Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Nije sramota biti siromašan. Sramota je kad te vlast ubeđuje da ti plate i penzije nikad nisu bile veće (a jesu) jer živiš u zlatnom dobu, a da ti veće ni ne trebaju jer ti ona obezbeđuje jeftina jaja. Jaja koja bi morala biti skuplja jer, kako reče Duško Radović, probajte vi da prodate ono što snesete kad čučnete. Doduše, ova vlast to upravo i radi – prodaje nam proizvode svog metabolizma. Za velike pare.

I šta sad da vi kažete na to? Da ono što nam prodaju nije čak ni cigla pa da je makar iskoristimo za zidanje, nisu ni beli bubrezi pa da ih skuvamo (a i smrdi mnogo više)? Da je cena tog njihovog proizvoda previsoka jer je ne plaćamo samo parama nego pre svega životima i budućnošću? Da njihova oblapornost nije merna jedinica razvoja? Da su otkupne cene prodanih duša nesrazmerno visoke kao, uostalom, i cene goriva i svih drugih proizvoda i da biste jaja radije trošili na pravljenje torti umesto na taj jedan jedini obrok koji vas, navodno, drži sitim ceo dan? Ali, kako da uzvratite istom merom ministru trgovine koji tobož izražava žaljenja što je poznati i priznati novinar i urednik spao na to da se bavi ministrovom izjavom o jajima? Pa naravno da ne možete – jer ministar nije uradio ni rekao ništa što bi ga ikada stavilo na visoke grane pa da sad zbog bilo čega zaključite da je spao na niske.

Ministar trgovine, kao i bilo koji drugi član vlade ili uopšte vladajuće većine sa predsednikom Srbije na čelu, najbolje ilustruje ono: gde si bio – nigde, osim na funkciji; šta si radio – ništa za opšte dobro. Daleko bilo da nekoga od njih treba da zaposlite na rukovodećem mestu u vašoj firmi, makar i na određeno, četiri godine koliko traju mandati ili, ne daj bože, dvanaest. Ne samo što ne obave posao koji ste dogovorili nego vam još naprave i nepopravljivu štetu, a onda, umesto završnog računa, podnesu izveštaj o lošem radu prethodnih menadžera. Pa to samo ako ste imbecilni, nepismeni i glupi kao opozicioni predlog zakona o litijumu po oceni predsednika Srbije.

A onda, kao mirođija na vrh šlaga, predsednik Srbije, bez zazora i bez dokaza, ispriča u Ujedinjenim nacijama kako smo najbrže rastuća ekonomija u svetu. Pa makar bi on, koji nas stalno podseća na svoje pretenzije da uđe u istorijske čitanke, morao da zna da ni Hitler nije u Nemačkoj ostao upamćen po putevima i „automobilu za narod“ koje je napravio.

Peščanik.net, 30.09.2024.

Srodni linkovi:

Sarita Bradaš i Mario Reljanović – Dva jaja ministra Momirovića

Ana Jovanović – Neka jedu jaja

Ljubomir Živkov – Dlaka u jaju


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)