U obračunu sa hijenama, Čedomir Jovanović je pokazao političku mudrost i borbenost.
Njegov safari usred beogradske palanke, zapažen je na visokom mestu. Vladalac je odmah odlučio da utopi Čedu.
Čeda ume sa reketom, a ima i dobru stolicu.
Uzdržan je, staložen, ume da popije, ali je otporan na opijate.
Nema dokaza odakle mu mišići, ali poriče sve priče da je brojler, mada ne zna šta je to. Nikada nije bio na steroidima. Na nečemu jeste, ali se ne seća na čemu.
Čeda će biti utopljen odmah, i neće više postojati kao poseban subjekt niti objekat.
Svi mišići, koje je stekao nepoznatim putem, postaju vlasništvo SNS-a. Čeda je pristao da deo tog kapitala preda Vučiću u zamenu za Sarapino salo.
Potrebno je da izgleda kao da je nastao ukrštanjem Šapića i Sarape, tako bi najlakše bio utopljen bez plutanja.
Razmena tkiva i prigodnih organa je uobičajeni postupak bratskog prožimanja u partiji.
Predviđeno je da Čeda bude utopljen u specijalnoj stranačkoj kadi, i biće obavezan da je preroni sa perajima i disaljkom. I tako sve dok mu ne izrastu škrge.
Inicijaciju utapanja vodiće prethodni utopljenik Šapić, koji se već navikao na čudovišni podvodni i nadzemni svet.
Specijalni odredi za podmirivanje Čede, hvataće povremeno pogodne ličnosti koje će ovaj da bije. Pink, Hepi i Bata Gašić zaduženi su za stalno praćenje Čede.
U novoj podeli zaduženja, Čeda će postati vođa navijača koji se zovu Hijene.
Pre nego što preuzme tu važnu dužnost, moraće da putuje i upozna se sa načinom života tih divnih stvorenja.
Umesto dalekog i skupog putovanja, moguć je susret sa hijenama u skupštini.
Ostavljena je mogućnost da zbog manjeg smrada, Čeda ipak izabere varijantu putovanja do prirodnog staništa hijena.
Humanije su, mnogo pametnije i imaju razvijen osećaj za dijalog.
Ne hrane se u skupštinskom restoranu, koriste samo nemleveno meso i leševe poznatog porekla.
Hijene koje su tukle Čedu, posebnim ukazom određene su za njegove telohranitelje, a Čeda za njihove.
Na tribinama Hale sportova ponovo se čuju uzvici Vučiću, pederu!
Godinama je silom sprečavano da Vučić bude peder.
Vučić – peder ni u kom slučaju ne predstavlja rodnu odrednicu, niti aluziju na erotski pravac vladaoca, već samo oblik bliskosti i tepanja.
To je više onako znak poštovanja i ljubavi koje predsednik nije imao, a ako jeste nije razumeo.
Iz nekog razloga koji nije poznat to ga je opasno nerviralo, i dovodilo u stanje dodatno sužene svesti.
Utapanje Čede ima smisla u pokušajima da se ponovo spreče takvi uzvici.
Čeda sa hijenama i Sarapom, to će biti prizor od koga zastaje glas.
Čuvajući Vučića da ne bude peder, Čeda brani svoju porodicu od kioska za brzu hranu.
Imajući u vidu svoju političku i ličnu snagu, predložiće Vučiću da SNS promeni ime u Hijene.
Bez tog prirodnog preimenovanja i usklađivanja sa suštinom, utapanje Šapića i Čede nema nikakvog smisla.
Nadiranje hijena se već oseća. Skinite maske, čitav Beograd miriše na njih. Dobro, smrdi!
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.