Juče je u Beloj kući bio šesti januar, dan pokušaja puča na Kapitolu pre četiri godine: ovoga puta, puč je uspeo. Glavni doduše nije nosio rogove i ratničke boje, ali pokazao je ko je glavni. Drao se na drugog šefa države, vređao, ponavljao uvrede, lupetao; njegov potpredsednik je, bez protokolarnog obraćanja, podsticao šefa i još opominjao trećega – da ne viče. Dva prostaka, lažljivca i kriminalca (jedan osuđeni) su, pošto onaj treći nije pravilno/dovoljno zahvaljivao i hvalio gospodare, samo izvela siledžijsku scenu, jer su se prethodno ionako dogovorili sa Putinom o podeli Ukrajine. Dan-dva ranije rogati je nazvao Makrona dobrom mušterijom, a engleskom premijeru nije dao da dođe do reči. Zelenskog je tretirao kao krpenjaču. Nezapamćena sramota za SAD, kraj diplomatije, početak američkog nacifašizma, nazovimo to trampizmom. Po kultu ličnosti i čistkama, mogao bi se nazvati i neostaljinizmom. Na CNN, gde su sa nevericom, kao i ceo svet, gledali neviđeno događanje, pozvali su Kristijanu Amanpur, direktno kući: odgovorila je sa glavom u rukama, izbezumljena, uspela je da kaže da ništa slično nije nikada videla. Docnije, pri drugom javljanju, uspela je da kaže i nešto suvislo. Šta god mislili o njoj, činjenica je da je intervjuisala najgore u svim kategorijama i okolnostima.
Paralela Zelenski, koji uskače u SUV, praktično bežeći iz Bele kuće, i Čemberlen, koji maše papirom na aerodromu je strašna. Nevil Čemberlen, za svoj dogovor u zemlji kojoj su velike sile odsekle dobar deo, a da sama Čehoslovačka nije mogla biti prisutna pri dogovaranju, dobio je pohvale u Parlamentu, čak i Čerčilove. Citirao je Sofoklovu Antigonu, onaj čuveni monolog u kojem ona kaže da je za ljubav stvorena. Tada se u engleskom Parlamentu poslednji put čuo starogrčki. Ukrajina je otpisana, prostaci nisu imali ni toliko strpljenja da Zelenskom nešto daju da potpiše. Štedi se na papiru! Pre toga je Tramp vojnu pomoć proglasio pozajmicom, što je u međunarodnoj politici nezapamćeno, i tražio od napadnute zemlje da je vrati pre kraja rata. Uzgred, američkoj pomoći dodao je i celokupnu dosadašnju evropsku; ajd’ na brzaka još malo siće…
Svet je pao na glavu, SAD su doživele najveću sramotu u svojoj istoriji. Evropa, koja se već osramotila i u Ukrajini i u Gazi, ali ima mnogo dužu istoriju, sada mora da pronađe novi put, na kojem se treba bojati krvi. Ali za rogatoga Evropa ipak nije kriva.
EU je sa mnogo pompe i novca 2013. slavila Utrehtski mir (1713-15) kojim su, kako to istoričari danas tumače, mnogim međusobnim i grupnim ugovorima smanjene francuske ambicije Luja XIV da osvoji Evropu (bar do Napoleona), ukinuta je mogućnost da jedan kralj vlada u dve države (sve do Austrougarske) i, kao glavno, pokazano je da evropske države mogu da se dogovore o miru (relativno) – bilo je tu monarhija, republika (Holandija) i svetih država (Sveto Rimsko Carstvo).
Da se vladari vređaju, psuju, varaju, kradu i počupaju poznato je, ali ne pred kamerama. Posvađani dinastički nećaci izazvali su prvi svetski rat. Građani na planeti, zahvaljujući tehnologiji, već duže vremena znaju i vide da ih vode glupaci i prostaci. Time je i inače maglovita vrednost demokratije pala veoma nisko. Više nego ikada, politiku moraju preuzeti drugi, razumniji i odgovorniji. I prvo što moraju da urade, jeste da pumpaju, prvo svako za sebe. U Atini juče milion na ulicama, zbog železničke nesreće pre dve godine, u Solunu nekoliko stotina hiljada. U Srbiji bar milion u nekoliko meseci, zbog nesreće na železničkoj stranici. Jer ljudi imaju drugačije lestvice vrednosti od prostaka. Ili, kao što reče LeBron Džejms, koji izvesno dobro pumpa: kada klovn postane kralj, dvor postane cirkus.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
