Kršeći svoje zakone, međunarodne propise, kao i najnoviju odluku Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je Bahreinu isporučila njenog državljanina, koji je u svojoj zemlji bio hapšen, izložen torturi i u odsustvu osuđen na doživotni zatvor. Govori advokat Marko Štambuk, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Svetlana Lukić: Izgleda da ništa nismo naučili od prethodnog slučaja, turskog državljanina Dževdeta Ajaza, koga je Srbija 2019. isporučila Erdoganu u Tursku, i on je tamo na izdržavanju dugogodišnje kazne zatvora. Međutim, situacija sa izručenjem državljana Kraljevine Bahrein izgleda još dramatičnije nego slučaj Dževdeta Ajaza.
Marko Štambuk: Ono što ja znam kao njegov advokat i neko ko se uključio u ovaj predmet 5 dana pre nego što je izručen, to je da je on 3. novembra priveden u Beogradu, da je ustanovljeno da je raspisana Interpolova poternica od strane Interpolove kancelarije u Bahreinu. On je osuđen u odsustvu, 2013. godine na doživotnu kaznu zatvora zbog, skratiću jer je kvalifikacija poprilično dugačka – zbog terorizma. Taj postupak je trajao otprilike 2 i po meseca. Prvostepena odluka je doneta od strane Višeg suda. Utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje. Apelacioni sud je to potvrdio i ministarska pravde je donela rešenje i dozvolila je to izručenje.
Svetlana Lukić: Kažete da je osuđen zbog terorizma. Dajte nam malo više detalja jer je to postala jako široka definicija. Praktično sve članove kurdskih partija u Turskoj zovu teroristima. Šta mu se u Bahreinu stavlja na teret?
Marko Štambuk: 2007. godine je on već bio žrtva torture, odnosno bio je priveden i mučen od strane bezbednosnih snaga u Bahreinu, i to njegovo iskustvo opisao je Human Rights Watch u jednom svom izveštaju iz 2010. godine. On je šiit, a vladajuća kraljevska porodica su muslimani suniti i tu dolazi do sukoba u samom Bahreinu. On je takođe 2011. godine, kada su bili protesti u Manami, u glavnom gradu Bahreina, u pitanju su bili mirni protesti koji su u februaru nasilno razbijeni. On je učestvovao u tim protestima. Bio je toliko povređen da je dve nedelje bio na bolničkom lečenju. Pored njega, još 250, ljudi je bilo povređeno tom prilikom, a 5 ljudi je nastradalo. I on je izbegao iz Bahreina. Boravio je u raznim zemljama, počevši od Irana, pa preko Iraka, Turske, došao je do Srbije 2013. godine, i 2015. godine je osuđen u 2 postupka koja su se vodila protiv njega, i u oba postupka je on osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Da li je on terorista ili nije, ja kao njegov advokat nisam ulazio u to i sud, odnosno nadležni organi u postupku azila nisu u to ulazili. Dakle, da li je on zaista kriv za izvršenje tog krivičnog dela koje mu se stavlja na teret ili ne, to u ovom slučaju, kada je u pitanju ova privremena mera, uopšte nije od važnosti. Sama ta činjenica da je bio žrtva torture, da je učestvovao na tim protestima, odmah u startu su upalile neke crvene lampice. Prošle nedelje je Beogradski centar za ljudska prava bio kontaktiran od strane njegovih prijatelja i porodice. On je za ta 2 i po meseca imao advokata po službenoj dužnosti, ali sam postupak ekstradicije, naročito ovakve ekstradicije je, onako, vrlo komplikovan slučaj, i tu branilac mora dobro da poznaje i međunarodne propise i ljudska prava.
Centar je kontaktiran, dakle, prošle nedelje, kada je postupak ekstradicije u potpunosti bio završen, i jedino što meni kao njegovom advokatu ostalo na raspolaganju, to je ta privremena mera Evropskom sudu za ljudska prava, upravo iz razloga što je on, u toku postupka je rekao da njemu tamo preti opasnost od mučenja i progona, i da traži azil u Srbiji. Dakle, on se pisanim putem obraćao i Višem sudu u Beogradu.
