Strategija koju ovih dana intenzivno sprovodi srpski režim u pokušaju da okonča blokadu univerziteta u Srbiji svodi se na dve osnovne mere: 1) ukloniti studente koji blokiraju učionice i fakultete, i 2) naterati profesore da se vrate u te učionice i izvode nastavu. Kolokvijalnim rečnikom predsednika Vučića, mera 1) bi se mogla opisati i kao „izvesti kobre da razbacaju studente“, a mera 2) profesorima koji ne drže nastavu dati „krompir“ odnosno ukinuti plate.
Su čim ćete izać pred studente?
Nemogućnost vlasti da sprovede prvu meru izgleda ne dolazi otuda što bi nasilno uklanjanje studenata iz njihovih učionica i sa njihovih fakulteta predstavljalo brutalnost nedostojnu svake elementarno demokratske i humane države, jer je ovaj režim očito spreman na tako nešto. Veći je problem za vlast što univerziteti u celini, pa time i pojedinačne visokoškolske ustanove uživaju izvesnu autonomiju po Zakonu o visokom obrazovanju, koja podrazumeva da policija ne sme da dela u okviru ovih ustanova bez eksplicitnog poziva i izričite saglasnosti samih rektora, odnosno dekana fakulteta. Konkretno, član 8 Zakona o visokom obrazovanju navodi: „Prostor visokoškolske ustanove nepovrediv je i u njega ne mogu ulaziti pripadnici organa nadležnog za unutrašnje poslove bez dozvole nadležnog organa te ustanove.“ Drugim rečima, nije isto ako studenti blokiraju, recimo, autobusku stanicu, u kom slučaju država može legitimno da pošalje policiju da ih rastera, i kad blokiraju svoje fakultete, gde ne može tek tako da se na njih primenjuje sila. Pri tom, imajući u vidu izvesnu uzdržanost policije koja iritira Vučića, koji „ne može da sluša“ Dačića kada kaže da policija neće delovati, sasvim je neizvesno ko bi doneo naredbu da se policijske ili vojne snage pošalju na „razbacivanje“ studenata. To se, u ovom trenutku, izvesno ne može očekivati od Dačića, a pogotovo ne od Mojsilovića.
Stoga, režim sada pokušava da natera dekane da sami pozovu policiju da rastera studente. S tim ciljem, ministarka obrazovanja Slavica Đukić Dejanović poslala je 17. marta dopis svim dekanima da obaveste Ministarstvo elektronskim putem da li se u njihovim visokoškolskim ustanovama „izvode predavanja i drugi oblici nastave, odnosno organizuju ispiti“. Ako nastave nema, ministarka takođe traži od dekana informacije o zahtevu za intervenciju policijskih organa i pokretanju disciplinskih postupaka protiv odgovornih za neobavljanje. Da od tog posla nema ništa, jasno je gospođi ministarki odgovorio Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu (BU): „Povodom Vašeg zahteva da izvestimo Ministarstvo o obaveštavanju ili traženju ’intervencije organa nadležnog za unutrašnje poslove’ i pokretanju disciplinskih postupaka, ističemo da ne smatramo da postoji pravni osnov i opravdan razlog za takvo postupanje.“
Prema tome, mislim da u ovom trenutku Vučić nema načina niti da prisili studente da prekinu blokadu, niti da natera dekane (osim, eventualno, šačice bespogovorno lojalnih) da pozovu policiju, niti da natera profesore da drže nastavu, obaška što de facto ne bi ni imali kome da je drže. Najznačajniji univerzitet je jasno ponovio kome se carstvu priklanja: „Univerzitet u Beogradu podržava opravdane studentske zahteve i javno i nedvosmisleno poziva nadležne institucije na njihovo ispunjenje.“
Disciplinovanje intelektualne kičme
Paralelno sa zahtevima dekanima da se obrate policiji i obezbede sprovođenje nastave, od ministarke dolaze i konkretne pretnje ukidanjem zarada, kao i otkazima i disciplinskim prijavama. Rektorski kolegijum BU i ovde je smisleno odgovorio da bi oduzimanje plata profesorima bilo protivzakonito, kao i da to što na fakultetima nema nastave ne znači da BU i njegovi profesori ništa ne rade. Kolegijum, tako, ističe da se na BU sprovode međunarodni naučni projekti, da se obavlja naučno-istraživački rad i slično: „Na Univerzitetu je napisano, podneto, administrirano, praćeno i realizovano 128 projekata, 453 Erazmus+ inter-institucionalna sporazuma i 58 univerzitetskih mreža u okviru 7 međunarodnih programa.“ Podsećanja radi, ovaj kolegijum čine svi dekani fakulteta i svi direktori jedanaest instituta koji su deo BU – u kojima se, dakle, ionako ne izvodi nastava već se obavlja naučno-istraživački rad. Drugim rečima, izvođenje nastave je samo deo posla koji obavljaju profesori na univerzitetu, a na njemu rade i ljudi koji ne drže nastavu. A i oni koji je drže, ne drže je 40 sati nedeljno; zato što je važno, upravo neophodno, da se profesori usavršavaju, naučno napreduju, kod njih je odnos predavanja i naučnog rada 50/50, kako bi se u ostatku radnog vremena bavili naukom i istraživanjima. Podsećam, i nastavnici u srednjoj školi imaju normu od 20 časova u trajanju od po 45 minuta, a onima koji predaju predmete sa pismenim zadacima ta je norma 18 časova nedeljno. Ostatak radnog vremena, dakle, oni provode u pripremi časova i pregledanju pismenih zadataka učenika.
