Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Agencija za lekove i medicinska sredstva je vakcinu protiv COVID-19 uvrstila u listu humanih lekova i to je pozitivno. Predstavnici Agencije su se u prethodnih nedelju dana povremeno obraćali javnosti, što je takođe korak napred – imajući u vidu da ova institucija jedina nosi teret garancije za bezbednost svih vakcina koje će biti odobrene u Srbiji.

Neka pitanja ipak ostaju nerazjašnjena, uprkos objavljenoj dokumentaciji i najboljoj volji savesnih građana da je pročitaju i razumeju.

Pre svega, među podacima o registrovanim vakcinama protiv COVID-19 je i dalje samo Pfizer-BioNTech vakcina. Vakcina pomenutih proizvođača je registrovana pod dva imena – jedna je dobila privremenu dozvolu, odnosno dozvolu u slučaju epidemije ili druge katastrofe, za koju je lestvica zakonskih kriterijuma znatno snižena, o čemu smo već pisali na Peščaniku. Druga je dobila uslovnu dozvolu na 12 meseci. Uslovnom dozvolom je proizvođač uslovljen da dostavi dodatnu dokumentaciju u periodu od marta 2021. do decembra 2023. Iz dokumenta o uslovima jasno je da je iste zahteve postavila i Evropska agencija za lekove. Domaći lekari, pa i ako nisu predstavnici Agencije, dužni su da nam rastumače 6 zahteva koji su stavljeni pred Pfizer-BioNTech proizvođača, kako bi građani mogli da donesu informisanu odluku o preporučenoj vakcinaciji.

Drugo važno pitanje je: zbog čega su registrovana dva različita leka, sa različitim vrstama dozvola? Jedan je Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine (generičkog naziva informaciona RNK sa kapom na 5´ kraju koja kodira kompletni lanac proteina šiljka SARS-CoV-2), dok je drugi Comirnaty (generičkog naziva mRNA vakcina protiv COVID-19 sa modifikovanim nukleozidom). Koju Pfizer-BioNTech vakcinu primaju medicinski radnici i drugi građani Srbije? U čemu je razlika između ova dva leka istog proizvođača?

Rešenja o registraciji obe Pfizer-BioNTech vakcine doneta su 29. decembra, dok je 25. decembra prvu dozu vakcine primila predsednica Vlade Ana Brnabić, a zatim i ministarka u njenoj Vladi Darija Kisić Tepavčević. Kako su dve funkcionerke primile vakcinu koja još uvek nije bila registrovana? Da li su na taj način izvršile pritisak na Agenciju za lekove? Da li su isto učinili Dačić i Vulin kada su primili rusku vakcinu, koje još uvek nema na listi odobrenih humanih lekova?

Da li su zapravo, umesto „primera“, domaći funkcioneri primanjem vakcine slali poruku o tome kakvu odluku očekuju od stručnih tela.

Ovo može delovati kao preterivanje – sve dok ne naiđemo na drastičniji primer. Kinesku vakcinu, čijih je milion doza stiglo u Srbiju, na aerodromu je sačekao lično predsednik Srbije. Kako Agencija za lekove još uvek nije registrovala ovu vakcinu – da li je Vučić ovim potezom, kao i toliko puta do sada, jasno stavio do znanja šta on smatra da treba uraditi. Međutim, situacija sa vakcinama i lekovima se prilično razlikuje od naručivanja trafo stanice ili presude – odluka Agencije za lekove direktno utiče na zdravlje miliona građana Srbije.

Podjednako je neumesna i jučerašnja izjava državnog sekretara ministarstva zdravlja Mirsada Đerleka da je „kineska vakcina zaista kvalitetna vakcina, ispitivana na velikom broju ljudi“. Ona se može tumačiti na isti način kao i svi prethodni slučajevi – kao otvoreni pritisak da bude doneta odluka koja se dopada izvršnoj vlasti.

Zbog toga je važno da se predstavnici Agencije za lekove građanima Srbije obraćaju bez posrednika, da ne podležu uticajima i da odgovaraju na pitanja javnosti. Ukoliko se to ne bude desilo, to jest ako javnost ostane uverena da je Agencija samo još jedan taster vlasti – neće biti ugrožena samo vakcinacija protiv COVID-19, već će dodatno biti poljuljano poverenje i u vakcinaciju protiv drugih zaraznih bolesti.

Vučić bi time, možda i prvi, primenio ideju perpetuiranja epidemija. Njeno sprovođenje je pre gotovo godinu dana zloslutno najavio Ljubodrag Stojadinović, kada je predsednika nazvao gospodarom zaraze. Epidemije su sjajno tlo za domaću tiraniju – zašto bismo se zaustavili samo na jednoj?

Peščanik.net, 18.01.2021.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)