Nezadovoljan što sam ga u intervjuu datom Vašem listu nazvao nacionalistom, g. Dobrica Ćosić je u poslednjem broju NIN-a objavio tekst u kome ovu kvalifikaciju osporava, a meni “postavlja neka pitanja”.

Pretpostavljam da mi se g. Ćosić, u stvari, obraća iritiran činjenicom što sam protiv Ulemeka, Ace Tomića i njegovog političkog prijatelja Vojislava Koštunice podneo krivičnu prijavu za učešće u oružanoj pobuni novembra 2001. godine, pa da ovim tekstom samo pokušava da pitanje eventualne odgovornosti Vojislava Koštunice lukavo prenese na teren nečega što on zamišlja kao lični obračun sa mnom. Odlika je primitivne misli da svaki problem personalizuje. Na taj nivo polemike o jednom važnom pitanju kao što je politička pozadina atentata na premijera Đinđića – ne pristajem. Odnosno – ne nasedam.

Spreman sam jedino da ideološku kvalifikaciju g. Ćosića kao nacionaliste, koja njemu smeta – povučem.

G. Ćosić je, naime, rasista. Ovo kažem na osnovu njegove sledeće kvalifikacije albanskog naroda: „Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda“ (Dobrica Ćosić, “Vreme zmija – Piščevi zapisi 1999-2000”, strana 211).

Ali to je samo još jedan razlog više zbog kog se ne bih upuštao u polemiku sa g. Ćosićem, na bilo koju temu – sa rasistima nemam šta da razgovaram.

 
NIN, 24.03.2011.

Srodni link:

Izjava Gordane Đinđić

Peščanik.net, 25.03.2011.

The following two tabs change content below.
Srđa Popović
Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.