Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa. Time je otklonio makar na kratko prisutnu dilemu u javnosti o mogućnosti da će zbog vrlo oštrih kritika domaće i strane stručne javnosti upotrebiti suspenzivni veto, da neće potpisati ukaze o proglašenju zakona i da će ih vratiti Narodnoj skupštini.
Dilemu je otklonio najvećom mogućom brzinom. Samo dva dana po usvajanju zakona i samo dan nakon što je izjavio da ih „nije ni pročitao“ potpisao je ukaze, izjavivši povodom toga da je „sagledavao i procenjivao ustavnost“ i da je „dobio uverenja od saradnika i pravnih eksperata“ da su doneti u skladu sa Ustavom.
Nije imenovao „pravne eksperte“ koji su ga uverili da je sve u redu i ni jednom rečju se nije osvrnuo na neku od brojnih kritika na račun ovih zakona.
Predsednik je po Ustavu i Zakonu dužan da u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje.
Predsednik može vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da a) zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava; ili b) da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona; ili c) da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Kad je reč o odnosu sa Ustavom vredi podsetiti da Ustav definiše Javno tužilaštvo kao „jedinstven i samostalan državni organ“. Pa je Zakonom o javnom tužilaštvu pored ostalog (bilo) predviđeno da Vrhovno javno tužilaštvo „obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo“. Nakon što su dopunama zakona dodate reči „uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe“ šta ostaje od ustavom utvrđene samostalnosti u vršenju ove nadležnosti? Zapravo ništa jer ministar pravde može kad god poželi da uskrati saglasnost na neodređeno dugo vreme, bez obaveze da to obrazloži.
U vezi sa procedurom u skupštini bitne su činjenice da su ovi zakoni doneti po hitnom postupku i nakon zajedničkog pretresa o velikom broju drugih zakona i akata.
Po hitnom postupku, po Zakonu o Narodnoj skupštini i njenom Poslovniku, zakon se može doneti „ako se njime uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije“. Više je nego očigledno da nije postojao ni jedan od navedenih eventualnih razloga na unutrašnjem planu a oštre reakcije iz EU i poziv skupštini Srbije da zakone što pre izmeni „kako bi pravosuđe bilo usklađeno sa evropskim standardima“ nedvosmisleno govore da nema govora o usklađivanju sa propisima EU.
Zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, Narodna skupština može da obavi „ako su oni međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana“. I sasvim površan pogled na 30-ak akata koji su bili predmet zajedničkog pretresa govori da nije bilo tako.
Ako tome dodamo da usvajanju seta bitnih zakona nije prethodila nikakva organizovana javna rasprava i da je „zaboravljeno“ da se zatraže mišljenja od za to izričito nadležnih Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, a ni od Agencije za sprečavanje korupcije, mora se zaključiti da praktično nijedna relevantna proceduralna odredba nije poštovana.
Konačno, kad je reč o „uređivanju oblasti na odgovarajući način“ dovoljan je osvrt i na jednu, najbitniju izmenu Zakona o javnom tužilaštvu, onu o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK). Indikativno je da u vezi sa njom nije bila obezbeđena ni minimalna transparentnost, odredba zakona je promenjena na osnovu amandmana koji čak nije bio objavljen na skupštinskom sajtu.
Trenutno TOK umesto predviđenih 25 ima samo 20 tužilaca. A čak11 njih koji su upućeni iz drugih tužilaštava, u roku od 30 dana od početka primene izmenjenog zakona će biti vraćeni u svoja matična tužilaštva. Zbog blokada odlučivanja u Visokom savetu tužilaštva sasvim je nerealno očekivati da će on u međuvremenu uputi nove tužioce u TOK. Srbija je u najužem crnom krugu zemalja Evrope najneotpornijih na organizovani kriminal. U svakoj, a pogotovo u takvoj situaciji slabljenje resursa tužilaštva za organizovani kriminal je sve samo ne uređivanje na odgovarajući način.
Šta god da su razlozi zbog kojih su predsednik i njegovi neimenovani pravni eksperti našli da je „sve u redu“, činjenice govore suprotno. Predsednik je bio dužan da upotrebi veto, bili su ispunjeni bukvalno svi zakonom predviđeni razlozi za to. Sa štetnim posledicama propuštanja da to uradi suočićemo se nažalost neizbežno i brzo.
Peščanik.net, 02.02.2026.
REFORMA PRAVOSUĐA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Licemerno poigravanje sa izbornim uslovima - 06/05/2026
- Ko slaba rešenja popravlja gorim? - 25/04/2026
- Šta je govorio sudija Falkone? - 18/04/2026
