‘Za većinu svetskih medija, centralno pitanje opštih izbora u Pakistanu bilo je terorizam. Kandidati su identifikovani prema svojim stavovima o talibanima, i obeležavani kao „sekularni“ ili „konzervativni“. Nije se mnogo govorilo o stranačkim programima. Okolnosti su išle na ruku ovakvom pristupu. Domaći ekstremisti su pokrenuli divljačku kampanju zastrašivanja pred glasanje. Poginulo je preko 200 ljudi, uglavnom pripadnika odlazećih koalicionih partija. Nacionalna partija Avami (NPA) i Pakistanska narodna partija (PNP) tvrde da su bile na meti zbog svog beskrompromisnog stava prema talibanima i otvoreno sekularnim pogledima. U tome ima neke istine, ali njihovo oduševljeno prihvatanje „globalnog rata protiv terorizma“ verovatno je važniji uzrok.
Uprkos nasilničkim napadima, izlaznost je bila skoro 60 odsto, najveća u istoriji Pakistana. Učešće mladih je bilo bez presedana. Kritičari „rata protiv terorizma“ ubedljivo su porazili njegove pristalice. Stranka Pakistan Tehreek-e-Insaf (PTI) Imrana Kana, koja se dosledno držala antiratnog stava, zbrisala je NPA na severoistoku zemlje. PTI je naročito dobro prošla u Svatu, Diru i plemenskim područjima pod federalnom upravom, gde se odvija najveći deo pakistanskih vojnih operacija i američkih bespilotnih napada. Iako nepoverljiva prema ratu, Pakistanska muslimanska liga (PML) Navaza Šarifa izbacila je PNP iz Pandžaba, najbogatijeg, najgušće naseljenog i najrazvijenijeg pakistanskog regiona.
Terorizam je možda glavno pitanje za zapadne posmatrače, ali Pakistancima su ekonomija, obrazovanje i korupcija važniji problemi. Istraživanja pokazuju da ljudi najviše brinu zbog inflacije i nezaposlenosti, kao i zbog restrikcija i skupe električne energije, što usporava privredni rast i izaziva veliku bedu: restrikcije negde traju i po 20 sati. Nisu svi Pakistanci žrtve terorističkog nasilja, ali svako mora da kupi hleb.
PML i PNP, dve dinastičke partije sa feudalnim korenima koje su dosad dominirale u pakistanskoj politici, notorno su korumpirane. Ali dok se PNP oslanjala na jeftin populizam i odanost džilaji (vernima), PML je kao stranka trgovaca i privrednika makar trošila novac na infrastrukturne projekte. Kada je devedesetih bio premijer, Šarif je izgradio autoput Lahor-Islamabad, koji je od tada produžen do Pešavara. Njegov brat Šabaz je transformisao Lahor.
Izgleda da je većina birača u Šarifu prepoznala sposobnijeg ekonomskog menadžera. Berze su objavile svoju saglasnost rekordnim skokom cena akcija. Šarif je kao pragmatičar nestrpljiv da otvori trgovinu sa Indijom. To bi moglo da podstakne ekonomiju, ali i da smanji vojne sukobe. Njega od optužbi za ugrožavanje nacionalne bezbednosti štiti čvrsto desničarska reputacija.
Pošto je PML na vlasti a PTI u opoziciji, SAD mogu da očekuju manju poslušnost od one na kakvu su navikli od Mušarafa i PNP. Ubedljiva podrška birača Šarifu daje mogućnost da ponovo pregovara o odnosu Pakistana i SAD, iako nije sigurno da će to i učiniti. Ali sa trideset upornih članova PTI u skupštini, za servilnost će morati da plati gubitkom kredibiliteta.
Šarif možda predstavlja konvencionalan izbor, ali nema sumnje da je ovo istorijski trenutak. Prvi put je demokratska vlada u Pakistanu odslužila ceo mandat. Ujedno, prvi put je uzdrmana dvopartijska dinastička dominacija u nacionalnoj politici, jer su mnoga nekad sigurna, nasledna mesta u parlamentu preuzeli novi akteri. To ne bi bilo moguće bez pakistanskih hrabrih, bučnih i neposlušnih medija i slobodnijeg sudstva, koji su kontrolni mehanizam politike i vojske.
Ali PTI Imrana Kana, politički pokret sa snažnom podrškom u narodu, najviše je uradio na podizanju svesti građana i jačanju političke participacije. PTI je osvojio manje mesta nego što su njegovi simpatizeri očekivali, ali ipak je uspeo da bude treća partija po snazi u pakistanskoj politici. Kan je davao izjave o izbornoj krađi, a odstupanja od prvih prognoza su bila prevelika da bi se njegove optužbe potpuno odbacile. Ali njihova pobeda u važnoj pokrajini Hajber-Pahtunva je nesporna i oni su dobili priliku da formiraju svoju prvu pokrajinsku vladu. Njihovi rezultati u toj oblasti presudiće da li će 2013. biti zapamćena kao trenutni predah na inače sumornoj putanji pakistanske politike, ili kao početak novog doba.
Muhammad Idrees Ahmad, LRB blog, 14.05.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 22.05.2013.
