Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Pre oko mesec dana kupio sam u jednoj prodavnici neku sitnicu, 700-800 dinara. Posle desetak dana desilo se da se ta stvar oštetila, tj. nije više bila kao što je bila. Pokušao sam da predmet zamenim, ali nisam imao račun – nisam računao da tako brzo može doći do bilo kakvog „kvara“ – pa mi je prodavačica rekla da ne može da mi izađe u susret. Nisam ni očekivao, pa se nisam ni nešto razočarao. A i, kao što rekoh, sitnica je bila u pitanju.

Ali, nedavno je, u jednom društvu neko ispričao kako u Americi možete da zamenite šta god hoćete bez ikakvog računa, a možete i da ono što ste kupili vratite, a da vama vrate pare. Neko drugi je na to dodao priču o čoveku na koga su naletela kola dok je stajao u telefonskoj govornici i teško ga povredila. On je onda odlučio da tuži, ali ne vozača, što mnogima prvo padne na pamet, nego telefonsku kompaniju koja je govornicu postavila. I – dobio je ogromnu odštetu. Šta mislite kad bi neko u Srbiji dobio sličan spor protiv Pošte? Ili protiv neke druge velike kompanije. Nikad, naravno. Kao što u Srbiji nikad ne možete da dobijete spor protiv bolnice zato što su vam lekari nešto pogrešno uradili. Čak ni vaši rođaci, ako se greška završi po vas fatalnim ishodom. Da ne dužim: nigde prava kupca, klijenta, pacijenta, dakle potrošača, drugim rečima građanina, nisu tako dobro zaštićena kao u Americi. Treba li reći – u „neoliberalnoj“ Americi.

Da li će se u tom pogledu nešto promeniti ako Donald Tramp, kojim danas plaše i malu decu po Srbiji, dođe na vlast? Neće. Neću da kažem da mi je Tramp nešto simpatičan, jer nije, neću ni da ga branim, ali želim da ukažem na neke stvari koje se u Srbiji potpuno previđaju.

Dakle, da li će Tramp, ako postane predsednik „najmoćnije zemlje sveta“, moći da donese odluku, da uzmemo banalan primer, o minimalnoj ceni rada u Americi, kao što je to pre neki dan uradio premijer Vučić u Srbiji? Neće, naravno. (Niti će mu tako nešto pasti na pamet, ali to je druga priča.) Da li će Tramp moći da hapsi biznismene i uklanja političke protivnike kao Putin u Rusiji. Da li će iz senke posedovati pola Amerike kao Si Đinping pola Kine (a premijer Li Kećang drugu polovinu)?

Ali, da ne idemo tako daleko, da li će Tramp, ako dođe na vlast, preotimati demokratima kompanije i poslove, kao što se to dešava u Srbiji? Da li će od Kongresa napraviti privezak vlasti kao što je to slučaj sa Skupštinom u Srbiji? Da li će Tramp moći da stavi pod svoju kontrolu Vrhovni sud i ceo pravosudni sistem? Da li će moći da postavi svog čoveka za guvernera centralne banke? Da li će preuzeti kontrolu nad medijima? Da li će njegov omiljeni fudbalski klub odmah postati šampion? I da ne nabrajamo više, a imalo bi se šta nabrojati, ništa od svega toga, naravno, neće se desiti. Zato što u Americi, kakva god da je, ipak funkcionišu institucije. I promena čoveka na čelu zemlje ne menja način rada tih institucija. I kakav god da je Tramp, on to neće moći da promeni.

Pa, kad se sve skupi, ispada da prvi čovek najmoćnije zemlje na svetu nije ni izbliza tako moćan kao što je Vučić u Srbiji.

Tako da bi mi komotno mogli da trampimo Vučića za Trampa. Tramp bi možda i hteo, al’ Vučić sigurno ne bi.

Zato je Amerika moćna, a Srbija slaba.

Peščanik.net, 20.09.2016.

TEMA – TRAMPOZOIK

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)