Zamislimo godinu 1943. u Evropi i Americi, tačnije SAD: predsednik SAD traži od Francuske da vrati sva sredstva za oružje koje joj je bilo dato u prethodne dve godine. Da bi se izvela operacija savezničke vojske (dan D) u Francuskoj, predsednik SAD hoće da sklopi ugovor po kojem bi francuski rudnici uglja i drugih ruda pripali SAD, čime bi se onaj dug izravnao, a Francuska izgubila vlast nad svojim sirovinama. Da bi se to sve izvelo, predsednik SAD pregovara sa Hitlerom, koji ne prestaje sa vojnim operacijama. Predsednik SAD, sa osiguranim sirovinama, zato prestaje da pregovara sa Hitlerom, i sa bilionskim ugovorom u džepu otkazuje iskrcavanje u Normandiji. Upravo to je napravio Tramp, koji je pred izbore obećavao da će zaustaviti rat u Ukrajini za 24 sata; nije uspeo, ali dobio je ukrajinske sirovine, što je očito bio jedini cilj. Među savezničkim vojskovođama prošloga veka bilo je sigurno i baraba – ali ovakvih ipak nije. I baš kada je Tramp to napravio, bivši predsednik Srbije odlučio se za veliku i riskantnu akciju ulizivanja Trampu i sinu, kao i republikancima u celini. Loše predviđanje završilo se u najgorem trenutku, jer uvređeni Putin izvesno neće imati razumevanja za to, naročito ne na svojoj proslavi. Lep primer potpunog odsustva predviđanja i običnog logičnog zaključivanja. Bivšem predsedniku Srbije ostalo je samo jedno providno rešenje.
Naslov članka nudi novo značenje izraza: danas je zaista sve mogućno, jer je svako „šta“ i svako „kad“ realno. Zelenski ne može da osigura sigurnost gostiju u Moskvi, Medvedev preti da Ukrajina u slučaju nesigurnosti ne bi preživela naredni dan; logično, ni najveći deo Evrope. To je prva javno izrečena pretnja atomskim oružjem dosada, ako nismo uzeli ozbiljno – a nismo – prepiranje Trampa i severnokorejskog predsednika o tome ko ima veće dugme za atomske rakete. Ukratko, ni sa čim više danas nema šale. I upravo tu postavlja se pitanje – kako se ponašati u takvom svetu, što nije važno samo za profesionalne političare, već i za svakog građanina, ili još tačnije, kako se suprotstaviti. Primera radi, Marta Kos je popravila prvi, slab utisak koji su ostavili njeni komentari. No sa druge strane posetila je ćacije, koji nisu nikakva druga strana, već jasna manipulacija vlasti sa otvorenom korupcijom. Uloga kolonije ćacija je da zatvori za promet jednu od najvažnijih saobraćajnica u gradu i da odbrani skupštinu u slučaju nemira; drugim rečima, to je paramilitarna instalacija koju, u ime vlasti, plaćaju građani. I opet, odsustvo razmišljanja, jer će ćaci, čim se pojavi opasnost, nestati iz uporišta. Diplomati bi uništeni park morali zaobilaziti u širokom krugu.
Primeri malih i priglupih poklopljeni su primerima velikih, što im zapravo pomaže: ko će se uzbuditi nad gadostima bivšeg predsednika Srbije, kad Tramp na pogrebu pape učini sve što se na pogrebu ne sme – žvaće gumu, drema, telefonira, nosi plavo umesto crnog, a narednog dana izjavljuje da bi bio papa i objavljuje svoju sliku u papskoj odeždi. I to uopšte nije šala. Jedna jedina stvar u tome je dobra: laganje, podmetanje i prostakluk, beskrajno umnoženi i bez senke discipline, zapravo se međusobno bez prestanka razotkrivaju i nisu više nikakva tajna za građane, globalno. Bivši predsednik republike odlučio je da isproba nekoliko jeftinih trikova; umesto solidarnosti ili bar trunke simpatije od strane moćnih, bio je grubo šutnut i javno ponižen. Bar je još mnogo ranije naučio da svaki poraz može da naplati od svojih građana. Jedino nije naučio šta da radi ako je neke od njih baš briga za njega. I nema ništa lepše nego kad njegovi mediji iz sve snage stanu da udaraju i pene u ime zakona, regularnosti, pristojnosti, reda, dobrog ponašanja, doslednosti itd., i kad sve postane jezivo, stravično, grozno i nemoralno – i za pobunjene savršeno nezanimljivo.
Koliko u takvoj situaciji imaju težinu saveti i primedbe od dobre volje, u cilju racionalizacije pokreta, veliko je pitanje: saveti i primedbe suvisli su i o njima se raspravlja unutar pokreta, što je dobra politika. Neka spolja, gde premoć ima medijska kloaka, bude što više nedoumica, nejasnoće, pa i pravog, zdravog nonsensa. Neka potpuna otvorenost, spontanost i zavera igraju kolo na svakom osvojenom prostoru. Reakcije kloake naime pokazuju da bivšeg predsednika države, njenog glavnog urednika, najviše nervira upravo nepredvidljivost i nemogućnost da sve što mu se prebacuje on prebaci natrag na njih, na pobunjenike. Kad se ne razume prava namera, teško je, ako ne nemoguće, pokrenuti osnovni mehanizam podmetanja, potkupljivanja, zastrašivanja i denunciranja. Ako ništa drugo, taj mehanizam postaje potpuno proziran. Ko ima nerava da sluša lika Brnabić, lako može da razume i u detalje prenese i opiše sve namere, frustracije i fantazme vladajuće grupe, uhvaćene u raštimovanosti, grabljivosti i zaprepašćujućoj gluposti. Ako se nastavi šašava kulinarska linija u jeziku pobune, posle dinstanja i pohovanja može se još izvesti i pasiranje. Jer svako „šta“ može da preuzme bilo koje „kad“.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
