Hajde da vidimo kako trenutna politička situacija izgleda iz ugla Moramo. Kada smo pre izbora tvrdili da bi bilo smisleno glasati za Ponoša u potencijalnom drugom krugu predsedničkih izbora, govorili smo upravo iz tog ugla. Pokušajmo sada da na isti način sagledamo postizborni trenutak. Kako je sve i dalje u domenu spekulacija i dešava se iza zatvorenih vrata, ovaj tekst treba uzeti za velikom rezervom.
U centru pažnje je razgovor Đilasa i Vučića. Predsednik SSP-a tvrdi da se razgovaralo isključivo o beogradskim izborima. Ne znamo šta je istina, ali čini se da postoje dobri razlozi da poverujemo kako je na stolu bilo još nešto.
Već je rečeno da će naprednjaci ubrzo morati da se opredele između EU i Rusije. Sam Vučić je u intervjuu za RTS istakao da neutralnost nije opcija. Bez jasnog opredeljenja obe će nas strane gledati neprijateljski. Uprošćeno gledano, upitni će biti i gas i nafta.
U istom intervjuu Vučić je nagovestio svoj izbor. „Mi smo vojno, ali ne i politički neutralna država sve dok smo na evropskom putu“. To verovatno znači da se sprema da uvede sankcije Rusiji, koje je nova nemačka ministarka spoljnih poslova sad već otvoreno zatražila. Za takvu odluku potrebna mu je parlamentarna podrška nedesničarske opozicije. Ne čudi zato što se u svetlu te potencijalne podrške gleda na susret Đilasa i Vučića. Boško Obradović odmah je to javno rekao.
Opšte je mesto da je Vučić napravio ili ojačao desnicu u Srbiji kako bi se spolja prikazao kao faktor stabilnosti i garant mira. Videli smo da je ta desnica u nekoliko kolona otkinula deo naprednjačkih glasova, prešla sniženi cenzus i SNS dovela u nezgodnu situaciju bez mogućnosti da samostalno formira vladu. Znamo i da bi potencijalna vlada sa manjinama bila nestabilna, jer bi sve vreme svi poslanici morali biti prisutni u parlamentu da bi se zadržala većina, što nije realno.
Izgleda da Vučiću zato odgovaraju ponovljeni izbori na svim nivoima uz povratak na stari cenzus od 5%. Deluje da ponavljanje izbora uz povećanje cenzusa odgovara i Đilasu. Birači bi verovatno strateški glasali za jače aktere. I o tome je ovde već pisano. Da je ovaj scenario moguć vidimo i po formiranju ujedinjenog bloka Dveri i Zavetnika. Desnica se ukrupnjava i čeka.
Vratimo se sad na koaliciju Moramo. Ako su Đilas i Vučić zaista razgovarali o ova dva koloseka, šta to znači za potencijalni dalji razvoj zeleno-leve koalicije i mogućnost da u budućnosti ona implementira svoje politike?
Moramo kao strateški put vidi ulazak Srbije u EU. Ukoliko bi Vučić uz podršku desničarskih partija formirao vlast i opredelio se za Rusiju, to bi verovatno bilo pogubno po Moramo. Svima nam je dobro poznat Putinov model vladavine i stalna životna opasnost u kojoj se nalaze ruski opozicioni političari. Savez sa Rusijom verovatno bi dodatno pomerio klimu udesno, što bi bilo kobno i po Moramo i po potencijal za zeleno-leve politike. Drugim rečima, za nas kojima je ova koalicija bliska važno je da se savez sa Rusijom izbegne.
Kako je jedina preostala opcija EU (ponovimo, neutralnost nije opcija), ona je moguća samo ako se stane uz Vučića prilikom glasanja za uvođenje sankcija Rusiji. Da li će to osnažiti naprednjačku vlast, ne znamo. Ne znamo ni kako bi na to reagovali glasači nedesničarskih partija. Ipak, čini se da jedino ta opcija, na našu veliku žalost, ostavlja prostora za levicu u budućnosti. Koliko god da su glasači ove opcije izuzetno oštri, ako im se sve otvoreno kaže, postoji šansa da će razumeti i pružiti podršku.
Situacija je sasvim drugačija kada je reč o ponavljanju izbora. Moramo je postigla dobar rezultat imajući u vidu resurse kojima je raspolagala. Na ponovljenim izborima, naročito ako se cenzus vrati na 5%, postoji realna šansa da ona ostane bez poslanika i izgubi deo odbornika u gradu. I za samu koaliciju i za prisutnost zeleno-leve agende u javnosti važno je da se mandati zadrže. Prisutnost u institucijama dobar je zalog za budućnost.
Kako sad proceniti paket aranžman o kome se možda vodio razgovor u predsedništvu iz ugla nove zeleno-leve opcije? Ako se odbije, Srbija verovatno ide ka Rusiji, a nedesničarska opozicija u ponor. Ako se prihvati, postoji opasnost da se ostane bez prisustva u institucijama, a da se vlast jednog čoveka zameni vlašću dvojice. Ne valja ni jedno ni drugo. Videćemo kako će se postaviti koalicija Moramo.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 14.04.2022.
