”Seme im se zatrlo. Kožu s leđa nam deru.”
Tako je neuobičajeno oštro šest meseci pre spektakularnog poraza Borisa Tadića na predsedničkim i parlamentarnim izborima reagovao jedan srednji veoma uspešan preduzetnik (i izvoznik) iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) povodom drakonskih poreza i opterećenja privrede Vlade Mirka Cvetkovića koji su pretili da unište njegov i još mnogo privatnih biznisa.
Imao sam tada utisak da taj preduzetnik tako govori ne samo zato što je simpatizer i finansijer Srpske napredne stranke u čiji je dolazak na vlast polagao mnogo nade kao spas za svoj biznis u preradi drveta. Više je zvučao kao očajnik kome država beskrupulozno ”dere kožu s leđa” ne mareći da li će njegova firma preživeti.
”Ovo je gašenje male i srednje privrede.”
Tako Unija poslodavaca, nepuna dva meseca od formiranja Vlade Srpske napredne stranke (i dve godine od pada Cvetkovićeve Vlade), ocenjuje mere Vlade Aleksandra Vučića.
Mogu da zamislim današnje razočarenje onog preduzetnika koji je pre više od dve godine s toliko nade ”investirao” u SNS, očekujući bolje dane za svoju firmu ali i još mnogo drugih malih i srednjih biznisa.
Povod za ovako drastičnu ocenu UPS-a o gašenju privatne (male i srednje) privrede su novi drakonski porezi koje Vučićeva Vlada uvodi da bi popunila budžet i namirila nezasite apetite nereformisane državne uprave, a sve idući stopama Cvetkovićeve antipreduzetničke Vlade. Za proteklih mesec dana malom i srednjom privredom Srbije prošao je poreski cunami (gori od obrenovačke poplave) od koga će se teško oporaviti i ako misli da preživi, moraće da pređe na sistem underground poslovanja.
Tako se ispostavlja da je siva zona jedina prilika za svetlu budućnost privatne privrede u Srbiji.
Zanimljivo je da se sve to događa u vreme kad su premijeru i njegovim ministrima puna usta ”nove ekonomske politike i pomoći privatnom sektoru”.
Naopaka praksa počela je podizanjem poreza na imovinu – prosečno 400 do 500 odsto. Zatim je Vlada Srbije ”častila” hiljade paušalnih poreskih obveznika s novim poreskim rešenjima u koje je ukucan 50 do 150 odsto uvećan porez. Unija poslodavaca Srbije tim povodom upozorila je Vladu da će takva politika povećanja opterećenja privrede naterati hiljade malih privrednika da zatvore firme i radnje i nastave da rade u sivoj ekonomiji.
”Serviserima klima uređaja u Beogradu i Vojvodini porez je povećan sto odsto. Enormno povećanje zadesilo je i prevoznike u drumskom saobraćaju koji imaju kamione, kombije, takođe i zanatlije i sve koji se bave uslužnim delatnostima.Takva politika vodi privredu u sunovrat”, izjavio je direktor UPS-a Dragoljub Rajić.
Slede zatim uznemirujući podaci:
– prihodi malih i srednjih preduzeća smanjeni su 30 do 45 odsto u odnosu na 2008. godinu,
– 2013. godine bilo je 10.500 više zatvorenih radnji nego otvorenih,
– od ukupnog broja privrednih subjekata, dve trećine su paušalci koji ne ostvaruju godišnji promet veći od osam miliona dinara i ne ulaze u sistem PDV-a.
”Male i srednje firme čine 90 odsto srpske privrede i umesto da ih država rastereti, stavlja im omču oko vrata. Mnogima od njih ne preostaje ništa drugo već da ugase legalne poslove i pređu u crnu zonu. Ponovo je došlo vreme, kao devedesetih godina prošlog veka, da se većina privredne aktivnosti prebaci u sive kanale”, kaže Rajić.
Međutim, ministar finansija Lazar Krstić tvrdio je u parlamentarnoj raspravi da su predložene izmene i dopune poreskih zakona stimulativne i ”da se donose par nedelja do mesec dana pre početka agresivne borbe protiv sive ekonomije”.
Kad se ukrste stavovi Unije poslodavaca i Vlade Srbije ispada da se Vlada bori protiv sive ekonomije tako što je – podstiče.
A kako ta borba izgleda konkretno ”na terenu”?
”U gradovima i opštinama ništa se ne radi da se smanji siva ekonomija. U nekim gradovima postoje slučajevi da se privrednicima koji javno govore o sivoj ekonomiji razbijaju prozori na radnjama i preti njihovim porodicama. I dalje svakog dana preko carinskih prelaza ilegalno ulazi ogromna količina robe koja se distribuira crnim kanalima, čime se smanjuje promet firmama i radnjama koje legalno rade i plaćaju poreze, doprinose i desetine različitih naknada i taksa državi i lokalnim samoupravama”, svedoči Rajić.
