Rat u Ukrajini označava kritičnu prekretnicu koja će odrediti tok globalne demokratije. O njegovom značaju treba istaći tri važne tačke.
Prvo je pitanje zašto je uopšte došlo do rata. Čak je i pre ruske invazije iznet argument da se Vladimir Putin boji širenja Natoa i da mu je potrebna neutralna tampon zona. Iako nije bio zadovoljan mogućnošću da Ukrajina uđe u Nato, to nije bio njegov pravi motiv. Ukrajinsko članstvo u Natou uopšte nije bilo aktuelno. Širenje Natoa na istok nije bila nikakva zavera skovana u Vašingtonu, Londonu ili Parizu. To pitanje su pokretale članice bivšeg SSSR-a koje su strahovale od ponovnih pokušaja Rusije za dominacijom. U stvari, sam Putin je jasno rekao o čemu se radi. U dugačkom članku napisanom 2021, kao i u govoru održanom uoči invazije, osudio je raspad Sovjetskog Saveza i tvrdio da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod“ koji je veštački razdvojen. U širem smislu, ruski zahtevi uoči rata su jasno pokazali da se Moskva protivi čitavom evropskom rešenju posle 1991, principu slobodne i celovite Evrope. Ruske ratne ciljeve ne bi zadovoljila neutralna Ukrajina; ta neutralnost bi morala da se protegne širom Evrope.
Na kraju, stvarnoj pretnji o kojoj govori Putin nije bila izložena bezbednost Rusije, već njen politički model. On smatra da je liberalna demokratija i inače osuđena na poraz, ali da je posebno neprikladna u slovenskom svetu. Slobodna Ukrajina je opovrgla tu tezu i zato je morala biti eliminisana.
Druga kritična tačka tiče se zapadne solidarnosti u podršci Ukrajini. Do sada su kontinuirano snabdevanje oružjem i ekonomske sankcije bili apsolutno ključni za sposobnost Ukrajine da se odupre ruskoj sili. Većina posmatrača je zapravo iznenađena stepenom solidarnosti koji je pokazao Nato, a posebno zaokretom u nemačkoj spoljnoj politici. Međutim, kada je Rusija prekinula dotok gasa Evropi, u znak odmazde za sankcije zapada, zavladala je ogromna neizvesnost da li će zapadna podrška oslabiti na pragu zime i uz rast cena energenata.
U tom pogledu, najkritičnija varijabla koju treba pratiti jeste ishod vojnog sukoba. Analitičari pretežno veruju da vojni ishodi odražavaju odnose političkih snaga, ali u Ukrajini se dešava upravo suprotno: politička budućnost zemlje zavisiće pre svega od uspeha na bojnom polju.
Tokom leta, kada je Rusija odustala od svojih početnih pokušaja da zauzme Kijev i usredsredila se na Donbas, pojavila se teorija da su se Ukrajina i Rusija zaglavile u „dugom ratu“ (na naslovnoj strani lista Economist). Mnogi su tvrdili da je zastoj neizbežan u ovom ratu do iscrpljivanja koji bi mogao da potraje godinama. Kako se ukrajinski vojni zamah usporavao, na zapadu su se pojavile tvrdnje da su neophodni mirovni pregovori i teritorijalni ustupci Ukrajine Rusiji.
Da je taj savet usvojen, ishod bi bio užasan: Rusija bi zadržala delove Ukrajine koje je preuzela, dok bi okrnjena Ukrajina bila odsečena od svojih luka. Takvi pregovori ne bi doneli mir; Rusija bi obnovila svoje trupe i ponovo pokrenula rat.
Nasuprot tome, ako Ukrajina uspe da povrati vojni zamah do kraja godine, liderima zapadnih demokratija biće mnogo lakše da objasne zašto bi njihovi građani trebalo da stegnu kaiš tokom zime. Zato je vojni napredak u kratkom roku od ključnog značaja za zajedništvo zapadne koalicije.
Realni su izgledi da Ukrajina povrati vojni zamah. To se već dešava. Ukrajinski generalštab je pokazao izuzetnu mudrost u svojoj ukupnoj strategiji, fokusirajući se ne na Donbas, već na oslobađanje delova juga koje je Rusija okupirala u prvim nedeljama rata. Ukrajinske snage su koristile oružje koje je isporučio Nato, posebno raketni sistem velikog dometa Himars, za napade na skladišta municije, komandna mesta i logistička čvorišta duž celog fronta. Izvedeni su napadi na navodno sigurna ruska pozadinska područja duboko na poluostrvu Krim. 25-30 hiljada ruskih vojnika našlo se zarobljeno u džepu oko južnog grada Hersona, na obali reke Dnjepar. Ukrajinci su uspeli da sruše mostove koji povezuju Herson sa Rusijom i polako stežu obruč. Moguće je da će se tamošnji ruski položaj katastrofalno urušiti i da će Moskva izgubiti dobar deo preostale vojske.
U širem smislu, ratni moral na ukrajinskoj strani je viši nego na ruskoj. Ukrajinci se bore za svoju zemlju i videli su zločine koje su počinile ruske snage u oblastima koje su zauzele. Ruska vojska je, nasuprot tome, bila prinuđena da se snalazi sa zamenom ljudstva koje je već izgubila, regrutujući zatvorenike i ljude iz siromašnijih etničkih manjina da vode bitke za koje etnički Rusi izgleda nisu previše zainteresovani.
Treće, ruski vojni neuspeh – što u najmanju ruku znači oslobađanje teritorija osvojenih posle 24. februara 2022 – imao bi ogroman politički odjek širom sveta. Rusija i Kina su pre rata tvrdile da su liberalne demokratije, posebno Sjedinjene Države, u opadanju. Tvrdile su da su njihovi autoritarni sistemi bolji u izvršavanju krupnih zadataka i odlučnom delovanju. Ispostavilo se da je ruski model centralizovanog odlučivanja, organizovan oko jednog čoveka, napravio jednu od najtežih političkih grešaka u novijoj istoriji. Izolovan tokom pandemije i van dodira sa realnošću u njegovoj vojsci i u ukrajinskom javnom mnjenju, Putin je verovao da će biti dočekan kao oslobodilac. Kina, sa svoje strane, vidi da njena stopa rasta pada kao rezultat politike „nultog kovida“ od koje njen vrhovni vođa Si Đinping dugo nije odstupao. Zapadne demokratije su, nasuprot tome, dočekale ovaj izazov ujedinjeno i odlučno.
Ako Ukrajinci izdrže napad Rusije i uspeju da poraze ogromnu rusku vojsku i primoraju je da se povuče, to bi pozitivno odjeknulo širom sveta. Populistički nacionalisti se dive Putinovom stilu vladavine čvrstom rukom, od Viktora Orbana, preko Matea Salvinija, do Marin Le Pen i Donalda Trampa. Ruski poraz i poniženje bi srušili narativ o prednostima autoritarne vlasti i možda doveli do obnove demokratskog samopouzdanja. Društva u zapadnim demokratijama olako shvataju mir i prosperitet liberalnog svetskog poretka. Kao da svaka generacija ponovo uči lekciju da alternative liberalnoj demokratiji vode u nasilje, represiju i ekonomsku propast. Jedna takva lekcija bi bio uspeh hrabrih Ukrajinaca koji se bore za svoju zemlju.
Ukrajina će pobediti. Slava Ukraine!
Journal of Democracy, septembar 2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 28.12.2022.
UKRAJINA