Verujem da je čitalac mogao pomisliti razne stvari kada je pročitao naslov, ali mu ni na pamet nije palo, pretpostavljam, da zahtev iz naslova vidi kao nešto realno ostvarivo. Barem ne sada. S druge strane, kada iz dana u dan sluša pretnje i pozive da se uhapsi rektor Univerziteta u Beogradu (BU), on iskreno strepi za njega. To je realna slika Srbije izvrnute naglavce. Jer, čitalac, kao i ja uostalom, ne bi imao nikakav problem da nabroji razloge za hapšenje Vučića. S druge strane, naprotiv, ne postoji ni jedan jedini, ali doslovno nijedan pravni ili bilo kakav drugi razlog da se goni i hapsi rektor BU-a.
Pa ipak, svima nam je lako da zamislimo rektora s lisicama na rukama, kako ga ubacuju u policijska kola i posle u tamnicu. Ono drugo je još nezamislivo. Hoću da kažem – diktatura je već tu, u našim glavama. Naša imaginacija podešena je prema parametrima diktature. A to onda uliva strah. Što naposletku otežava da se pruži otpor. Najave hapšenja rektora upravo tome i služe – da uliju strah i slome otpor, a da pri tom, do hapšenja na kraju i ne mora doći. Jednom kad vam uđu u glavu, obavili su najveći deo posla.
Kad smo već krenuli nadole linijom straha, recimo i to da taj strah uopšte nije iracionalan. Ne moramo se ovde praviti pametni i pozivati se na Marthu Nussbaum: ona kaže da su naša osećanja uglavnom čvrsto povezana s našim razumnim procenama i da uglavnom nisu iracionalna. Stvar je zdrave pameti da se bojimo tekućeg režima. Evo, na primer, taj režim je ugasio univerzitete u Srbiji. Jednom jedinom noćnom uredbom je to postigao.
Ministarstvo prosvete je promenilo prirodu univerziteta tako što je 40 sati radne nedelje za profesore podelilo na 5 sati nauke i 35 sati nastave. Kraj, gotovo, nema više univerziteta. Univerzitet je, na papiru, bio naučna ustanova koliko i nastavna. Univerziteti u Srbiji akreditovani su i kao naučne i kao nastavne ustanove. U stvarnosti, mnogo je više bio naučna nego nastavna ustanova. Kvalitet univerziteta meri se praktično prema naučnim postignućima zaposlenih na njemu, a ne prema kvalitetu nastave. Zaposleni na univerzitetu napreduju u viša zvanja opet na osnovu svojih naučnih radova, a ne zbog svojih pedagoških kvaliteta.
Ministarstvo prosvete, mimo ministarstva nauke, preko noći je ipak obrisalo nauku sa univerziteta. A tako i same univerzitete. Ako uredba ostane na snazi, može se dogoditi da studenti prvih godina završe fakultete i dobiju diplome koje neće važiti ni u Srbiji, kao ni u svetu. Podelom 5:35, ministarstvo prosvete svelo je univerzitete na nivo ispod srednjih i osnovnih škola. Tamo, u srednjim i osnovnim školama, taj odnos između obaveza u učionici i izvan nje razumniji je od ovih 5:35 – 24 sata nastave, a 16 sati na ostalo.
(Što, naravno, nije sprečilo ministarstvo da i nastavnicima mimo svake pameti smanji plate kao da nisu radili ni jedno ni drugo, a svi, ali baš svi znaju da to nije tačno, da su sve vreme bili u školi s decom i radili s njima.)
A sve to da se profesorima ne bi isplatile plate. A neće da im isplate plate da bi ih ucenili da se vrate na posao. S kog, zapravo, nisu ni odlazili. Pa onda nije reč ni o tome, nego o goloj poslušnosti, to jest kazni za neposlušnost. Dakle, zbog jednog tako kratkovidog i kratkoročnog interesa kao što je podanička poslušnost, tekući režim spreman je da zatre univerzitete. Kako onda da vas ne uplaši ta sklonost ka nasilju i destrukciji? Nije ovde na delu geslo – posle mene potop; dok sam ja, potop – to je slogan tekućeg režima.
Reći sad i da nemamo više ni osnovne ni srednje škole, zvučalo bi opet kao preterivanje. Ali – nemamo ih. Ne samo što ne znamo kad će se i kako završiti ova školska godina, mi pouzdano znamo da se nije završilo ni njeno prvo polugodište. Ministarstvo prosvete zatvara i otvara škole, prekida i produžava polugodišta i raspuste kako mu se prohte. Sve što nema veze sa školom, za to ministarstvo je važnije od samih škola. Samo, što kad kažem sve, čini se da mislim na mnoge stvari. A ne mislim: jedna jedina stvar bitna je ministarstvu već više od decenije – da Vučić ostane na vlasti.
Tako se ministarstvo ponašalo za vreme epidemije; tako je vuklo loše poteze i posle 3. maja. Sve što se radilo nije imalo smisla, ako se gleda iz ugla interesa škola. Ali, ne gleda se. Interesi nisu školski, đački, nastavnički: interes je jedan jedini, Vučićev. I sve mu je podređeno po cenu potpunog uništavanja. Zar to ne uliva strah? Zato sada strepimo zbog rektora: uhapsiće ga, neće ga uhapsiti, nagađamo. Umesto da razmišljamo i dogovaramo se, svi zajedno, o tome kako uhapsiti Vučića. E da, u tome je stvar. Tako je jednostavno.
Peščanik.net, 01.04.2025.
Srodni link: Aleksandar Pavlović – Gušenje univerziteta
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Svi u Kosjerić - 25/04/2025
- RTS – između dve vatre - 22/04/2025
- San majske noći - 18/04/2025
