Beograd, 19.5.2023, foto: Peščanik
Beograd, 19.5.2023, foto: Peščanik

Ovde se ne razvija teorija zavere. Samo se postavlja pitanje: kome najviše ide naruku upad nelegitimnih gradonačelnika u zgrade opština na severu Kosova. Možemo se ovde igrati objašnjenjima: te Srbi su bojkotovali izbore; te sami su izašli iz svih institucija; te sami izbori bili su legitimni uprkos bojkotu, i pošto je tako, izabrane osobe imaju sva prava da zauzmu mesta za koja su se kandidovale. Samo, ako bi neko morao nešto da zna o bojkotu izbora, onda je to baš Kurti. I ako bi neko morao da zna kako iz ugla – nazovimo ih tako – bojkotaša izgledaju kandidati koji su pobedili (smešno zvuči, uzeli najviše glasova) na, zbog uspelog bojkota, propalim izborima.

Čitalac, moj vršnjak, seća se – Albanci s Kosova redom su bojkotovali izbore u Srbiji, a koliko su bili efikasni u takvim uslovima izabrani kandidati, brzo je postalo jasno. Retorika koju je tada koristio Beograd da osudi bojkot i svoje kandidate (lažno) predstavi kao legitimne, umnogome je slična sadašnjoj Kurtijevoj retorici. Kurti bi morao znati – to tako ne ide. A da to zaista i zna, vidi se iz njegove najave novih izbora. Za razliku od vlasti u Beogradu, izgleda da Kurti brzo uči. Ali, nema samo Kurti neka znanja o bojkotima izbora. Ima ih i Vučić. Sve što je Vučić govorio o nedavnom opozicionom bojkotu izbora u Srbiji, umnogome liči na sadašnju Kurtijevu antibojkot retoriku.

Smiriće se, po svemu sudeći, situacija na Kosovu. I jedan i drugi akter, mislim na Kurtija i Vučića, iskusni su u izazivanju kriza i njihovom gašenju. Ali, pošto smo videli da u ovu kriznu situaciju nisu ušli kao takozvane tabule rase, već, naprotiv, s dovoljno prethodnog iskustva, možemo ponoviti pitanje – ko će imati najviše koristi od novih napetosti na severu Kosova. Jeste, Vučić, naravno. Kosovska umetnica koja je na muralu predstavila strasni poljubac Kurtija i Vučića, što je starije žitelje na prostoru Jugoslavije trenutno podsetilo na naslovnicu Ferala s Tuđmanom i Miloševićem u bračnom krevetu (jeste, izgledaju u tom krevetu kao skladni sredovečni par), imala je poentu.

Sve i ako Kurti to nije želeo, sve i ako je reč o pukoj koincidenciji, sve i ako je vremensko poklapanje nove krize na Kosovu (ovaj put u režiji Kurtija, uz korisnu asistenciju srpskih Z demonstranata) sa protestima u Beogradu i još nekoliko mesta u Srbiji (Novom Sadu i Zrenjaninu, na primer) sasvim nasumično, stoji da su događaji na severu Kosova pomogli Vučiću da konačno pažnju žitelja Srbije barem zakratko odvuče od protesta i dva masovna ubistva s početka maja zbog kojih su ljudi izašli na ulice. Dežurni kosovski dušebrižnici iz redova tobože rodoljubivih stranaka hitro su najavili da će se priključiti protestima protiv nasilja i proširiti zahteve tako da obuhvate i događaje na Kosovu.

Naravno, reč je o prevari i o namernom ili nehotičnom (zapravo je svejedno šta je na stvari od ta dva) kvaziopozicionom igranju za Vučića. Ljude su na ulicu izveli tuga za pobijenima i revolt zbog očajno loše reakcije vlasti na oba masovna ubistva. Jeste, Kosovo nije bila niti treba da bude tema protesta. Neka mi čitalac oprosti ako se ne slaže sa mnom, ali razlozi demonstranata, čini mi se, dublji su i bitniji za zajednicu od takozvanog kosovskog pitanja, šta god da o Kosovu imaju da kažu vlast s Vučećem na čelu, crkva i njen patrijarh, te rodoljubi iz opozicije. Dodavanje novog sloja tema, i to tema s kojima Vučić cirkuski vešto neumorno žonglira u nedogled, čisti je višak i ide na štetu protesta.

Dakle, Kurti je Vučiću nabacio Kosovo na volej, a rodoljubiva opozicija požurila je da očisti teren za pogodak. Tako je, u toku je veliko demontiranje protesta. S jedne strane, Kosovo. A s druge, novi ministar prosvete, nebitno je ko je, s idejom da se naprasno završi školska godina za sve učenike. Time se tobože izlazi u susret zahtevima roditelja iz škole „Vladislav Ribnikar“. Ali, zapravo, time se hoće oslabati motivacija za proteste. Kao država nešto preduzima, kao država sluša roditelje, kao država brine za decu. Sve je to laž. S takvom se odlukom zakasnilo i ona sad nema nikakvog smisla, izuzev da demotiviše potencijalne demonstrante.

Kada se predlagao kraj školske godine odmah posle masovnog ubistva od 3. maja, to je bila tek jedna od mera, i to vrlo precizno objašnjena – da, završiti školu kada je reč o gradivu i ocenama, ali nastaviti rad/druženje s decom u školama ili van njih do samog kraja školske godine. To vreme bez nastave i ocenjivanja trebalo je iskoristiti za obnovu školskih zajednica i vraćanje poverenja u same škole. Na taj zahtev, školska administracija s ministrom na čelu, odgovorila je kako jedino zna – rigidno. Nema ustupaka, što pre vratiti decu u obrazovnu rutinu. To im se, naravno, obilo o glavu: pošto je razjarila roditelje, školska vlast se uplašila njihovog besa na ulici i mesec dana kasnije, gle – kraj škole.

Tako se ne vode škole. Kad smo već kod toga, tako se ne vodi ni država (uključujući tu i odnos prema Kosovu). Ali, mi imamo posla s ljudima na vlasti sklonim da se baš tako ponašaju. Tužno je što oni reaguju na silu (demonstranata), a ne na razumne argumente i predloge koji su im odmah bili izloženi. Samo, nije više pitanje kako se ponaša vlast. Pitanje je kako će se učesnici protesta protiv nasilja snaći u novim okolnostima nemira na Kosovu i iznenadnog kraja školske godine. Vučiću stiže pomoć sa svih (neočekivanih) strana. Žitelji Srbije imaju samo ulicu.

Peščanik.net, 02.06.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).