Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Vladika zapadnoamerički Maksim Vasiljević nedavno je dao opširan intervju pod naslovom „Patrijarh nam je na Saboru rekao da mu Vučić nikada za sedam godina nije izneo bilo kakav plan o Kosovu“ u kojem je, između ostalog, izneo svoju verziju priče o odluci Sinoda SPC da on zajedno sa docentom Markom Vilotićem bude uklonjen sa mesta redovnog profesora državnog Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.1 Zapadnoamerički vladika smatra da se sinod ne sme mešati u rad fakulteta i da to može imati štetne posledice u budućnosti.

Sinod nije stavio na uvid javnosti svoju odluku o isključenju dvojice profesora sa fakulteta, tako da se može samo nagađati o njenom sadržaju. Stav sinoda je sredinom leta branio njegov stalni član, vladika bački Irinej Bulović, koji je rekao da su razlozi za smenu profesora „teološke prirode“ i da ih javnost ne bi razumela. Ali i da je odluka u skladu sa propisima i da u Crkvi ne postoji „delikt mišljenja“. Iz akademske zajednice reagovao je profesor Boris Begović ukazujući da sinod, prema važećim zakonskim propisima države Srbije, nema pravo da uklanja profesore sa državnog fakulteta.

Vladika Maksim postao je poznat široj javnosti od kada je pre dve godine zajedno sa grupom kolega sa Bogoslovskog fakulteta uputio javno saopštenje povodom peticije grupe građana za reviziju nastave biologije, odnosno teorije evolucije. U tom saopštenju je navedeno da opis stvaranja sveta u Svetom pismu ne može služiti za osporavanje naučne teorije evolucije.2 Teolozi su ubrzo pozvani na majsko zasedanje arhijerejskog sabora, gde su morali da se pravdaju zbog slobodnog i javnog iznošenja svojih stavova zasnovanih, kako su rekli u saopštenju, na zvaničnom konsenzusu teologa širom sveta. Crkveno telo koje ih je tada pozvalo na odgovornost nije se obaziralo na niz zakonskih propisa o akademskim slobodama (o čemu je ovde već bilo reči).

Istovetne stavove o odnosu teologije i teorije evolucije zapadnoamerički vladika je zastupao i sada: „Dužan sam da kažem da je svako od nas teološki obrazovan u datom kontekstu i ja ne mogu po tom pitanju da budem u raskoraku sa kako srpskom tako i sa ukupnom pravoslavnom teologijom poslednjih trideset godina. U izdanju Bačke eparhije… objavljen je niz knjiga i časopisa u kojima se eksplicitno tvrdi da Teorija evolucije nije protivna pravoslavnoj veri i u kojima se ona posmatra u potpuno pozitivnom svetlu. Tri počasna doktora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (Jovan Zizjulas 1991, Hristo Janaras 2003, Kalistos Ver 2008) smatraju da načelno nema nesklada između teologije i evolucije.“

U istom intervjuu vladika kritikuje i Vučićevu politiku prema Kosovu.

Vladika Maksim je izjavio, pozivajući se na reči patrijarha, da Vučić za sedam godina na vlasti nije izneo svoj plan za rešenje kosovskog pitanja. Da to nije učinio ni u susretu sa vladikama u maju, niti prilikom nastupa u skupštini Srbije. I da se sve odvija skriveno od očiju javnosti, dodajući: „Žalosna je činjenica da u Srbiji ljudi sa stavom, poštenjem i integritetom, kakav je bio Oliver Ivanović, mogu da nestanu samo zato što nekom ne odgovaraju.“

I dalje: „Predsednik Vučić misli da je ’realnost’ najbolja osnova za rešavanje problema. Kao Crkva, mi mislimo da je realnost klizav teren za vrednovanje istine budući da upravo oko realnosti postoje najrazličitija i sukobljena mišljenja. U tom smislu, naš Sabor smatra da su sadašnji trenutak i vladajuća konstelacija odnosa u svetu varljiva osnova za rešenje tako važnog problema kakvo je status Kosova i Metohije.“

Čitaoci će primetiti da se vladika Maksim, kada govori o odnosu teologije i evolucije, poziva na autoritet akademske teologije. Međutim, kada na red dođe politička priča o Kosovu, takvog pozivanja nema. Na osnovu čega onda episkopi, sveštenici i teolozi u SPC formiraju svoje pojedinačne stavove o kosovskom pitanju? I na osnovu kakve je teologije Sabor SPC zauzeo svoj zvaničan stav o Kosovu?