Svetlana Lukić: Znači, ovde su i Viši sud u Beogradu i Apelacioni sud i ministarka su rekli da taj čovek mora da se izruči Bahreinu.
Marko Štambuk: Tako je. I da li njemu tamo preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, to treba da ispituju i organi nadležni u postupku ekstradicije. Dakle, i Viši sud i Apelacioni sud, a naročito ministarka pravde. Ministar pravde takođe mora da vodi računa da li će u slučaju izručenja doći do povrede nekog međunarodnog propisa koji je Srbija ratifikovala i koji, dakle, predstavlja sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije. A svi ti propisi kažu da nijedno lice ne sme biti vraćeno u državu u kojoj joj preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja.
Svetlana Lukić: Tu dolazimo do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Oni su u petak Srbiji poručili: Morate da pribavite više informacija. Do tada, preporučujemo da obustavite postupak ekstradicije.
Marko Štambuk: Tako je. Dakle, u petak uveče je stigla odluka o tom zahtevu da se izrekne privremena mera. Tu je Evropski sud rekao da Srbija treba da odloži izručenje ovog državljanina Bahreina do 25. februara. Do 11. februara, Srbiji je ostavljen rok da odgovori na 5 pitanja. Ta pitanja se odnose na to da li je Srbija ispitala, odnosno da li su nadležni sudovi ispitali da li postoji opasnost od povrede Člana 3 Konvencije, što je zabrana mučenja, i da li mu je Srbija omogućila da zatraži azil. Takođe, još jedno od pitanja je bilo da li je Srbija ispitala da li postoji mogućnost uslovnog otpusta u Bahreinu, kada su u pitanju doživotne kazne zatvora, tako da je Srbija imala 5, onako…
Svetlana Lukić: Teških pitanja.
Marko Štambuk: Da, teških pitanja na koja je morala da odgovori. Srbija je bila upoznata sa privremenom merom, zašto je nije ispoštovala, to je već pitanje za nekoga iz države. Ja sam jutros otišao do Centralnog zatvora da ga obiđem, da porazgovaramo o privremenoj meri, da ga obavestim o tome, i dobio sam informaciju da on od noćas više nije u Centralnom zatvoru. Koleginica, takođe advokat, je izvršila uvid u spise predmeta u Višem sudu, i mi smo ustanovili da je on jutros u 5 sati predat predstavnicima Kraljevine Bahrein na surčinskom aerodromu i vraćen za Bahrein. To je bio let koji je direktno leteo na liniji Beograd-Bahrein, tako da izgleda da su bahreinske vlasti poslale avion kojim je on vraćen u tu državu.
Svetlana Lukić: Kako u ovakvim ili sličnim situacijama reaguje Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, osim što može da konstatuje da jedna država koja je potpisala sve te konvencije to nije poštovala?
Marko Štambuk: Reaguje tako što će verovatno zatražiti od Srbije dodatno objašnjenje zbog čega je došlo do izručenja, i naravno, pretpostavljam opet, da će Srbija biti oglašena krivom za kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, a to onda dalje znači da će Srbija morati da eventualno naknadi nematerijalnu štetu ovom državljaninu Bahreina, drugim rečima, tu štetu ćemo plaćati vi, ja i svi ostali državljani Republike Srbije, zbog propusta postupajućih organa. To jeste loše za Republiku Srbiju, za naš međunarodni imidž…
Svetlana Lukić: Pa dobro kako će Srbija u ovom slučaju da prođe, ali kako će taj čovek da prođe? Očigledno je Bahreinu bilo važno da ga se što pre dočepaju. Problem je što se naše vlasti naknadno nikada ne raspitaju o sudbini čoveka koga su izručili. To nisu uradili ni za Dževdeta Ajaza. Srbija nikakvo interesovanje više nije pokazala. Otprilike, vi ste ga tražili, evo vam ga pa radite s njim šta god mislite da treba.
