Predsednik Vučić dovrhuniće svoje državničko delo, i od 2027. godine počeće da se bavi nečim drugim. – To! To, Care! Dozvoli da te oslovim rečju koja je sama radosno zazvonila u meni kad sam pročitao blagovest, i dopusti da ti ne persiram – Titu smo govorili „Ti“, a sebi smo govorili „mi“, kad smo mu se zaklinjali na slepo sledbeništvo – u pokliču „to, Care“ ima više iskrenosti moje nego u silesiji uradaka koje sam po služb. dužnosti stavljao na uvid pučanstvu. Na koju god oblast ljudskog duha ili tjelovežbi da si bacio oko, svaka će tvojim silaskom u nju procvetati, a procvetaćemo i mi, znajući da si nakon trijumfalnog dela pažljivo spustio golemi teret samodržavlja koji bi svakog drugog odavno do pojasa sabio u zemljicu čarnu. Grčeviću si ti preporučio da radi nešto drugo, jer na visokom položaju i na visokom naponu beše izazvao krah, sad sebi daješ istovetan savet, ali kao nagradu za besprekorno delo!
Hoćeš li usrećiti sport, avioindustriju, vajarstvo, urbanizam, železnicu, vinogradarstvo… Da pomenem tek neke od hiljadu sfera u kojima si zablistao, zahvalne bi ti bile matematika, lingvistika… Ili ćemo dobiti svetskog rekordera, genija mnemotehnike kadrog da u glavi trajno drži nazive sviju, ma najneznatnijih naselja razasutih po zemljama koje nisu priznale Kosovo?
Gde god se budeš obreo, tvoje nasleđe – tako si nazvao ono što činiš i što ćeš činiti do svečane prekretnice – neće biti zaboravljeno: Srbiju si za petnaestak godina samovlašća promenio više nego što se iko nadao tj. plašio, zato se tvom budućem zanimanju i radujem, ali šta ćemo ako postaneš portparol ili savetnik advokata Vučevića, ministra Vulina, ili predsednice Skupštine?! Jer, čega god se budeš poduhvatio to će samo pokazati da je najboljosti gotovo svejedno kojoj se disciplini okrenula! Napose, zašto bi se bavio nečim novim? Šta fali navijaštvu kao privrednoj grani? Istraživački bi te novinari svaki čas pitali kako žive pripadnici tog cenjenog staleža, i šta država preduzima da im se koliko-toliko oduži za njihove enormne zasluge; ako ti je posao voditelja u planu, jedna ti jedna televizija neće biti dovoljna, gosti biće Jovana Jeremić, Marić, Sarapa, Đuka, Mali, možda Mona ili onaj nesrećni putar, ako ti se prohte da budeš duhovit, da, Drobnjak se zove, ima i ja da pamtim imena tih vazala kao ti toponime…
Ne bih voleo ni da si vodeći enolog i somelije(r) koji po ceo dan njuši, mućka i grgolji vina sa naših zaštićenih geografskih područja, jer bi v takom sluchae pred kamerama naširoko raspredao koliko su kopalja iznad malvazije i na koji te deo tvog državničkog životopisa koje vino podseća, jasno je da si se, kao i porodica Nikolić, emotivno vezao za modu, da, i karijera manekena držala bi te u središtu pažnje nakon preobražaja, a mogao bi, zašto ne, da potisneš Vukadinovića i sve druge proučavaoce javnog mnjenja, pa da uoči svakih izbora slušamo tvoje ispostavilo bi se nepogrešive prognoze? Kojima bi ti i pomagao da se ostvare! A možda naprosto želiš da se posvetiš trgovini, jer si se u njoj proslavio više no ijedan vladar serbski? Da se nije Tomislav Nikolić umorio unapređujući unedogled našu ionako uzornu saradnju sa Kinom i Rusijom, pa bi da krunu svoje neradničke karijere prepusti onome za kojeg zna da mu je ravan i srodan?
Ipak bih ponajpre rekao da će nam se vladar – čije govorancije zatrovahu mnoga godišnja doba, mnoge večeri, jutra, podneva, praznike i radne dane – kad bude abdicirao obratiti snagom pisane reči, jer ne vidim ni jedno drugo područje koje voli toliko koliko voli sebe, dakle, 2027. godine počinje rad na autobiografiji u četrnaest tomova, po jedan za svaku godinu vladaluka, to će biti velika promena i biće olakšanje svima koji su siti vladarovih dramskih i logičkih vratolomija, koji su umorni od njegovog uzdisanja, hvalisanja, samosažaljevanja, samoogrtanja barjakom.
&
Kad naprasno odluči da jedan dan ne hvali sebe – sroči hvalospev kupcima litijuma takav da i njima samima bude neprijatno i sumnjivo: predstavnici nemačkih Zelenih priznade da nema ni hiljaditi deo njezinog znanja o čistoti Majke Prirode, a dvanaest godina ubeđuje nas da najbolje i jedini zna sve o svemu, ciničnom izaslaniku EU koji reče, živ ostavši, da je Srbija u srcu Evrope i da istoimena unija ne može više da živi na aparatima tj. bez srca, naš vlasnik je rekao da niko kao oni u Briselu ne ume da upakuje ono što Nemačka i EU nude Srbadiji, niko nema takav talenat, kao Maroš, da preko ionako privlačnog poklon-paketa – „Srbija je najskuplja evropska reč!“ – zaveže još takvu očaravajuću ukrasnu traku, eto, on sam, domaćin, koji je govorništvo izdigao do visina nezabeleženih u našem jezičkom području, davao je sve od sebe da nas ubedi u ono u šta veruje (a to je litijum, žao mu je što nemamo uranijuma), pa, ipak, sve dok nisu došli nesebični prijatelji Srbije to prijateljsko-očinsko ubeđivanje nije išlo kako treba, da, još tri godine slušaćemo ovo što je pre neki dan rekao Lozničanima, neće znati kako da potroše pare, pa pitaće multimilionere iz Bora, poljoprivrednicima kaza (pa ih smaza) da će im država dati sve što je u okviru njenih mogućnosti, a taj okvir već je okićen svežnjevima od po dvesta hiljada evra, pripravljenih za olimpijske pobednike, ako nam se sportska sreća osmehne, ukratko, jedva čekam najluđu noć 2026.
Peščanik.net, 22.07.2024.
LITIJUM
