Štošta pravopis ne prepoznaje pa to ipak postoji. Za nešto se na primer kaže da je pod velikim znakom pitanja iako svi znamo da znak interpunkcije nije slovo pa da može biti malo ili veliko. Sa druge strane, znak pitanja ume da bude kao slovo, nepostojano a, pa da ga u jednom obliku, govornom, nema, u drugom, pisanom, ima i da to u potpunosti menja značenje. Na primer, ministar laže? je upitna rečenica, dok je: ministar laže – obaveštajna.
Zato i nije da ministar policije nije u pravu kad kaže da bi prisustvo znaka pitanja potpuno promenilo njegov iskaz u skupštini (onako kako je njegovo prisustvo ili neprisustvo na aerodromu, čuveno „teleprontovanje“, promenilo putanju helikoptera?).
Pa čak i u tužilaštvu znak pitanja menja (menja, ali ne i daje!) smisao onome što ste uradili ili emitovali. Ako pitate, parafraziram, da li je moguće biti veće izdajničko stranoplaćeničko đubre od tog nekog koji zaslužuje da bude ubijen na licu mesta – to se ne ceni kao podstrekivanje na zločin i slobodno može da se emituje čak i na nacionalnim frekvencijama. Doduše, ako niste tabloidni a pitate zašto je baš (ondašnjem) ministru policije dodeljena uloga da ispadne najgluplji u slučaju Savamala, onda vam se ne piše dobro pred sudom. A ni u presudi.
Da je po pravdi, kao što nije, ministrova rečenica je trebalo da vrvi od znakova pitanja jer je upitno sve što je rekao o svom „znanju“ da Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića. Ali kad ga je demantovala prvo nemačka ambasada pa zatim i država, a on se vadio na znak pitanja kojeg nema u izlaganju ali navodno ima u transkriptu, svima nam je zafalio još jedan znak interpunkcije. Znak krštenja i levom i desnom.
No, nemojmo se držati pravopisa kao pijan ustava. Jezik je živa stvar. Menja se i prilagođava, postaje napredniji takoreći. Štono reče gradonačelnik Beograda objašnjavajući zašto je ljude koji pokušavaju da sačuvaju savski nasip i zakon nazvao ludacima i zločincima a dvojici voditelja pretio čupanjem srca – to je svakodnevni govor. Jeste, čujemo ga svakodnevno od vlasti ali i dalje ne znači da je to ispravan govor.
Ni to što vlast smatra da je u korenu reči ujedinjenje – ujed, još bolje, da je ujedinjenje na koje navodno poziva oponente, zapravo nastalo od imperativa ujedi! pa onda pripadnici i podržavaoci vlasti to zdušno i čine, ne može biti ispravno. Ni gramatički, ni zakonski, ni moralno, ni civilizacijski.
Zato nam očajnički treba neki drugi znak interpunkcije. Pitanja više nemamo, treba nam znak uzvika. Na ulicama ali još više po institucijama. Neko „gotovi su!“, na primer.
Peščanik.net, 26.06.2023.
3. MAJ 2023.- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Razvod(njavanje) - 29/04/2024
- Prvo hopni pa reci skoč - 22/04/2024
- Neću da budem Švabo - 15/04/2024
