Fotografije čitateljki, Lazara Marinković, Balkan

Fotografije čitateljki, Lazara Marinković, Balkan

Dominik Stros Kan, nekadašnji direktor Međunarodnog monetarnog fonda i potencijalni kandidat francuskih socijalista na nekim budućim predsedničkim izborima, danas izlazi pred sud u Lilu zbog optužnice za podvođenje. Optužnica protiv Stros Kana po privatnoj tužbi sobarice Nafisat Dialo je odbačena, ali bi u novom sudskom procesu u Francuskoj mogao da bude osuđen na 10 godina zatvora i novčanu kaznu od 1,5 miliona evra, ukoliko se dokaže njegova krivica.

Tim tužilaca, koji je Stros Kana poslao na suđenje zajedno sa još 13 osoba, tvrdi da je Stros Kan znao da su žene s kojima se sastajao bile prostitutke i da su njihove usluge na seksualnim zabavama u Parizu, Lilu i Vašingtonu od 2008. do 2011. proneverenim novcem plaćali šefovi raznih kompanija. S druge strane, odbrana Stros Kana odbija takve navode uz objašnjenje da on nikad nije skrivao sklonost ka raskalašnim zabavama, ali da nije znao da su te žene bile prostitutke i da nije imao glavnu ulogu u organizaciji takvih zabava.

Eto, da nije suđenja u Lilu, malo ko bi se setio Dominik Stros Kana i njegovog kratkog boravka i posla u Srbiji. I danas mislim da je bila dobra odluka da se on pozove za savetnika.

Odavno ga nema, a ko je ”daleko od očiju, daleko je i od srca”. Otišao je nekako tiho. A došao je ”na velika zvona”. Nije da nam nije bio drag i simpatičan. Ej, nije mala stvar biti šef omraženog MMF-a, pa doći i prihvatiti mesto savetnika premijera u državi čija bar polovina stanovništva misli da je to (MMF) zločinačka organizacija i priželjkuje njenu (MMF-ovu) što skoriju eutanaziju.

Kad se već znalo da smo ga izgubili, neke novine su prošlog leta objavile da postoji mogućnost da Stros Kana na mestu savetnika nasledi neko od nemačkih stručnjaka, jer ”Berlin insistira da se još unapredi kontrola trošenja novca iz državne kase” (misli se, srpske kase).

Istina, Stros Kan se u Srbiji nije baš mnogo ”istačinjao” (lično zapažanje: tražio mi je pitanja za intervju, a onda se ”pravio lud” i nikad nije odgovorio), kao Fratini ili Guzenbauer koji koliko vidim i dalje rade za našeg premijera. Baš pre neki dan su ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i savetnik za evropske integracije u Vladi Srbije Franko Fratini ocenili ”da se u mesecima koji dolaze može očekivati otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u sklopu pristupnih pregovora sa EU”.

Dobro, to je Evropska unija.

Imali smo mi pregovore i s Međunarodnim monetarnim fondom; naš premijer i njegovi čauši tvrde da su ti pregovori bili ”super”, skroz uspešni, i da ćemo dobiti novi aranžman s MMF-om, od koga nam možda i neće biti potrebno milijardu dolara kredita, ali dobro će nam doći njegov (MMF-ov) ”obraz” s kojima možemo da se prsimo pred stranim investitorima i prizivamo ih u Srbiju.

Ali…

Ali, taj aranžman se sve nešto odlaže; prvo su rekli ”naproleće”, pa se onda čuje ”naleto”. Dobro, važno je da ga bude, ali važno je i da bude što pre; ne valja da vreme prolazi, a mi nikako da osvetlamo obraz kod investitora.

I dalje me muči (novinarska) dilema da li bi pregovori bili još uspešniji a finalno potpisivanje brže da je na našoj strani sedeo (sada već) bivši savetnik Dominik Stros Kan? To nikada nećemo saznati, možemo samo da nagađamo.

Sklon sam mišljenju (kao što je on sklon raskalašnim zabavama) da bi nam Stros Kanovo prisustvo značajno pomoglo, ali ne kao organizatora ”žurke”. Nama bi bio potrebniji da ubedi naše šta i kako treba još da urade da bi sporazum bio što pre zaključen. A ima tu i finesa, ”sitnih creva”, čovek je vodio MMF, zna ”kako dišu” birokrati koje centrala šalje u ovakve države kao što je Srbija; on je ovakvima kao što smo mi diktirao uslove pod kojima će sklopiti aranžman. Dakle, potpuno upućen u način razmišljanja i delovanja MMF-a i model čuvenog zavrtanja ušiju (lošim đacima) u finansijskoj diplomatiji.

Pa gde se ”dede” Stros Kan?

Neupućeni bi možda primetili da je čovek otišao u Francusku da bi se s advokatima ozbiljno pripremio za početak današnjeg suđenja. Nije mala stvar ta pretnja od 10 godina zatvora i 1,5 miliona evra.

Ne isključujem ni tu mogućnost mada, koliko se zna, Stros Kan je sve ovo vreme bio aktivan i angažovan na mnogo poslova van sudske parnice.

Pa što li je onda otiš’o iz Srbije?

Upućeni izvori tvrde – zbog para. Kažu: ”bez para, nema muzike”.

Ti izvori tvrde da je Stros Kanu navodno plaćeno tri meseca i da posle više nije bilo para.

A kako ima za Fratinija i Guzenbauera?

Navodno, oni su jeftiniji.

Upućeni izvori neće da kažu koliki su honorari savetnika koji su ostali da rade za našeg premijera, ali kažu da je Dominik Stros Kan mesečno dobijao 160.000 evra.

Puta tri, jer je samo tri meseca bio savetnik. (Navodno, savetovano mu je, ne zna se da li iz Beograda, da traži 300.000 evra, ali se on odlučio za skoro duplo nižu sumu. Ne zna se zašto mu je savetovano da traži 300.000.)

Mogu da zamislim srpskog državnog revizora kako ”kopa” po papirima da bi pronašao podatak koji je to državni organ platio honorar za Stros Kana.

Biće to zaludan posao, jer je Stros Kana izgleda platio jedan srpski biznismen. Toliko blizak jednoj nekad velikoj partiji, da se u to vreme pričalo da je njen kandidat za premijera.

Ali, to sad nije važno.

Zaista je šteta što Stros Kan nije bio u našoj delegaciji naspram ekipe iz MMF-a (fudbalski rečeno, on bi bio 12. igrač u našoj reprezentaciji i doneo nam višak kvaliteta). Na stranu svi oni pikantni detalji iz optužnice, Dominik Stros Kan je briljantan um (s doktoratom ekonomije na pariskom Univerzitetu i diplomama pravnih i političkih nauka i statistike), koji je kao ministar vodio francusku ekonomiju, finansije i industriju od 1997. do 1999. i bio jedan od zaslužnih za uvođenje evra.

Peščanik.net, 02.02.2015.