U Narodnoj skupštini Republike Srbije 7. novembra 2025. godine izglasan je lex specialis, zakon nad zakonima, kojim se omogućava rušenje Generalštaba, a možda i još nekog kulturnog dobra u blizini. Međutim, to nije sve! Zakon koji je ušao u skupštinsku proceduru i onaj koji je nekoliko dana kasnije izglasan nisu isti – na kraju je ubačena rečenica da se „Odluka o utvrđivanju Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane za spomenik kulture (…) oglašava se ništavnom…“. Pravnim rečnikom „ništavno“ znači „nevažeće“. Ali svakodnevnim rečnikom, to znači „bezvredno“, „beznačajno“ ili „nevažno“. Videti ovu reč pored Generalštaba, bolno je na previše nivoa.
O zakonima, urbanističkim planovima, trenutnom sudskom procesu zbog nezakonitog pokušaja skidanja zaštite sa Generalštaba kao kulturnog dobra, međunarodnim konvencijama koje obavezuju Srbiju i koje Generalštab izvode iz beogradske čaršije na scenu evropskog i svetskog kulturnog nasleđa, neću pisati ovom prilikom. Htela bih da naglasim širi značaj čuvanja i pravilnog interpretiranja disonantnog nasleđa – onog kojeg se stidimo, ne želimo ga, koje proizvodi nelagodu u nama jer evocira loše uspomene ili nam se prosto ne sviđa.
Zgrada Generalštaba predstavlja simbol jedne epohe, remek delo arhitekte Nikole Dobrovića, jednog od najznačajnijih modernista jugoslovenske arhitekture i jedan od retkih primera arhitekture koja istovremeno nosi ideju države, grada i prostora. Njegova kompozicija – dva monumentalna objekta koji se simbolično „razmiču“ kao kanjon Sutjeske – predstavlja sećanje na otpor, na borbu, na ideju zajedništva i slobode. To sećanje je dodatno ojačano tokom bombardovanja 1999. godine, nakon čega je Generalštab ostao ruševina, takoreći „otvorena rana“ našeg društva. Umesto da je već jednom zašijemo i pretvorimo u ožiljak, koji bi predstavljao kolektivno zaceljenje, ali i počast žrtvama NATO bombardovanja, Vojsci Srbije i uopšte istoriji našeg naroda, odlučeno je da se ukloni. Generalštab se nalazi na centralnoj raskrsnici dve veoma značajne ulice u Beogradu – jedne koja slavi Nemanjiće i druge koja slavi Obrenoviće. Nisu slučajno na toj raskrsnici i Ministarstvo spoljnih poslova, sedište Vlade Republike Srbije, stara zgrada Generalštaba i kasarna VII puka – sve zaštićena kulturna dobra, koja zajedno čine političko, vojno i istorijsko jezgro Srbije.
U slučaju Generalštaba ne govorimo samo o arhitekturi, umetnosti i urbanizmu. Ovde itekako govorimo i o našem odnosu prema prošlosti (samim tim i budućnosti), kolektivnom sećanju i identitetu grada, a i nas samih. Pitanje da li srušiti ili sačuvati ove objekte prevazilazi okvire tehničke ili estetske rasprave i zalazi duboko u politiku – apsolutno sve svodeći na pitanja profita i moći u turbulentnoj aferi između srpske i američke vlasti.
Generalštab, ali i ostale zgrade na predmetnoj parceli obuhvaćenoj lex specialisom, biće srušene do temelja, a na njihovom mestu će nići staklene kule, luksuzni hoteli i drugi komercijalni objekti u vlasništvu porodice američkog predsednika Trampa. Inače, na njihovom projektu, iznad ulaza u zgradu kasarne VII puka, nalazi se velika neonska tabla na kojoj piše „TRUMP“. Kasarna srpske vojske time bi dobila izgled jednog modernog kazina ili noćnog kluba, a potpuno izgubila dostojanstvo.
Najblaže rečeno, ovaj projekat predstavlja višestruko skrnavljenje: Vojske Srbije, istorije Beograda i Srbije, žrtava NATO bombardovanja, međunarodno prepoznatog kulturnog dobra i umetničkog dela, struke koja se projektu bezbroj puta usprotivila, kao i identiteta grada i ljudi koji sa ovim prostorom i objektima osećaju emotivnu i simboličku povezanost.
Kada bi se ovaj projekat realizovao, potpuno bi bio narušen izgled tog dela grada i takozvani „osećaj mesta“: staklene kule i neonski znaci bi dominirali nad okolnim kulturnim dobrima, glavnim beogradskim ulicama, pa i spomenikom Stefanu Nemanji koje je ista ova vlast postavila s namerom da dominira tim delom grada. Saobraćaj bi dodatno bio u kolapsu, jer bi stotine novih spratova u tim kulama značile i stotine dodatnih automobila, autobusa… Na kraju, bezbednosno je vrlo upitno da se tolika količina komercijalnih kvadrata gradi na svega nekoliko metara udaljenosti od naših najvažnijih državnih institucija.
U vremenu kada se širom sveta sve više vrednuju modernističko i socijalističko nasleđe, beogradska i srpska vlast ga se stide i nastavljaju višedecenijsku lošu praksu brisanja slojeva sopstvene prošlosti i nasleđa, umesto da ih integriše u savremeni (i budući) život. Nasleđe je proces koji se ne tiče samo prošlosti, već i načina na koji se društvo odnosi prema svojoj budućnosti. Ako dopustimo da se srpski Generalštab pretvori u američki hotel, šaljemo poruku da se stidimo sopstvene prošlosti, da nam kulturno nasleđe nije vrednost nego prepreka ka profitu (nekolicine), da sami nismo sposobni da se bavimo svojim nasleđem, pa ga poklanjamo strancima kao nekakav miraz, zbog čega nas već sada svetski mediji ismejavaju. Rušenje Generalštaba bi predstavljalo nasilno brisanje kolektivnog sećanja i veoma nespretno potiskivanje kolektivne traume, umesto njeno isceljenje. Time bismo izgubili mogućnost da konačno taj prostor pretvorimo u mesto refleksije, ali i obrazovne i kulturne transformacije koji bi povezivalo prošlost, sadašnjost i budućnost.
Da li bi Italijani dali da se sruši Palata Venecija sa koje je Musolini pozivao narod u rat ili Koloseum, mesto brutalnih borbi gladijatora, javnih egzekucija i spektakla nasilja, da bi se na njihovom mestu izgradili američki hoteli sa neonskim tablama? Naravno da ne bi. Ovo kratko poređenje s Italijom navodim samo kao nagoveštaj odgovora na neke od bizarnih komentara koje smo prethodnih dana čuli u Narodnoj skupštini od poslanika vladajuće stranke. Naše nasleđe treba da nam bude najvrednije na svetu, da ga čuvamo, ne omalovažavamo i nikako da ga sami uništavamo, zamenjujući ga banalnim, tipičnim komercijalnim objektima koji jedino što donose jeste profit nekolicini, a trajno odnose suštinske vrednosti većini – autentičnost, identitet i sećanje jednog naroda, epohe i događaja. Generalštab ne sme biti uništen kao hotel Jugoslavija i Stari savski most!
Autorka je naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Peščanik.net, 10.11.2025.
GENERALŠTAB
