Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Pre par dana završena sednica na kojoj je odbijen predlog opozicije da se zabrani kopanje litijuma, podsetila je na jedan, takođe ružan, događaj od pre nešto više od godinu dana, sa kraja juna 2023. Tada su se, suprotno do tada uobičajenoj višegodišnjoj praksi, stenografske beleške sa skupštinske rasprave na skupštinskom veb sajtu pojavile čak pet dana kasnije.

Sa velikom verovatnoćom, bezmalo sa izvesnošću, spekulisalo se da je razlog te docnje bio nekontrolisan skupštinski istup ministra Gašića u kom je izričito izjavio da Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića! I, kao što se moglo očekivati, neodgovornom, ničim potkrepljenom tvrdnjom izazvao je diplomatski skandal i oštru reakciju Nemačke. Ministar se naknadno „opravdao“ tako što je krivicu prevalio na medije i tvrdio da je u medijskim izveštajima njegova izjava navodno pogrešno preneta – bez znaka pitanja koji je trebalo da sadrži!

Taj znak pitanja se, posle tih nekoliko dana docnje, pojavio u stenogramu. Naravno, deluje zaista malo verovatno, zapravo neverovatno da su baš svi mediji napravili isti propust i prevideli famozni znak pitanja. Zato je naknadno pojavljivanje znaka pitanja u stenogramu možda koliko toliko relaksiralo diplomatski skandal ali nije otklonilo sumnje u to šta je ministar zaista rekao.

Ali osim famoznog znaka pitanja još nešto u vezi sa stenografskim beleškama bilo je interesantno. Na prvi pogled od mnogo manjeg političkog značaja ali suštinski ne manje bitno. Kad su se stenografske beleške konačno pojavile na skupštinskom veb sajtu njihovim poređenjem sa fragmentima beleški koje su novinari i narodni poslanici u skladu sa do tada ustaljenom praksom dobili još u toku sednice, nekoliko dana ranije, videla se jedna očigledna razlika. U naknadnoj, „redigovanoj“ verziji izostavljena je uvredljiva rečenica koju je opozicionom poslaniku dok je govorio dobacio poslanik vladajuće većine: „Ubijaš penzionere u Aranđelovcu.“

Ta rečenica je nestala. Neko je procenio da je to dobar način da se sakriju i sraman postupak poslanika vladajuće većine i podjednako nedopustivo nereagovanje predsednika skupštine, pripadnika iste većine.

A nije ga zanimalo što je taj pokušaj da se istina sakrije kad postoje ranije podeljeni fragmenti stenografskih beleški i kad ju je hiljade ljudi u TV prenosu čulo, zapravo glup i krajnje bezobrazan. Štaviše najava koja je usledila da se ubuduće transkripti neće dostavljati agencijama, novinarima i narodnim poslanicima tokom plenarnog zasedanja, već tek narednog dana, ukazivala je na nameru da se sa skandaloznom praksom nastavi, na želju vladajuće većine da si uspostavi „pravo“ da u beleške interveniše kad i kako god poželi.

Ostalo je samo da se da vidi kako će, uprkos činjenici da to podrazumeva svesno kršenje i skupštinskog poslovnika (čl. 118 izričito nalaže da se „u stenogramske beleške unosi tekst u izrečenom obliku bez ikakvog izostavljanja reči i izraza“) i Ustava i onog što on garantuje, poput prava na obaveštenost i zabrane cenzure, najavljeno i realizovati.

Da ne treba imati iluzije da ih Poslovnik ili Ustav ili odgovornost za njihovo kršenje brinu pokazalo se i pre nekoliko dana. U skupštinskoj debati poslanik vladajuće većine (sticajem okolnosti onaj isti, već pomenuti lik) dobacio je opozicionom poslaniku – „đubre jedno ustaško“! I ovaj put predsedavajući na grubu povredu poslovnika nije reagovao a uvredljiva rečenica je nestala iz stenograma!

Samo sada se išlo i dalje. Za razliku od prošlogodišnjeg slučaja ovaj put, iako su je čuli svi u sali a posredstvom TV i hiljade građana, fabulozne rečenice nema ne samo u finalnoj verziji stenografskih beleški nego ni u prvoj verziji. Stenografima je neko „objasnio“ šta nikako ne treba da čuju?!

Može se dakle očekivati da u dogledno vreme, ako zatreba, rečenica koje nestaju bude sve više. A svako, a pogotovo planirano i organizovano izostavljanje iz stenograma bilo čega izrečenog u skupštinskoj sali je definitivno nedopustivo. Stenografske skupštinske beleške moraju biti doslovni zapisi, potpuno pouzdan pokazatelj dešavanja u skupštini bez ikakvog izostavljanja reči ili izraza. Moraju da obuhvataju sve što je neko od poslanika izgovorio obraćajući se drugom poslaniku uključujući neformalna obraćanja, odnosno dobacivanja koja se takođe (u zagradama) obavezno beleže.

Sa stanovišta standarda normalnog sveta cenzurisanje, zapravo falsifikovanje skupštinskog stenograma podrazumeva odgovornost, uključujući i krivičnu. Kod nas, bar za sada, ne. Ali i sasvim nezavisno od odgovornosti u pitanju je necivilizovan, bukvalno divljački postupak. U civilizovanom svetu skupštinski stenogram nije formalna potvrda nekih aktuelnih dešavanja već mnogo više od toga – autentičan, istorijski vredan dokument koji decenijama ili vekovima kasnije govori i nauci i generacijama građana istinu o stanju nekog društva u određenom vremenu.

Pokušaje falsifikovanja takvih dokumenata nikad ne treba potcenjivati. I kad deluju kao „sitni“ i providni su i diletantski, kao ovi sa kojim nas u skupštini suočavaju, oni su nagoveštaj ozbiljnijih i opasnijih.

Peščanik.net, 12.10.2024.


The following two tabs change content below.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)