Marko Štambuk: Posle Dževdeta Ajaza bilo je razgovora i sa predstavnicima Ministarstva pravde i sa predstavnicima nadležnih organa, da se isprati položaj Dževdeta Ajaza u Turskoj, ali je činjenica da do toga nije došlo. Šta će biti u ovom slučaju, ja ne znam. Problem je u tome što ovde Srbija pre svega nije poštovala svoje zakone, tu pre svega Zakon o strancima, ali hajde da kažemo, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti kažu da niko ne sme biti vraćen na teritoriju gde mu preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, šta god da je on uradio.
Svetlana Lukić: Opšte je mesto da se razni kriminalci, narko-dileri šetaju iz države u državu pokušavajući da pobegnu svojim organima vlasti, ali mi sve češće govorimo o slučajevima gde postoji ozbiljna sumnja da je u pitanju politički progon, verski progon ili progon na nekoj drugoj osnovi. Uostalom, o tome da Srbija sve češće dolazi u takve situacije potvrđuje i činjenica da je ona sklapala već sporazume sa Turskom, ili sa Kinom kada su u pitanju Ujguri. Dakle, malo-malo pa mi imamo neke međudržavne sporazume koji podilaze tim zemljama, koje stvarno nisu oličenje zaštite ljudskih prava, kažemo: Da, mi ćemo Turskoj izručivati državljane koje oni proglase da su teroristi, ili Kini Ujgure, ukoliko smatraju da oni ugrožavaju kineski zid, nije bitno šta.
Marko Štambuk: Da. Kada je bio slučaj Dževdeta Ajaza aktuelan, mislim da je Ivica Dačić izjavio da Srbija neće biti utočište za, parafraziram, teroriste, kriminalce koji beže od ruke zakona. Postupak ekstradicije postoji, međutim, kada imate nekoga ko tvrdi da mu u toj državi preti opasnost od mučenja, vi ste dužni da to ispitate pre nego što ga izručite. Da je u ovom slučaju Republika Srbija odložila to izručenje i omogućila ovom gospodinu da uđe u postupak azila, sprovela postupak azila u skladu sa zakonom, na kraju, utvrdila da njemu tamo ne preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili generalno uopšte progona, sasvim bi bilo u redu da on bude vraćen. Moje neko mišljenje je da Srbija gleda na te osobe kao na vruć krompir: hajde da ga se što pre rešimo.
Svetlana Lukić: Da li ćete vi, i na koji način, moći da pratite sudbinu tog čoveka?
Marko Štambuk: Mi smo u kontaktu sa njegovim prijateljima i članovima porodice. Međutim, mnogi od njih su takođe u izbeglištvu, ali preko njih ćemo pokušati da ispratimo šta se sa njim dalje dešava.
Svetlana Lukić: U najboljem slučaju, taj čovek je u zatvoru i ostaće tamo do kraja života.
Marko Štambuk: Bahrein je obećao da će, pošto je njemu suđeno u odsustvu, da će mu se suditi opet…
Svetlana Lukić: Pa dobro, ali u ponovljenom postupku može da bude osuđen i na smrt, zašto da ne?
Marko Štambuk: Postoji smrtna kazna u tom predmetu iz 2015; 3 osobe streljane su 2017. godine. E sad, ja se uzdam u to da ne mogu na težu kaznu da ga osude, odnosno da je najteža kazna na koju on može da bude osuđen ova doživotna kazna zatvora. Postoji mogućnost da se on odbrani, ali ja čisto sumnjam u tu opciju, odnosno pretpostavljam da će to ponovljeno suđenje biti ponovljeno samo kako bi se ispoštovala forma, a da će kazna ostati ista.
Svetlana Lukić: Da. A što smo mi uradili, uradili smo. To je sada nepovratno.
Marko Štambuk: To je nepovratno. Kakve će štetne posledice nastati po tu osobu, to ćemo tek videti, ali generalno kakve će biti posledice po Srbiju, videćemo, u zavisnosti od toga šta kaže Evropski sud za ljudska prava.
Svetlana Lukić: Marko, hvala vam na ovom razgovoru.
Marko Štambuk: Hvala vama.
Peščanik.net, 25.01.2022.
Srodni link: Rodoljub Šabić – Blamiranje
