Srbija kao Roršahova mrlja, Slaviša Savić
Srbija kao Roršahova mrlja, Slaviša Savić

Eh, da su Kurti i Vučić potpisali, sad bih mogao da počnem – nije se mastilo iz njihovih potpisa ispod teksta sporazuma iz Brisela i plana njegove primene iz Ohrida ni osušilo… Ne može se reći – još trepere čestice vazduha od usmenog prihvatanja sporazuma u Briselu i plana njegove primene u Ohridu… Mada, nije bitno kako ćemo to reći, jer poenta je da su već počele da stižu pretnje, a da nije prošlo ni nedelju dana od najnovijeg sastanka Vučića i Kurtija i Borella Lajčaka Escobara u Ohridu.

Preti Borell, preti Hill, kažu sporazum važi, plan mora da se primeni. Pa čekajte malo, zar nas niste vi Borell Lajčak Escobar Hill ubeđivali da je sve gotovo, da je sporazum prihvaćen kao i plan njegove primene. Zar nam niste objasnili da potpis nije potreban, da su se Kurti i Vučić usmeno obavezali da će se držati dogovora. Brisel je bio pre tridesetak dana, od Ohrida nije prošla ni nedelja. Otkuda sad sumnje? Šta se dogodilo u ovih par dana, a što niste znali iz prethodnih deset godina?

Dobro, pustimo Kurtija, on je tu odnedavno. Držimo se konstante, to jest Vučića. (Vučić, zna to čitalac, sam sebe zove konstantom u pregovorima.) Dakle, već više od deset godina Vučić rešava kosovsko pitanje tako da ga ne reši. Sad je kao prihvatio sporazum i plan, i već posle nekoliko dana stiže mu opomena – plan mora da se primeni. Neće se desiti. Ali, nešto drugo je zanimljivo: zašto Borell Lajčak Escobar Hill veruju na reč osobi koja se već deset godina ne drži nijednog dogovora?

Borell Lajčak Escobar Hill kažu – ovaj put smo ozbiljni. Pa pobogu, šta ste radili ranije, zabavljali se? Dobro, možda ne baš vi, ali institucije u čije ste ime ovde. A kao ozbiljno uzima se to što se poštovanje sporazuma i njegova primena pridodaju kao uslov za napredovanje Srbije u pregovorima za ulazak u EU. Dobro, koliko je brzo do sad Srbija napredovala u tim pregovorima? Nije napredovala uopšte, zar ne? Dakle, pretnja da neće napredovati upućuje se režimu koji ni pre pretnje nije napredovao i to ga uopšte nije tištalo.

Je l ima još nešto pored pretnje zaustavljanja napredovanja što ovaj put stvara privid ozbiljnosti? Ima – novac. Čim su se Kurti i Vučić tobože dogovorili, stigao je novac iz EU za (brzu) prugu Beograd-Niš. Ako se plan primeni, biće još novca. Je l to oni korumpiraju Vučića (i Srbiju)? Ako je tako, a jeste, šta su do sad čekali? Dakle, na stolu su članstvo u EU te novac iz EU. I to nije sve: Hill se juče sastao sa smenjenim tužiteljkama i dao im podršku. Čitalac nije zaboravio, iako je to bilo pre četiri nedelje, reč je o tužiteljkama koje je sa slučaja korupcije u EPS-u skinuo viši javni tužilac. Šta je Hill hteo da kaže svojim (ambasadorsko-pregovaračkim) gestom?

Dan ranije, Vučić je javno obećao da on neće priznati Kosovo i da će se Srbija aktivno suprotstaviti ulasku Kosova u UN. Čitalac zna i to, u notornoj tački 4 sporazuma stoji da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije, koje god. Vučić je prihvatio sporazum, kažu Borell Lajčak Escobar Hill, ali iz njegovih izjava izgleda da zapravo nije. I sad prete Borell i Hill, kažu sporazum se mora poštovati i plan primeniti u celini. Hill dakle preti i tako što prima smenjene tužiteljke.

Kakvo je to pretnja/poruka? Da je Vučić rekao da je tačka 4 sporazuma u redu, da li bi Hill i onda primio smenjene tužiteljke? Ili su poštovanje zakona i borba protiv korupcije u Srbiji nebitni, dok god Vučić poštuje tačku 4 iz sporazuma? Naravno, uz ovo opet ide i pitanje – a zašto nisu ranije na prijem kod ambasadora išli svi koje progoni režim u Srbiji? Jer, evo u čemu je stvar. Ja recimo mislim da sporazum treba prihvatiti, makar to uradio i Vučić (a neće, al to sad nije bitno). A opet, kad smo baš kod Vučića, sad mi se čini da je bolje da ga ne prihvati, jer će se onda spolja reagovati na njegova kršenja zakona u Srbiji. Tamni vilajet smo dobili – u to guraju Srbiju Borell Lajčak Escobar Hill kada se dogovaraju s Vučićem i prete mu.

Treba, međutim, biti pošten: nisu nama krivi Borell Lajčak Escobar Hill ni za šta. Što bi njih bilo briga kako stoje stvari u Srbiji. Nismo mi potrebni njima, oni su potrebni nama. A potrebni su nam jer više nismo u stanju da ovde bilo šta sami popravimo. Događa se to, da zajednica potroši resurse – ljudske, moralne, materijalne – koji su potrebni da sama sačuva svoju pristojnost. Da je Srbija jedna takva zajednica, pisao je odavno, recimo, Srđa Popović. E tada postanu važni Borell Lajčak Escobar Hill.

Da kod nas stoje stvari drugačije, ne bi nas Borell Lajčak Escobar Hill ucenjivali da se dogovaramo i dogovorimo s kosovskim Albancima te rešimo sporove s njima. Mi smo sami od sebe digli ruke, i sad gledamo u Borella Lajčaka Escobara Hilla i pitamo se kakvi su i mogu li nam pomoći. Ruku na srce, ne ulivaju poverenje. Što je šteta, jer sporazum s Kosovom nam je neophodan, ovakav kakav se nudi, ako hoćemo da imamo pristojnu Srbiju. Što, opet, s Vučićem na njenom čelu nije moguće. A Borell Lajčak Escobar Hill insistiraju da se baš s njim dogovore, što znači da to onda nije moguće ni sa njima.

Peščanik.net, 24.03.2023.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).