Gde su srpske zemlje, tu su srpski murali. Ne verujete? Mural sa likom Aleksandra Vulina, ministra policije, osvanuo je na jednom banjalučkom zidu. „Ujedinjenje je počelo i to se više ne može zaustaviti“, piše pored Vulinovog lika, ukrašenog i srpskom trobojkom. Vulin je inače uporni zagovornik srpskog sveta, ujedinjenja, a osobiti je i fan predsednika Srbije kojeg je ovenčao titulom „predsednika svih Srba“. Vulinove budalaste i zloslutne ludorije – nema sumnje. Ali, kakvo je unapređenje za uzvrat dobio Vulin? Evo ovako: on je sada prvi operativac Vučićevog ličnog režima. Ipak, koja bi mogla biti politička strategija u okviru koje operativac Vulin deluje?
Početkom meseca Vulin se, u svojstvu ministra unutrašnjih poslova, u Moskvi sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Petruševim. Na sastanku su dvojica zvaničnika konstatovali da je saradnja između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i organa bezbednosti Ruske Federacije značajno unapređena u poslednjih šest meseci. Vučićeva Srbija vodi politiku „samostalnosti i nezavisnosti“ i okrenuta je strateškom partnerstvu sa Rusijom, rekao je Vulin. A da bi se takva politika nastavila potrebno je zajedničko delovanje u cilju sprečavanja „obojenih revolucija“ koje zapadne države koriste kako bi, pod vidom navodne demokratizacije, vršile destabilizaciju „slobodnih država“.
Dve strane su osnovale i zajedničku radnu grupu radi efikasnije borbe protiv revolucija, sa zadatkom da se motri na rad nezavisnih novinara, stranačkih i nevladinih aktivista. Aktivnost ove antirevolucionarne radne grupe biće razmatranje „normativnog regulisanja rada NVO“ i razvijanje metoda kojima bi se moglo vršiti „suprotstavljanje masovnim neredima i pokušajima destabilizacije poretka“. Da prevedemo: sprečavanje obojenih revolucija znači sprečavanje demokratske smene vlasti, kao i spremnost da se suzbiju građanski protesti, koji bi branili većinsku izbornu volju na ulici, ukoliko autokrata ne prizna rezultate izbora koji mu nisu u korist ili ga lišavaju vlasti.
Autokratija u Rusiji postoji dosta duže nego u Srbiji, tako da je ministar policije otišao na pravu adresu radi obuke i razmene mišljenja; premda se nije baš sedelo skrštenih ruku ni pre sastanka u Moskvi i formiranja srpsko-ruske političke policije.
Prema istraživanju BIRN-a, kod nas deluje čitava „mreža ’ekspertskih’ policijskih organizacija povezanih sa vladajućom strankom“. Često su iste osobe u članstvu različitih organizacija, čiji nazivi asociraju na uticajne međunarodne institucije. A među članstvom se nalaze i lica sa policijskih poternica, poslanici SNS-a i desni ekstremisti. Jedna od organizacija nosi naziv „Pravoslavni vojni red vitezova templara“, a zalaže se za vojni i ekonomski savez pravoslavnih država (što je ideja još iz ’90-tih), ali i za odbranu hrišćanske Evrope od „najezde migranata“, pripadnika islamske religije, kao i odbranu srpskih svetinja na Kosovu, Crnoj Gori i Makedoniji. Smisao postojanja tih organizacija je „simulacija civilnog društva u sektoru bezbednosti“ i da „vlasti služe kao privid konstruktivne opozicije“, navodi se u istraživanju. Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Predrag Petrović, kaže da ove parapolicijske organizacije „definitivno jesu opasne i s namerom su formirane … iz jednog centra“.
Na primeru bezbednosno-političkih ciljeva pravoslavnih templara očituje se sve veće približavanje između Vučićevog i Orbanovog režima. Ali iz teksta BIRN-a saznajemo još jedan podatak na osnovu kojeg se može zaključiti da se parapolicijski sektor brzo usklađuje sa zadacima međunarodne antidemokratske saradnje.
Naime, izvesna „Internacionalna policijska organizacija“ je 3. decembra objavila poziv za kurs pod nazivom „Prevencija nasilnog rušenja državnog sistema“. Poziv je upućen šest dana nakon održavanja prvih ekoloških protesta i dok je Vulin još uvek boravio u Moskvi. Brza reakcija može značiti da je parapolicijski sektor već spreman da na sebe preuzme odbranu autokratskog poretka, naročito ako režimu ne uspe da od zvaničnih policijskih organa stvori poslušno oruđe za očuvanje vlasti. A može se, takođe, desiti da će se oba sektora dopunjavati: gde zakaže policija, delovaće parapolicija, i obrnuto.
Neposredno nakon Vulinove posete Rusiji, na međunarodnoj sceni je nastupio i Aleksandar Vučić. On je, doduše, na onlajn skupu u organizaciji predsednika SAD Džozefa Bajdena govorio o demokratiji. Vučić nije birao temu, naziv međunarodnog skupa je glasio Samit za demokratiju. U video poruci je tako morao reći: „Srbija je potpuno posvećena evropskim vrednostima, demokratskim načelima i vladavini prava. Članstvo u EU je naš ključni spoljnopolitički cilj…“ i tome slično. U javnosti je već ustaljeno mišljenje da Vučić izlazi u susret interesima svakog od „četiri stuba“ spoljne politike u cilju opstanka na vlasti, i ono nije bez osnova.
Pa ipak, pored toga što je nastup na Samitu za demokratiju bio očigledno neiskren, samim tim i neprijatan za slušanje, nemaju svi međunarodni kontakti istu težinu za Vučićev režim. A naročito se to jasno vidi sada, u kontekstu Vulinove antidemokratske moskovske misije. Od njenog će uspeha zavisiti da li će Vučić i dalje biti u prilici da izgovara besmislice da je Srbija pod njegovom vlašću „posvećena demokratskim načelima“. I u tom pogledu nisu svi stubovi spoljne politike za autokratiju jednako važni – postoje ukrasni i oni noseći.
Peščanik.net, 28.12.2021.
