U Burmi je u toku predizborna kampanja, ali scene koje se odvijaju duž naizgled beskrajnog puta između Ranguna i 300 kilometara udaljenog Moulamjina, liče na neko kvazireligiozno očekivanje spasenja, kao kad dalaj lama posećuje tibetanske zajednice u zapadnim zemljama.
Gde god se ovih dana pojavi, burmanska političarka i narodna junakinja Aun San Su Ći privlači ogromnu publiku. Radoznali posmatrači satima čekaju samo da vide ovu šezdesetšestogodišnju opozicionarku. Nose njene slike i bacaju cveće na njen konvoj, koji polako vijuga uskim, prašnjavim ulicama.
Ova političarka, koju u Burmi od milja zovu „Dama“, vodi kampanju za svoju opozicionu, prodemokratsku partiju, Nacionalnu ligu za demokratiju (NDL), koja učestvuje u dopunskim izborima za parlament prvog aprila. NDL je bojkotovao glavne izbore u novembru 2010, jer je Su Ći tada bila u kućnom pritvoru, a izborni zakon je tako osmišljen da ide na ruku vladajućoj vojnoj hunti, toliko da su međunarodni posmatrači izbore nazvali farsom. Aprilski izbori se održavaju samo da bi se popunilo 48 od ukupno 664 poslaničkih mesta – ali, naravno, u pitanju je mnogo krupnija stvar.
„Aun San Su Ći će nam doneti demokratiju. Ona će povesti našu zemlju u srećniju budućnost“, kaže Do Tijen Aj, „Svi je vole“. Sa Komitetom mladih NLD, ova 56-ogodišnjakinja satima je čekala ispred raskošnog hotela Strand u Moulamjinu, da vidi Su Ći. Moulamjin je nekad bio prestoni grad Burme pod britanskom kontrolom. Danas je taj grad čvrsto u rukama pristalica NLD.
Njihov optimizam nije bez osnova, ako se ima u vidu radikalna promena kursa burmanske vlade. Pre samo nekoliko meseci, Burma je još uvek bila u agoniji. Iako je Sun Ći puštena iz kućnog pritvora u novembru 2010, svi su znali da je hunta u bilo kom trenutku može ponovo uhapsiti, što se već nekoliko puta desilo.
Opozicija, sa svojim ostarelim i podeljenim članstvom, predstavljala je neveselu sliku. Novine su bile cenzurisane, a sveštenici su se i dalje plašili, posle gušenja njihove pobune 2007. Mnogi Burmanci su smatrali da se državna svojina budzašto prodaje Kinezima, u režiji vlade koja se, kako se činilo, previše oslanjala na Peking.
Ovaj režim je gurao državu u izolaciju više od 20 godina, otkad je Su Ći izgubila na pokradenim izborima 1990. Pod dirigentskom palicom generala, ovaj nekadašnji budistički raj pretvoren je državu-pariju na kraju sveta. Su Ći je poručivala turistima da ne dolaze u Burmu, jer tako svojim novcem pružaju podršku autoritarnim vođama.
Ali sada se, izgleda, sve promenilo. Državne novine najednom su počele da kritikuju režim, dok i sam režim daje signale da više ne namerava da igra po kineskom diktatu. Otkazana je čak i izgradnja ogromne hidroelektrane, koju je finansirala Kina. Odjednom se slike Su Ći pojavljuju na svakom ćošku, turisti pristižu, a vlada razmatra planove za izgradnju dva nova aerodroma.
Za to vreme, Su Ći prima goste iz inostranstva kao da je već predsednica, a pominje se i mogućnost njenog imenovanja na neki položaj u vladi. „Postoji mogućnost da ona uđe u vladu“, kaže jedan savetnik predsednika Teina Seina.
Zaista, u Burmi se budi novi optimistički duh – ali ne svuda. U gradu Laiza, na severoistočnoj granici sa Kinom, prolamaju se borbene pesme. „Mi smo vojnici ANK, stalno smo na frontu“, viču vojnici dok marširaju prašnjavim terenom. To su regruti gerilske formacije Armija nezavisnog Kačina (ANK) i njihov komandir je žena. Ova etnička paravojska iz Kačina, na severu Burme, od juna ratuje sa burmanskom armijom, čime je prekršeno sedamnaestogodišnje primirje.
To što se dešava u ovom planinskom kraju ne poklapa se sa dobrim vestima koje stižu iz drugih delova zemlje, gde su etnički sukobi sada rešeni. Desetine hiljada izbeglica beže, ili žive u kampovima, a čarke izbijaju skoro svakodnevno.
Borbe se vode na dvadesetak kilometara od Laize. Samo visoke planine, a možda i geografska blizina Kine – sa kojom vlada ne može da priušti sukob – štite ovdašnji narod od još gore sudbine. „Vojska vodi rat protiv našeg naroda“, kaže general ANK Gun Mau. Nalazimo se u dvorani na četvrtom spratu hotela „Laiza“, koji ANK koristi kao glavni štab. Na stolu pred njim su dva mobilna telefona, preko kojih održava kontakt sa borcima na prvoj liniji. Na zidu su vojne mape i portret Aun San Su Ći.
„Naravno da u nju polažemo nade“, kaže Gun Mau, „ali svoje vojne probleme moramo da rešimo sami“. ANK ima više od 20.000 vojnika, kaže on, ali pošto su naoružani samo običnim puškama i improvizovanim bombama, jedino im preostaje da vode gerilski rat. „Postavljamo zasede državnoj vojsci, detoniramo bombe, i onda se povlačimo“, kaže Gun Mau.
Burma je multietnička zemlja. Većinski budistički Burmanci čine preko 60 posto stanovništva, dok se ostatak deli na oko 135 različitih etničkih grupa. Ima i indijskih i kineskih manjina. Britanska kolonijalna vojska dovela je Gurke iz Nepala, koji su se potom naselili u Burmi. Rakhine, kojima Burmanci ne priznaju državljanstvo, žive u oblasti na granici sa Bangladešom, a Kareni, Čini i Kačini, među kojima je mnogo hrišćana, žive na zapadu, istoku i severu zemlje.
Ove grupe umeju da budu militantne, i već dugo smatraju da im država uskraćuje prava. Pa ipak, centralna vlada redovno uspeva da jednu lokalnu paravojsku okrene protiv druge, ili da ih ubedi da prihvate primirje – doduše, uz visoku cenu po vladu.
Po uslovima ovih sporazuma, paravojnim formacijama je dozvoljeno da zadrže oružje i da kontrolišu svoje plemenske oblasti. To je isplativ posao u regiji gde proizvodnja opijuma raste i odakle se šalju metamfetamini u veliki deo sveta. Uz to, pored granice sa Kinom, čitave zajednice žive od kockanja i ilegalne trgovine ugroženim životinjama i tropskim drvetom.
Vlada je godinama pokušavala da neutrališe paravojne formacije, integrišući ih u graničarske jedinice. Međutim, mnoge paravojske su odbile saradnju, što je dovelo do sadašnjeg vojnog obračuna sa Kačinima.
Aun San Su Ći je nedavno dopušteno da se prvi put obrati narodu preko televizije. Sedela je ispred crvene zastave svoje partije, i pozivala na slobodu štampe, nezavisno sudstvo i ustavne reforme.
Ali izgleda da se cenzorima nije dopao onaj deo njenog govora u kojem je kritikovala bivšu vojnu vladu i njeno ugnjetavanje građana. Taj deo nije emitovan.
Thilo Thielke, Spiegel, 29.03.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 31.03.2012.