Ostaje bez direktnog odgovora i pitanje: zašto patrijarh podržava Vučića, kada mu nikada nije rekao šta misli da radi sa Kosovom i kada se prošle godine izjasnio za podelu, sa kojom se SPC zvanično ne slaže? Indirektan odgovor dao je Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Svestan političke pogubnosti Amfilohijevog označavanja Vučića kao izdajnika Kosovskog zaveta a samim tim i narodnog neprijatelja, Đurić u otvorenom pismu nudi portret moćnog srpskog vladara: „Izdajnikom nazivate srpskog predsednika, čoveka sa najvećom političkom težinom među Srbima, ne za nešto što jeste uradio, nego za nešto što Vi mislite da bi uradio“. Đurić vladarevom liku dodaje i epitete zaštitnika pravoslavlja, te crkvenog ktitora, obnovitelja 49 crkava i manastira: „Bili biste, dakle, u pravu da ste predsednika Vučića nazvali ktitorom i zaštitnikom naše crkve i pravoslavne vere na Kosovu i Metohiji, umesto što ga optužujete za stvari koje ni izbliza nisu tačne“. Đurić je svoje pismo mitropolitu napisao delimično skrušenim tonom, sa pozicije, kako kaže, građanina Srbije, Srbina i pravoslavca, rizikujući pritom da i sam postane „meta kletvi i besa“ – odnosno da i njega mitropolit označi srpskim neprijateljem i izdajnikom.

Pismo se završava vapajem: „Neka bi nam svima Gospod bio jedini sudija!“ U sudaru destruktivnih mitova – Vučić izdajnik Kosovskog zaveta ili Vučić svemoćni vladar – rešenje će se naći jedino na kraju ljudske istorije na sudu Gospodnjem. Običan ljudski razum, koji poseduju građani Srbije i pravoslavni vernici, nemoćan je da donese adekvatnu političku procenu i presudu u sporu između mitotvoraca iz SNS i SPC. Pretpostavljamo da je patrijarh, barem za sada, izabrao Vučića vladara i ktitora, umesto Vučića izdajnika.

Istupi vladike Maksima, u svakom slučaju, bude nadu. Dobro je čuti da se episkopi zalažu za autonomiju Bogoslovskog fakulteta (a samim tim i Univerziteta) i teologije od upliva institucije moći kakva je sinod. Za pohvalu je to što su teolozi zauzeli i odlučan stav o evoluciji, uvažavajući rezultate nauke. Nestrpljivo očekujemo narednu temu koju će teolozi razmatrati. Možda bi to mogla biti upravo politička mitologija.

Peščanik.net, 18.09.2019.

TEMA – KOSOVO

________________

  1. Odluka sinoda dovela je i do burnog pisanog protesta penzionisanog vladike Atanasija i prepiske sa patrijarhom Irinejem, u kojoj je Atanasije optužio vladiku bačkog Irineja da je akumulirao preveliku moć unutar organa SPC (prepiska je, ne zna se kako, dospela i na internet).
  2. Nakon tog slučaja ređale su se i druge disonantne izjave vladike Maksima o ukrajinskom crkvenom pitanju, odnosu između SPC i Vaseljenske patrijaršije, a poslednjih meseci i o promeni crkvenog ustava u vezi sa srpskim eparhijama preko Atlantika. Naime, u ustav SPC je umesto naziva „Srpska pravoslavna crkva u Severnoj i Južnoj Americi“ unet naziv „Srpska pravoslavna eparhija u SAD“.