bicikl
Foto: Predrag Trokicić

Na Slici 1 je prikazan povećani broj umrlih u zemljama u susedstvu Srbije sa sličnim brojem stanovnika. Vidi se da je u odnosu na ostale zemlje u ovom uzorku:

1. U Srbiji povećan broj umrlih u letnjim mesecima, uglavnom pre i posle opštih izbora.

2. Broj umrlih raste u novembru i posebno u decembru. Na ubrzani rast umrlih verovatno utiče cilj postizanja najbržeg rasta, odnosno najmanjeg pada proizvodnje u Evropi.

Slika 1: Umrli u 2020. u odnosu na prosek 2015-2019.
Slika 1: Umrli u 2020. u odnosu na prosek 2015-2019. Izvor: Our World in Data. Podaci za Srbiju su mesečni, za druge zemlje nedeljni.

Na Slici 2 se vidi procenat povećanja broja umrlih. Mada među zemljama u ovom uzorku postoje razlike, koje u normalnim okolnostima ne bi bile beznačajne, one nisu velike u pandemiji. U svakom slučaju, Srbija se sa nešto manje od 12 posto povećanog broj umrlih u odnosu na prosek 2015-2019. ne razlikuje previše od Austrije ili Bugarske. I uopšte, ne bi se moglo reći, bar ne po ovim podacima, da je epidemija u Srbiji imala različit tok nego u drugim zemljama, te ne bi trebalo očekivati da će broj umrlih od virusa biti značajno različit.    

Slika 2: Povećan broj umrlih u %.
Slika 2: Povećan broj umrlih u %.

To, međutim, kao što se vidi na slici 3, nije tako. U Srbiji je broj umrlih od virusa u odnosu na ukupno povećanje broja umrlih značajno manji nego u drugim zemljama.

Slika 3: Povećan broj umrlih i broj umrlih od virusa.
Slika 3: Povećan broj umrlih i broj umrlih od virusa.

Da bi se, možda, još jasnije videla razlika, u Tabeli 1 su procenti odstupanja broja umrlih od virusa od povećanog broja umrlih u 2020. u odnosu na prosek 2015-2019. i povećani broj umrlih na milion stanovnika.

odstupanje, %umrli na million
Austrija41972
Bugarska1072268
Češka561715
Grčka79833
Mađarska71063
Srbija2871794
Tabela 1: Odstupanje u % i umrli na milion stanovnika, 2020.

U Bugarskoj je povećani broj umrlih oko dva puta veći od broja umrlih od kovida 19. U Srbiji za gotovo četiri puta. U ostalim zemljama su razlike znatno manje, a u Mađarskoj je razlika veoma mala. To je posebno začuđujuće jer je po povećanom broju umrlih u 2020 (u odnosu na prosek 2015-2019) na milion stanovnika Srbija u boljem položaju, u ovom uzorku, samo od Bugarske.

Zašto je to važno? Ne zato da bi se odredilo mesto na rang listi uspešnosti ili neuspešnosti. Ili bar ne bi trebalo da bude. Uzmimo da je tačan podatak o broju umrlih od korone. Tada bi bilo dobro da se zna koji su uzroci povećanog broj umrlih u 2020. umrlih od epidemije, ili u vreme epidemije, a ne od virusa. Recimo, ako su mađarski podaci tačni, to bi moglo da znači da je bilo malo onih koji su umrli od epidemije, u vreme epidemije, već se gotovo sav povećan broj umrlih može pripisati obolelosti od virusa.

Nasuprot tome, u Srbiji bi stvari stajale drukčije ako bi bio tačan podatak o broju umrlih od virusa, umrlih zato što su zaraženi virusom. Jer bi onda bilo gotovo tri puta više onih koji su umrli od epidemije, ili u epidemiji ako je to neutralnije, mada se nisu zarazili virusom ili se virusna infekcija ne smatra uzrokom smrti. Osim ukoliko se ne utvrdi postojanje nekog drugog uzroka koji je 2020. za gotovo 12 posto povećao broj umrlih u odnosu na prosek 2015-2019.

