svojim iskustvom iz neposredne prošlosti, kako vidimo nasilje u Izraelu/Palestini? I ko smo to uopšte „mi“? Da li i ovde, kao za američke Jevreje, važi da svako ko kaže da je u Srebrenici učinjen genocid ne može biti Srbin, sve i ako je Srbin? Po analogiji s tvrdnjom da je svaki anticionista ujedno i antisemita, da li mrzi Srbe svako ko kaže da treba priznati nezavisnost Kosova?

Gledamo u Izrael/Palestinu kao u uveličavajuće ogledalo. Među Jevrejima vode se razgovori i padaju uvrede kao među Srbima. A nema velikih sličnosti u istorijskim prilikama jednih i drugih. Samo su moralne dileme zajedničke.

Dok mi razmišljamo, Srbiji se ponovo pakuju sankcije. Vučić nas umiruje, kaže da će sankcije pogoditi samo njega. Izigrava Robina Hooda. Odmetnik u naše ime. Da vidimo kakve to zaista ima veze s nama, ako baš hoćete, Srbima. Radoičić i 30… kako da ih nazovemo… terorista, napadača, boraca, razbojnika, ljudi… kako god… dakle, njih tridesetak na čelu s Radoičićem, teško naoružani iz Srbije uđu na Kosovo i ubiju tamošnjeg policajca. Onda krenu da beže (tako su izgledali na snimku) i u bežanju njih trojica budu ubijeni. U Evropskoj uniji na to gledaju kao na terorizam. I kažu da zbog toga treba kazniti Vučića, ako se pokaže da ima veze s tim. Vučić onda nama kaže da ne brinemo, da će to pogoditi samo njega, ali ne i nas. Poput Isusa, žrtvovaće se za srpsku stvar.

E sad, je l smo imali mi neke veze s Radoičićem? Nismo. Je l’ tih tridesetak osoba uradilo nešto dobro za nas u Srbiji ili za Srbe na Kosovu? Nije. Kada Vučić glumi žrtvu i istura grudi da primi sankcije umesto nas, kakve to veze ima s nama? Nikakve. Otkud mu onda uopšte ideja da to tako predstavi?

Pitanje nije teško. Kod nas nije bilo popa da kaže ono što je rekao američki rabin. Ponovimo sve još jednom: Da li smo se pobunili ili smo stajali po strani i gledali dok su činili genocid u naše ime? To će nam pitanje postaviti oni što dolaze posle nas. Usred smo jednog od najvećih moralnih iskušenja koja se mogu doživeti. Odatle sledi moralni izvod: Ne smemo dozvoliti da naš strah od novog genocida bude izgovor za genocid. Tako je onomad trebalo da izgleda naš razgovor. Ali, nije se desilo. Valjda će Izrael (a s njim i ceo svet) imati više sreće.

Peščanik.net, 20.10.2023.

IZRAEL / PALESTINA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).