Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

Kada se pogledaju podaci o dinamici epidemije u svetu, Rusija je izuzetak po malom broju umrlih, ukupno i u odnosu na stanovništvo. Iako će, kako sada stoje stvari, po svoj prilici po broju obolelih biti druga u svetu, iza Amerike, za otprilike nedelju dana. Amerika, poređenja radi, ima otprilike šest odsto umrlih od broja obolelih. Ali u Rusiji je to manje od jedan odsto. U Nemačkoj je, opet, broj umrlih oko 4,5 odsto od broja obolelih. A to je izuzetno nisko u poređenju sa praktično svim drugim većim evropskim zemljama. U Kini, konačno, umrlih je otprilike pet odsto od broja obolelih. Moguće je zaista da će se stvari promeniti kako se epidemija bude razvijala jer je, čini se, u Rusiji sve još na početku, ali drugi podaci na to ne upućuju. Recimo, broj aktivno obolelih je veliki, ali je broj onih u kritičnom stanju relativno mali. Ostaje, dakle, da se razjasni šta se tačno gde događalo kada se epidemija stavi pod kontrolu.

Zanimljivo je videti kako stoje stvari u Srbiji i u njenom susedstvu. Ostavio sam po strani Rumuniju jer je veća zemlja po broju stanovnika, a ima i druge specifičnosti. Ali se slika bitno ne menja i ako se ona uzme u obzir. Na Slici 1 se vidi broj obolelih i umrlih na milion stanovnika. Ova normalizacija je i inače korisna, ali posebno je neophodna da bi se nešto na slici i videlo. Svi podaci su od 11. maja 2020. i mogu se naći ovde.

Slika 1: Oboleli i umrli na milion stanovnika
Slika 1: Oboleli i umrli na milion stanovnika

Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći. Jedino Crna Gora ima približno slične podatke, tek je nešto veći procenat umrlih. Kao što se vidi na slici, veza između ovih dvaju podataka je veoma slaba i postaje jaka tek kada se isključe Srbija i Mađarska, prva jer ima mali postotak umrlih, a druga relativno veliki.

Na Slici 2 opet se vidi da Srbija ima relativno veliki broj aktivno obolelih, ali opet relativno mali broj obolelih u kritičnom stanju. Reč je o 29 osoba na 6.668 aktivno bolesnih. Sve druge zemlje u ovom uzorku imaju veći ili značajno veći broj kritično obolelih u odnosu na aktivno bolesne.

Slika 2: Aktivno i kritično oboleli
Slika 2: Aktivno i kritično oboleli

Kada je reč o Rusiji, nije jasno kako će slika epidemije izgledati kada se sve sabere. Podaci kojima se sada raspolaže nepotpuni su i podložni različitim interpretacijama. Recimo, ukoliko bi ruski odnos obolelih i umrlih tačno merio virulentnost virusa, da se tako izrazim, onda bi broj obolelih u drugim zemljama morao biti značajno veći. Isto važi i za srpske podatke. Opet, ako bi, recimo, nemački procenat smrtnosti bio u skladu sa stvarnom pretnjom ovog virusa, onda je broj umrlih u Rusiji i Srbiji značajno potcenjen.

Ili podaci nisu informativni. Tek, bar prema podacima koje imamo, Srbija ima značajno veći broj obolelih u odnosu na broj stanovnika i aktivno bolesnih nego susedne zemlje. Videćemo šta će podaci o povećanoj smrtnosti, kada budu dostupni, reći o broju umrlih.

Novi magazin, 18.05.2020.

Peščanik.net, 19.05.2020.

KORONA

The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija