novine
Foto: Slavica Miletić

Iz nekih svojih razloga, urednica izbegava da me šalje na pres konferencije. Zašao sam u godine, generacijski zapušten, nije to ono što je nekad bilo. Ne umem da postavljam prava pitanja, sa političkom elitom sam u sporu, prgav sam, ne vole da me vide, ni u čemu ne vidim ništa dobro. Primerak oformljenog ugursuza.

Peščanik inače ne ide na takve ukope. Ne izveštavamo dnevno, čekamo rasplete, pa pišemo onako kako mislimo.

Pre neki dan pozove mene Ceca Lukić lično, i uljudno mi predloži kraći boravak na jednom takvom događaju. Dolazi predsednik sa svojim timom za pobede, govoriće o nečemu što će da promeni sve. Nemam koga da pošaljem, reče mi Ceca, sve se to razbežalo. Budi tamo, ali ne pitaj ništa. Piši posle šta hoćeš.

Baš mi se nije išlo, ali urednička se ne odbija. Pustiše me unutra. Prisutni me gledaju sa nevericom: čiča, šta ćeš ti ovde? – reče jedan.

Ne odgovorih mu ništa, to sam i ja pitao sebe.

Dođoše predsednik, Selaković, Zorana i Mali.

On je uzeo reč i govorio čitav sat i nešto jače. Nije rekao o čemu je govorio.

Pitanja. Ajde Goco.

Predsedniče, ja vam se zaista divim, nisam sigurna kako bih opstala bez vas, ali je li istina da vam je grupu Belivuka podmetnula opozicija, na čelu sa Đilasom?

Da, on je bio član njegove stranke, eno lucidni Bakarec ga je uslikao sa Marinikom. Đilas je imao ideju da me Belivuk metne u mašinu i da ovde dolazim u parčićima. Uhvatili smo ga taman kad je bacio oko na mene.

U predsedniče, pu, pu pu, daleko bilo, rekao je jedan kuštravi. Kad će ponovo fajt sa onim gubitnicima koji su vas divljački napali na vašem radnom mestu?

Da vam kažem, rekao je on. Mogu da bijem vezanih očiju celu opoziciju odjednom. Jak sam kao zemlja, Gordani Čomić obaram ruku tri puta iz dva pokušaja. Sa Anom je malo teže, žilavo stvorenje, šutira ispod stola, ujeda kao lasica. I Selaković pada pod mojom silinom, kaži Nikola koliko voliš da mi stežeš ruku! Otkriću vam još jednu tajnu o mojoj titanskoj snazi: kobre ne štite mene, nego ja njih.

Ajde Goco, pitaj ponovo!

Predsedniče, da li je istina da ste izbegli još jedan atentat?

Da vam kažem, Goco, nemam problema s tim. Više ih i ne izbegavam, navikao sam. Znate ono, i posle Vučića Vučić. Dođi Đilase, razbojniče, pucaj! Ja i sada držim čas.

Kako stojimo sa Kosovom – pitala je devojka ošišana na kratko. RTS, rekla je.

Odlično, rekao je predsednik. Oni nama ne daju da im ga ne damo. Moraćemo da izgubimo mnogo da dobijemo malo, ali nećemo dozvoliti da oni dobiju sve a mi da izgubimo sve, zbog toga ja neću dati ni pedalj srpske zemlje, iako tamo nemamo ništa. Ne dam Gazivode! Mi nećemo više ratovati, neću dati nijedan srpski život, osim za Kosovo koje je iščupano iz Srbije, i ja sam sada bez srca. Spremamo vojsku dok se potpuno ne razbeži. Imamo mi braću Kineze, očas će Si da asimilira svetu srpsku zemlju.

Ali, pored svega boriću se kao lav, niko od mene ne može da napravi majmuna.

Pitanje za ministarku Mihajlović: zašto ste, mimo običaja danas došli nenašminkani?

Nisam imala vremena. Tek pre dva dana mi je javljeno za ovu konferenciju. Inače, gradimo danonoćno. Jutros sam se vratila sa koridora 16.

Pitanje za Malog: ima li para u kasi.

Ništa osim para nemamo.

Predsedniče, ja sam novinar N1.

Ajde vi iz Luksemburga. Želite propast Srbije…

Ne, nego da pitam, šta kažete na podatak da u Srbiji ima milion gladnih?

To je čista laž… Dovedite mi, nađite mi jednoga da ga nahranimo za primer svima ostalima. Sram vas bilo, prezirem vas. Vama smetaju gladni, svako ima prava da ne jede, ovo je slobodna zemlja. A vi sa Šolakom rušite Srbiju!

Digoh ruku da pitam. Da ne ispadne da me Ceca poslala badava.

Ajde Stojadinoviću, samo ste mi vi ovde nedostajali. Pitajte.

Kako ste?

Molim?

Rekoh, kako ste?

Nije mi dobro kad vas vidim verujte. Pogledajte mi samo grimasu. A vi samo nastavite da me ugrožavate svojim tekstićima.

Staraću se, predsedniče.

Čekajte, reče jedna devojka iz Nova S. Šta je to toliko važno što ste želeli da nam kažete?

Ah, da. Čak se i vi usuđujete da pitate, pa da vam odgovorim: ovi moji misle da nisam lud, ali budite sigurni da jesam.

Kako znate?

Ne znam još, nisam siguran, meni je normalno da budem ovakav. Ali za tri dana doneću neoborive dokaze o svojoj nevinosti. Nisam odgovoran ni za šta.

Ostajete na vlasti?

Jedino ovakav može da vlada Srbijom.

Jao predsedniče, pa vi ste genije, reče Goca. Svi su genijalci takvi.

Kakvi?

Pa takvi. Neodoljivi, cakani kao vi.

Telefon. Ceca. Ljubo, jesi li još na slobodi?

Kao i ti.

Peščanik.net, 30.07.2021.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)