Aktuelna galama oko hapšenja i privođenja zakuvala je situaciju i u fudbalu. Priča se o mogućoj smeni Kokeze sa čela Fudbalskog saveza Srbije i licitiraju se potencijalni naslednici. Sa druge strane, ima onih koji veruju da je njegova pozicija i dalje neupitna. Za građane koji ne prate fudbal čitava fama je u najboljem slučaju nevažna, a u najgorem degutantna. Ipak, jedan deo priče može nam svima biti zanimljiv i poučan.
Stanje u domaćem reprezentativnom fudbalu loše je gotovo koliko i stanje demokratije u državi. Dobar deo javnosti i proslavljenih fudbalera za to krivi Savez sa Kokezom na čelu. Kako je predsednik (Saveza ne države) dospeo na loš glas, ponovo se pokrenula priča o njegovoj odgovornosti. Za one koji ne znaju ili se ne sećaju, Srbija se 2017. plasirala na Svetsko prvenstvo u Rusiji kao prvoplasirana u svojoj kvalifikacionoj grupi. Iako je nakon 8 godina odveo reprezentaciju na jedno veliko takmičenje, Slavoljub Muslin je nakon kvalifikacija smenjen sa mesta selektora. Podigla se tada velika bura, ali je ubrzo i utihnula. Srbija je dobila novog trenera, ispala iz grupe i zaređala seriju neuspeha. Nakon svakog sledećeg poraza navijačima se pred očima javljao Muslinov lik.
Pre dva dana za Sport klub intervjue su dali bivši reprezentativac Luka Milivojević i Muslin. Obojica su se dotakli nemilih događaja s kraja 2017. Muslin je otvoreno rekao da je smenjen jer je odbio Kokezino naređenje u vezi sa sastavom tima. Na pitanje novinara da li je očekivao da neko tada stane uz njega, odgovorio je: „Ja znam ko je mogao da stane uz mene, to su bili igrači. Međutim, to je veoma teško, nije na njima da određuju ko će biti selektor. Oni mogu da kažu svoje mišljenje. Ja nikoga ne optužujem i nemam nikakvih problema. Razumem igrače jer oni gledaju svoje karijere“.
Dok je Muslin pokazao razumevanje za igrače, Milivojević je bio veoma (samo)kritičan. „Nije mi jasno zašto nismo reagovali“, kaže, dodajući da su igrači „najveći krivci za to što se kasnije dešavalo“. Kada je saznao šta se sprema okupio je najiskusnije i rekao im: „Ljudi, hajde da probamo da spasimo trenera! Odlazi nam trener na pravdi boga“. Dobio je odgovor da je već sve gotovo i da se tu ne može ništa. „Nije smenjen ako mi nešto uradimo“, bio je uporan. Predlagao je da se svi potpišu i stanu iza Muslina. „Da smo to uradili i istupili kao grupa, oni nam ne bi mogli ništa!“
Postoji razlika između pravnog i politikološkog pogleda na svet. Dok pravnike zanima ko ima propisane nadležnosti da donosi određene odluke, za politikologe je ključno pitanje koje sile i na koji način usmeravaju donosioce odluka da se ponašaju onako kako se ponašaju. Iz pravničke vizure dovoljno je pogledati Statut Fudbalskog saveza Srbije i u Članu 45 pročitati da Izvršni odbor FSS-a bira i razrešava selektora reprezentacije. Politikolozi bi otišli korak dalje i pitali bi šta utiče na odluku Izvršnog odbora u vezi sa izborom selektora. U pomenutom slučaju verovatno je da su u pitanju određeni finansijski interesi čelnika Saveza i pojedinih menadžera. Ipak, kao što je to prepoznao Milivojević, na odluku je uticao i muk fudbalera. Fudbaleri su sami sebe isključili iz ove računice. Shvatajući sebe kao pojedince čiji je jedini cilj profesionalni uspeh u individualnoj karijeri, oni su propustili šansu da deluju kao kolektivni akter i tako se odrekli moći da utiču na odluke FSS-a. Ako im je tada ovaj postupak izgledao kao racionalan, danas je očigledno da se zbog njega raspala (fudbalska) zajednica. A bez zajednice, bila ona fudbalska ili politička, nema ni uspeha, ni osnovnog ljudskog dostojanstva.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 18.03.2021.
NOGOMET / FUDBAL