Ako bi bilo tačno da je u Srbiji epidemija bila značajno smrtonosnija od samog virusa, to bi ukazivalo na sve one druge okolnosti života u vreme epidemije, koje su doprinele povećanju smrtnosti. Verovatno najvažnija okolnost bi morala biti nedostupnost ili nepostojanje zdravstvene i socijalne pomoći. Ukoliko, svejedno, ima onih koji misle da su zapravo smrtonosne mere preventivne zaštite od epidemije, kao što je smanjena društvenost svake vrste, dovoljno je da uporede brojeve obolelih i umrlih (slika 1) u vreme dubokog karantina u proleće prošle godine sa podacima iz leta i jeseni, pa da vide da to ne može biti tačno.

Ako se pogleda Slika 1, ima osnova da se misli da broj umrlih od virusa nije tačan, jer se broj umrlih povećava kada se povećava broj obolelih i ne smanjuje se znatno duže nego u drugim zemljama zato što nisu preduzete mere, ili nisu preduzeta potrebne mere, kako bi se usporilo širenje zaraze. Inače bi broj obolelih morao biti značajno manji, a briga za javno zdravlje bi bila oslonjenija na prevenciju. U suprotnom bi trebalo zaključiti ili da su građani Srbije otporniji na virus nego drugi ili da je lečenje od korone značajno uspešnije nego drugde, dok je istovremeno lečenje od drugih bolesti od kojih se umire ili nedostupno ili bezuspešno, bar u poređenju sa drugim zemljama.

Mislim, na osnovu podataka sa kojima se raspolaže, da je najverovatnije, dok se ne dokaže suprotno, da je broj umrlih od virusa potcenjen negde između 50 i 75 posto, dakle da je broj umrlih od virusa u 2020, bio negde između 6.500 i 9.500, a da se uzrok smrti pripisuje nekoj hroničnoj bolesti. I da je mogao biti znatno manji prošlog leta i jeseni, bar ceneći u poređenju sa drugim zemljama u ovom uzorku. Zapravo, teško je naći drugu zemlju sa toliko niskim brojem umrlih od virusa u odnosu na broj obolelih i sa tako velikom razlikom između umrlih u vreme epidemije i umrlih od virusa.

Ponovo o zapažanjima sa početka napisa da su, sva je prilika, izbori i takmičenje u stopi privrednog rasta uticali na povećanu stopu umrlih u drugoj polovini 2020. Često se govori o tome kako mere suzbijanja epidemije utiču negativno na privredne aktivnosti, te se sugeriše da je gotovo potrebno izabrati koliku je cenu u zdravlju i izgubljenim životima društvo spremno da plati kako bi se podstakle privredne aktivnosti. Ovo je pogrešno iz sledećeg razloga.

Ako se očekuje da će se epidemija povući ili staviti pod kontrolu, to znači da je reč o privremenoj pojavi, što ne znači da mora da traje dan ili dva. Ukoliko, ipak, recimo posle godinu dana, sledi normalizacija, da tako kažem, cilj ne bi trebalo da bude da se u godini epidemije očuva privredna aktivnost i u zavisnosti od tog cilja prihvati pogoršanje javnog zdravlja, izraženo u broju obolelih i umrlih, već da se izgubi što je moguće manje na privrednoj aktivnosti uz što je moguće veće očuvanje javnog zdravlja. Zašto?

Zato što su gubici na privrednoj aktivnosti privremeni, a oni u ljudima nisu. One zemlje u kojima vlasti ne greše sa merama prevencije povratiće po prestanku epidemije nivo privredne aktivnosti koji bi bio da epidemije nije ni bilo, tako da je u vreme epidemije važno samo koliki su gubici u javnom zdravlju. To jest, koliko ljudi umre u vreme epidemije.

Peščanik.net, 11.03.2021.

KORONA VIRUS