Odjednom će vam se učiniti kao da se počeli putovanje kroz vreme – a hteli ste samo da iz severne Grčke odete u Makedoniju. Putokaz, međutim, kaže, belo na plavom, “Jugoslavija”. Jugoslavija? Ta zemlja ne postoji već više godina. Raspala se na delove, a jedan od njih je i Republika Makedonija. Ali Grci, koji su postavili pomenuti putokaz, ne žele ni da čuju za to ime. Ono za njih označava samo jednu pokrajinu na severu Grčke. Zato će i ubuduće da ostane taj putokaz, koji zapravo pokazuje u pravcu prošlosti.

Na Balkanu putokazi ne daju samo topografska obaveštenja, već ukazuju i na istoriju i na sadašnjost tog regiona; to čine kako onim šta pokazuju – kao i onim što prećutkuju. Poznat je jedan putokaz koji iz Zagreba, hrvatske prestonice, pokazuje u pravcu juga; na njemu stoji “Lipovac”. Pored njega svakog dana prolaze hiljade automobila, ali retko koji ide baš u Lipovac, pogranično mesto na kome auto-put Zagreb-Beograd prelazi sa hrvatske na srpsku teritoriju. Na tabli piše “Lipovac”, ali se misli na Beograd, srpsku prestonicu. Zagreb, negdašnji grad-pobratim Beograda, ne želi da ga počasti pominjanjem imena. Posle krvave porodične svađe pomirenje je tek stidljivo počelo.

A na Kosovu nema ni traga mogućem pomirenju. Tek treba da se reši teritorijalni konflikt između Srba i Albanaca, a oznake pored puta svedoče o različitim menama njihovog odnosa. Svuda su table u najmanju ruku dvojezične – albanske i srpske, a ponegde ima i turskih. Tako je zahtevala UN uprava koja je po završetku rata 1999. godine stvorila makar privid nekakvog multietničkog života. Ranije su kosovski Albanci crnom farbom bojili srpske nazive – nisu želeli da vide išta što ih podseća na srpske gospodare. Ali, stvari su se promenile od kada Albanci imaju dobre šanse da uz pomoć Zapada postanu nezavisni. Sada nedirnute dvojezične oznake šalju drugu poruku zapadnim mentorima – pogledajte, mi smo tolerantni i zreli za sticanje nezavisnosti.

Verovatni gubitnici, kosovski Srbi, na stvari gledaju drugačije. Na severu Kosova, u delovima koji su naseljeni gotovo isključivo srpskim stanovništvom, sve albanske oznake naziva mesta uredno su precrtane. To je znak upozorenja – nikada nećemo prihvatiti Kosovo u kome vladaju Albanci.

Dvostruko označavanje na Kosovu ponekad deluje sasvim apsurdno, pošto su ponegde albanski i srpski nazivi identični. Ali i tu se ipak piše dvostruko: Junik/Junik, ili Gazimestan/Gazimestan. Poruka – ime je možda isto, ali ono ne označava istu stvar. Postoji jedna albanska, i jedna srpska stvarnost.

Beograd neće dati Kosovo, i to se želi pokazati nedavno postavljenim putokazima na jugu Srbije, putokazima koji se tiču upravo spornog kosovskog područja. Na braon tablama su nabrojani srednjovekovni manastiri i crkve – Dečani, Pećka patrijaršija – i njihovo je da svedoče šta zapravo znači istorijsko pravo na koje se Beograd poziva. Ti putokazi tu stoje iako teško da će neki putnik odatle skrenuti ka “Metohiji”, srpskoj crkvenoj zemlji. Cilj putokaza je, dakle, drugačiji. Oni putnicima koji jure “koridorom 10”, od Atine do Beča, poručuju – ovde leži srpska očevina.

Posle kratkog građanskog rata između Makedonaca i Albanaca 2001. godine u Makedoniji, Albanci su dobili veća manjinska prava. Od tada se u opštinama u kojima ima najmanje dvadeset odsto albanskog stanovništva pored makedonske zastave sa suncem vijori i albanska zastava sa dvoglavim crnim orlom. U tim opštinama i table treba da budu dvojezičke. Makedonci su najpre gunđali, onda se, posle još dodatnog otezanja i opomena izaslanika iz Evropske unije, bacili na posao i u centru Skoplja postavili dvojezične table. Na makedonskom – i engleskom.

Kada putujete Balkanom, nemojte s podsmehom gledati na ovaj rat oznaka. Najpre zato što u Belgiji i Austriji nije mnogo bolje, a zatim i zato što za razliku od tamo, ovde turista zaista ne mora da se oslanja na oznake. Starosedeoci su uvek spremni da vam priteknu u pomoć, dobrohotni su prema strancima i uvek će vam rado pokazati put. Čak i ako ga ni sami ne znaju.

 
Andreas Ernst, “Krieg der Verkehrstafeln. Wie an balkanischen Strassen Politik gemacht wird”, Neue Zürcher Zeitung, 23. novembar 2007.

Peščanik.net, 22.11.2007.