Šestoro novosadskih aktivista i aktivistkinja su već dva meseca u zatvoru, a za još šestoro njih je raspisana poternica i određen im je pritvor u odsustvu. Uloga policije, BIA, tužilaštva i suda u ovom političkom progonu ući će u bogatu istoriju beščašća ovih državnih institucija. Ukoliko se iduće nedelje ne ukine pritvor, uhapšena profesorka Marija Vasić je najavila da će stupiti u štrajk glađu.
Devetog maja 2025. u Novom Sadu je održana konferencija za novinare tima pravnih branilaca političkih zatvorenika Marije Vasić, Lade Jovović, Mladena Cvijetića, Davora Stefanovića, Srđana Đurića i Lazara Dinića. Oni se sumnjiče za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije u saizvršilaštvu, u vezi sa krivičnim delom napad na ustavno uređenje i krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Uhapšeni su nakon što je na nacionalnim frekvencijama emitovan snimak njihovog razgovora u prostorijama Pokreta slobodnih građana u Novom Sadu.
Govore advokati uhapšene šestorke Vladimir Horovic, Željko Kočić, Veljko Milić, Filip Lazić i Aleksandar Petrović.
Vladimir Horovic: Postupak se u ovom predmetu vodi na osnovu krivične prijave Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu nezakonito pribavljenih transkripata navodno snimljenih razgovora, koji po zakonu ne mogu biti korišćeni u krivičnom predmetu. Međutim, glavni predmet i problem ove krivične prijave po kojoj postupa Javno tužilaštvo i Viši sud u Novom Sadu, sastoji se u tome, a to ću objasniti na jasnim primerima, što krivična prijava po kojoj se postupa ne citira i ne navodi šta je ko od okrivljenih izgovorio, nego krivična prijava tvrdi šta je ko od okrivljenih mislio, a nije izgovorio.
Dakle, to je navod policije, Uprave kriminalističke policije za borbu protiv terorizma iz Beograda. Policija, dakle, misli i smatra da su okrivljeni to što piše u krivičnoj prijavi mislili i da učine i da urade povodom događaja, dakle njihovog sastanka. Ovo je značajno zbog toga, i zbog budućnosti opstanka krivično pravnih postupaka, a to znači da ne može policija nametati sudu šta je ko mislio, pa na taj način i planirao. To šta je ko mislio i imao nameru, može i sme jedino u zakonitom postupku razlučiti i utvrditi samo sud; ni tužilaštvo, a najmanje policija. Ja to govorim sa punom sigurnošću, jer pred sobom imam tu krivičnu prijavu u kojoj se ne navodi nijedan citat izgovoren od bilo koga od okrivljenih, da bi sud u budućnosti mogao da zaključuje o tome šta su oni time što su izgovorili stvarno hteli i stvarno planirali.
To šta policija smatra da su oni mislili i planirali ne može biti predmet razmatranja od strane suda. Zbog toga je ovaj postupak potpuno nezakonit, jer se zasniva na krivičnoj prijavi koja ne sadrži elemente radnje izvršenja, nego sadrži mišljenje policije o tome šta su okrivljeni mislili. To se jasno vidi i u istorijatu krivičnog zakonodavstva: to se zove delikt mišljenja. Dakle, policija nameće šta je ko mislio, ne pružajući dokaze o tome šta je ko izgovorio ili pak uradio, pa da sud može iz toga šta je ko izgovorio ili uradio zaključiti da li je namera bila rušenje ustavnog poretka, i tako dalje, dakle, kakva je namera okrivljenih bila. Zbog toga je ovaj postupak u celosti nezakoniti postupak.
Nigde se u krivičnoj prijavi dakle, ne navodi šta je ko od okrivljenih izgovorio, u tom transkriptu i na tom sastanku. To što policija smatra da su okrivljeni mislili a ne izgovorili, ne može biti osnov krivičnog gonjenja. To je osnovni postulat krivičnog zakonodavstva. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, pa i sud, razmatrajući ovakvu krivičnu prijavu, morali su, bili dužni, da zaključe ovako kako sam rekao, dakle, da se po ovakvoj krivičnoj prijavi ni od strane tužilaštva ni od strane suda ne može postupati.
To što je sud, što je prethodno tužilaštvo, prenebregnulo ovaj ne samo zakonski, nego ustavni postulat krivičnog zakonodavstva, to je povreda i zloupotreba koju su učinili tužilaštvo, prihvatajući ovakvu prijavu, ne menjajući je ni u jednoj rečenici, ni u jednom zarezu, a posebno suda što je takvu krivičnu prijavu prosledio dalje na odlučivanje i odlučio o zadržavanju u pritvoru i smatrajući da postoje osnovi za krivično gonjenje okrivljenih u ovom predmetu. Posledično, dakle, užasne su posledice koje je ovakvo prenebregavanje zakona i Ustava učinjeno. Najbolje se vide već do danas po tome što je 6 mladih ljudi, nikada osuđivanih, u pritvoru maltene dva meseca, bez tri dana.
