Hrvatskom pevaču Marku Perkoviću Tompsonu, poznatom po tome što u svojim pesmama veliča pripadnike ustaškog pokreta, Uprava grada Pule je 2008. godine odbila zahtev da održi koncert u pulskoj Areni. Tadašnji gradonačelnik Pule Boris Miletić rekao je da, kao neko ko je na čelu grada utemeljenom na vrednostima antifašizma i multikulturalnosti, ne može da podrži da se na prostoru u vlasništvu grada veličaju ustaštvo, nacionalizam i netolerancija prema nacionalnim manjinama, što je prateća pojava Perkovićevih koncerata.
Tompsonu je otvoren put da održi koncert u pulskoj Areni 2021. godine kada je, prema navodima medija, Ministarstvo kulture Hrvatske platilo koncerte hrvatskih estradnih umetnika, pošto su u vreme pandemije finansijski bili među najugroženijim profesijama. Ko će, gde i kada nastupati, bilo je određeno žrebom.
Tako je čista sreća, a ne prećutna podrška gradonačelnika Pule pomogla Tompsonu da se domogne prostora u vlasništvu grada. Miletić je tada rekao da će tolerisati rezultat žreba, ali je i dodao da je „Pula mogla i gore da prođe“ i tako opet dao do znanja šta misli o Tompsonovoj muzici i njegovim koncertima.
Sličan događaj kao što su Tompsonovi koncerti, čeka Beograd u subotu, 24. juna, za kada je na Tašmajdanu zakazan nastup Mirka Pajčina, poznatog kao Baja Mali Knindža.
Sa stadiona Tašmajdan, koji je osnovala Skupština grada Beograda 1958. godine, oriće se pesme tog pevača, u kojima se, između ostalog izražava spremnost za novo ratovanje („Ako pozovu, opet sam u rovu“) zatim netrpeljivost prema drugim nacionalnostima („Ne volim te Alija zato što si Balija“), pa i otvorena mržnja i spremnost da se ubija („Ćuti, ćuti, ujko, ubiću te ja…“).
Beograd je barem dva poslednja meseca oblepljen plakatima kojima je ovaj koncert najpre bio zakazan za kraj maja, a onda pomeren za kraj juna. Za razliku od Miletića u Puli, tim povodom se gradonačelnik Aleksandar Šapić, čija je prva godišnjica upravljanja Beogradom obeležena ovih dana, ni rečju nije oglasio.
Nije našao razloga ni da odgovori na pitanje Peščanika kakav je njegov stav u vezi sa odlukom Sportskog centra Tašmajdan da Pajčinu stadion izda u zakup, imajući u vidu da je reč o pevaču čiji tekstovi podstiču mržnju prema drugim nacionalnostima, na šta pojedine nevladine organizacije godinama skreću pažnju.
Već trideset godina se Pajčin ne odriče svog estradnog imena, koje je dobio po tzv. „Knindžama“, pripadnicima paravojne jedinice koja je devedesetih godina učestvovala u ratu u Hrvatskoj. Prvi komandant te jedinice bio je osuđenik za ratne zločine Dragan Vasiljković, poznat kao Kapetan Dragan. Pajčin se nedavno u intervju na televiziji Happy pohvalio da je u vreme rata u Hrvatskoj bio u Golubiću i zajedno sa Vasiljkovićem redovno viđao Živojina Ivanovića, nekadašnjeg istaknutog oficira Crvenih beretki (čije su jezgro bile upravo „Knindže“) a osnovala ih je Služba državne bezbednosti (SDB) Srbije.
To je na televiziji sa nacionalnom frekvencijom Pajčin ispričao par dana pošto su krajem maja bivši čelnici SDB Jovica Stanišić i Franko Simatović pred Međunarodnim rezidualnim mehanizamom za krivične sudove u Hagu pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora, jer je dokazano da su tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja nesrpskog stanivništva iz BiH i Hrvatske.
Pajčinov poznanik Ivanović, poznat kao Žika Crnogorac, nije završio na sudu, ali se pominje u optužnici protiv dvojice bivših čelnika SDB kao neko ko je u Doboju predvodio Crvene beretke, koje su prema svedočenjima, 1992. u tom gradu ubijale zarobljenike bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.
Ni to, ni činjenica da se Pajčinov koncert održava u vreme masovnih protesta protiv nasilja, povodom dva masovna ubistva u Srbiji, nije bio podstrek Šapiću da se odluči na potez sličan onom Miletićevom u Puli, i tako pokaže da se zalaže za, kako kaže, „toleranciju i trpeljivost“, da veruje u „istinu i pravdu“, a da je njegova politika – „politika borbe za ljude“.
Šapić je ostao nem i na to što pre par dana nije prošao predlog da se na dnevni red u Skupštini grada stavi rasprava o preimenovanju parka poznatog kao Mitićeva rupa u Park Dušana Jovanovića, dečaka koji je 1997. godine ubijen iz mržnje, zato što je bio Rom.
Osim što će u subotu sa Tašmajdana odzvanjati Pajčinove pesme, Šapić je za vikend Beograđanima pripremio i manifestaciju „Beogradski dani porodice“. To uopšte nije „kontraparada“, tvrdi on, ali nalazi razloga da naglasi da „niko od nas ne bi bio prisutan“ da se nisu spojili muškarac i žena, dok se u džinglu kojim gradske vlasti najavaljuju ovaj događaj kaže – „pokažite šta je prava parada ponosa“.
Tako će „prava parada ponosa“ i Pajčinov koncert, koji je, osim što poziva na nasilje, jedan od najgorih primera estradnog kiča, obeležiti godinu dana Šapićevog upravljanja Beogradom. Ipak, u gotovo svakom intervjuu on kaže da je ponosan na sve što je postigao i naglašava da nastavlja ono što je radio dok je bio na čelu Opštine Novi Beograd.
Tada mu, možda zato što je tolerantan (prema nasilju) nije zasmetalo ni to što je u sali Opštine Novi Beograd održana promocija knjige kojom se negira genocid u Srebrenici, a napisao ju je Vojislav Šešelj, osuđen za ratne zločine pred Mehanizmom u Hagu. Doduše, nije to začuđujuće, imajući u vidu da prema drugoj dvojici osuđenika za ratne zločine, Veselinu Šljivančaninu i Ratku Mladiću, gradonačelnik Beograda redovno pokazuje nedvosmislene simpatije. I to čini, valjda opet u cilju, kako voli da se izrazi – negovanja vrednosti koje čuvaju „porodicu, naš narod i – celo čovečanstvo“.
Peščanik.net, 23.06.2023.