Da tvrdnje Unije poslodavaca oko sive ekonomije nisu obična tlapnja, potvrđuje istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Skoro dve trećine privrednika smatra da su im godišnji prihodi 30 odsto manji zbog aktivnosti firmi koje posluju u sivoj zoni, 84 odsto kao glavnu posledicu postojanja nelojalne konkurencije ističe obaranje njihovih cena, a 79 odsto su zbog nelojalne konkurencije ostali bez sredstava za ulaganje u tehnološki razvoj.
Nije za zanemarivanje poruka poslovne zajednice na koju treba da obrate pažnju ministar finansija Krstić i Vlada kad najavljuju obračun sa sivom ekonomijom – 55,2 odsto privrednika (iz spomenutog istraživanja) ne veruje u spremnost države da se upusti u borbu protiv sive ekonomije.
I pored tolike skepse privrednika, naša Vlada i njen premijer već skoro dva meseca trude se da ubede poslovnu zajednicu i javnost da je jedan od tri stuba njihovog delovanja – pomoć privatnoj privredi. ”Vas ćemo da slušamo. To što vi kažete biće obaveza za nas, a povremeno ćemo se sastajati da proverimo šta je urađeno po vašim sugestijama”. Tako se nekako premijer Vučić ”šlihtao” okupljenim privrednicima na nedavnom skupu u Vladi Srbije.
Ako se, međutim, po jutru dan poznaje onda se privatnoj privredi ne piše dobro. Otuda (iz privatne privrede) najčešće stižu poruke tipa ”nemojte više da nas podstičete i branite, napravite samo normalno okruženje za regularni biznis”.
A evo i zbog čega.
Na nedavnom skupu o učešću civilnog društva u pregovorima o članstvu Srbije u EU, predsednik parlamentarnog Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić izjavio je da se zakoni donose bez javne rasprave i učešća onih kojih se to direktno tiče: ”Pre neki dan donet je set zakona koji predviđa poreske olakšice pri zapošljavanju bez održanih javnih rasprava. Pitao sam ministra finansija Lazara Krstića zašto nije održana javna rasprava, a on mi je rekao da su poslodavci zadovoljnim tim zakonom. Mene su, međutim, zvali privrednici i rekli da nisu zadovoljni zakonom”.
Senić je izrazio bojazan da će se taj trend usvajanja zakona bez javne rasprave nastaviti ”zbog reformske žurbe”.
Činjenica je da je Vlada Srbije pritisnuta rokovima i obećanjima koje je sama dala, pa je sada mnogi međunarodni partneri ”drže za reč” (i vuku za uši). Veliko je pitanje da li Vlada ima pet meseci da reši reformski rebus Srbije, koliko je pre neki dan spomenuo ministar privrede Dušan Vujović, uveren da su joj dani odbrojani ako joj to ne pođe za rukom.
Potpredsednica Svetske banke Lora Tak obelodanila je nedavno da ta institucija požuruje premijera Vučića i Vladu da reaguju brzo i odlučno, jer su strukturne reforme i fiskalna konsolidacija hitne. Naravno da su urgentne, jer dugovi i deficit astronomski rastu bukvalno iz dana u dan, pa slom državnih finansija do kraja godine postaje ”noćna mora” Vlade ako ništa ne preduzme.
Ali, priprema zakona nije isto što i evakuacija iz Obrenovca. To požurivanje nikako ne bi smelo da znači (tako omiljenu) vanrednu situaciju u kojoj je moguće preskakanje nezaobilaznih obaveza koje je prihvatio premijer Vučić u susretu sa privrednicima – da ih pita za savet kod svake mere i zakona koje Vlada sprema.
A privrednici i dalje tvrde da im je kost u grlu i kamen spoticanja u poslovanju – način donošenja propisa i njihov kvalitet. Zato je kvalitet regulatornog okruženja u našoj zemlji (takozvana poslovna klima koja ”vedri i oblači” naročito među stranim investitorima) tek 41,8 odsto željenog standarda, pokazao je drugi godišnji Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji prave NALED i USAID. RIS je ocena koju je Vlada zaslužila za kvalitet, javnost i predvidljivost pripreme propisa, ažurnost sprovođenja zakona, regulatorno opterećenje privrede i dostupnost informacija.
Ovakva ocena (41,8 odsto) znači da privatna privreda vapi za – stabilnom politikom (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), većom pravnom sigurnošću (dosledna primena zakona), jeftinijom i efikasnijom administracijom i transparentnijom komunikacijom s državnom upravom.
Peščanik.net, 11.06.2014.