No, Ministarstvu nije bilo dovoljno da iz ovoga odluči da im, čak ni mimo zakona, oduzme pola plate, nego je prekjuče Vlada u tehničkom mandatu izmenila uredbu kojom je odnos nastavnog i naučnoistraživačkog rada profesora preko noći svela na 35:5 (35 sati nastavnih, a 5 sati naučnoistraživačkih aktivnosti), kako bi „legalno“ mogla da profesorima isplati svega osminu njihovih zarada. Ovim potezom, odlazeća vlada nastupa očigledno u neskladu sa zakonom, jer vlada u tehničkom mandatu nema pravo da donosi, menja i ukida propise već samo da radi već započete, tekuće poslove koji ne trpe odlaganje. Takođe, ovaj ukaz krši Zakon o visokom obrazovanju, koji u članu 68 Vladu obavezuje da normative rada univerzitetskih profesora može da menja tek po prethodno pribavljenom mišljenju Nacionalnog saveta i Konferencije univerziteta. I ovo je u skladu sa elementarnom logikom, jer bi u suprotnom Vlada mogla da ad hoc uvodi kakve god kriterijume koji joj padnu na pamet, recimo da se plate oduzimaju svim profesorima koji su niži od Nikole Jokića ili imaju manje grend-slem titula od Novaka Đokovića. Vlada se u svojoj uredbi ne poziva ni na kakva stručna mišljenja rečenih tela, pa je očito da nije sprovela ovu obavezujuću zakonsku proceduru.
Osim što je protivzakonita, ova uredba je i katastrofalna po nauku i, iskreno se nadam, nesprovodiva. Time se de facto naučni rad nastavnika na univerzitetu svodi na 5 sati nedeljno, što je nedovoljno za bilo kakav relevantan naučni rad i negativno bi se odrazilo na rezultate srpske nauke. Najzad, i ne najmanje bitno, profesori koji su do sada predavali do 20 sati nedeljno, trebalo bi odjednom da predaju 35 sati nedeljno. To praktično znači da sada profesori nemaju više punu normu nego svega 60% radnog vremena. Pri svemu tome, kriterijumi za napredovanje u viša zvanja profesorima ostaju isti. Dakle, oni i dalje treba da objave niz kvalitetnih naučnih radova i pruže naučni doprinos kako bi, primera radi, od docenta napredovali u zvanje vanrednog i redovnog profesora. To bi sve oni sada trebalo da magično postignu za tih 5 sati nedeljno. A ako ne uspeju da ostvare te rezultate, njima posle 4 ili 5 godina ističe postojeće zvanje i oni će, po pravilima, izgubiti posao.
Da ne dužim, rečena uredba Vlade nije ni proceduralno validna ni smislena i imala bi izrazito negativne posledice po srpsku nauku. Očito je njena suština samo da stvori privid zakonitosti čiste osvetničke mere kažnjavanja nelojalnih profesora na univerzitetima oduzimanjem celih, ili gotovo celih, plata. Time se, valjda, očekuje da će se neki profesori pobuniti, neki pokolebati, neki leći na rudu, a neki dekani podviti rep i pobuniti se protiv blokade. Ovakav scenario već je nedavno primenjen u disciplinovanju prosvetara, sa izvesnim uspehom.
Ali, akademska zajednica je manje brojna ali složnija od prosvetne, generalno u boljem materijalnom položaju i politički znatno jedinstvenija u otvorenoj podršci studentima. Posebna simbolička uloga u otporu jednom huliganskom režimu odrođenom od cveta sopstvenog naroda, pripada vodećem, najstarijem i najznačajnijem univerzitetu u Srbiji što nije podlegao pritiscima i ucenama nego i dalje postojano stoji uz svoje studente i rektora. Zato danas na BU nema nijednog dekana koji će pozvati policiju na svoje studente. O tome najbolje svedoči jasan i glasan zaključak kolegijuma BU: „Univerzitet u Beogradu odbija da služi kao instrument pritiska na studente koji protestuju.“ Dokle god postoji ova solidarnost i sloga među visokoškolcima, ovakvi niski udarci režima po akademskoj zajednici samo pojačavaju svest o neophodnosti promene režima koji napada i kažnjava sve i svakoga ko mu se bezuslovno ne klanja.
Peščanik.net, 27.03.2025.
Srodni link: Dejan Ilić – Uhapsite Vučića
NADSTREŠNICARAZGOVOR O OBRAZOVANJU