Željko Kočić: Ja sam advokat Željko Kočić. Zajedno sa kolegom Horovicem branim Ladu Jovovića i Đurić Srđana, koji se zajedno sa još četvoro aktivista, profesora, studenta nalaze već skoro dva meseca u novosadskom pritvoru. Dakle, njima je najpre određeno zadržavanje 14.3.2025. godine, te im je nakon toga, 16.3, prvi put određen pritvor na 30 dana, koji je posle toga produžen, te po poslednjem rešenju može trajati najduže do 13.5.2025. godine. Mi smatramo da je ovaj pritvor, kao što je kolega Horovic i rekao, od samog starta nezakonit. On je na početku bio određen tim rešenjem Višeg suda od 16.3. zbog postojanja navodne opasnosti da će okrivljeni na slobodi uticati na druge saokrivljene, koji trenutno nisu dostupni organu postupka, te je po žalbi branilaca prestao da postoji taj pritvorski osnov tek 29.4.2025. godine, dakle, posle mesec i po dana od određivanja pritvora.
Drugi razlog za određivanje pritvora koji je i dan danas na pravnoj snazi jeste da, kako sud to navodi, navodno postoji opasnost da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i to, citiram: „zato što protesti u Republici Srbiji i dalje traju, što je opšte poznata činjenica. Traju u kontinuitetu još od novembra 2024. godine, pri čemu se okončanje protesta još uvek ne nazire i nije izvesno kada će se protesti okončati“, kraj citata. Dakle, društveno-političke prilike ne mogu biti razlog za određivanje i produžavanje pritvora, tako da je jasno da je ova odluka suda u celosti nezakonita.
Prema našem Zakoniku o krivičnom postupku, kada se vodi skraćeni postupak, pritvor može trajati najduže 60 dana, što tužiocu ističe 13.5.2025. godine, te ako tužilac do tog dana ne podnese optužni predlog protiv okrivljenih, oni se moraju pustiti na slobodu da se u daljem toku postupka brane sa slobode. Još jedna stvar: danas građani i studenti traže hitne izbore, pa postavljamo pitanje da li je i to razlog, po mišljenju suda, da se okrivljenima produži pritvor u ovom predmetu. Ostaje nam i to da vidimo.
Veljko Milić: Ja sam advokat Veljko Milić. U ovom postupku sam branilac okrivljenog Lazara Dinića. Ja ću vam govoriti o nezakonitom dokazu, i to je jedini dokaz koji postoji u ovom postupku protiv svih naših branjenika, znači, protiv svih okrivljenih u ovom postupku. Radi se o dokazu koji je najpre nezakonito pribavljen, onda zatim nezakonito emitovan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a nakon toga se i nezakonito koristi u krivičnom postupku protiv naših branjenika. Sa sadržinom tog snimka, za koji se tvrdi da su na njemu snimljeni naši branjenici, ste imali prilike da se upoznate jer su, kao što sam rekao, nezakonito emitovani.
Isto tako smo u toku postupka saznali da su pribavljeni na način koji sam po sebi ne dozvoljava da se ti dokazi koriste u krivičnom postupku. Snimak je nastao na taj način što je Bezbednosno-informativna agencija snimala razgovor, tajno je snimala razgovor, i to ne u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Svi dokazi koji se prikupljaju, a pogotovo dokazi koji se prikupljaju na taj način što se znatno odstupa od garantovanih ljudskih prava, moraju biti pribavljeni u jednoj strogoj proceduri, koja je propisana tim Zakonikom o krivičnom postupku.
Dakle, Zakonik dozvoljava da se neko tajno snima, ali u strogo propisanim uslovima i po strogo propisanoj proceduri. U ovom slučaju, snimak nije pribavljen u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, nego u skladu sa Zakonom o bezbednosno-informativnoj agenciji, koji takođe dopušta, u određenim situacijama, odstupanje od garantovanih ljudskih prava i tajno snimanje, ali se takvi dokazi koriste u neke druge svrhe, a ne u svrhu vođenja krivičnog postupka. U čemu je zapravo suštinska razlika? U Zakoniku o krivičnom postupku je predviđena procedura gde vi imate situaciju da nadležni tužilac, koji je samostalan organ, odlazi kod sudije za prethodni postupak, koji je samostalan i nezavisni organ, i od njega traži da naredbom dopusti tužilaštvu da se vrši tajno snimanje, i to tajno snimanje onda može da vrši ili policija ili Bezbednosno-informativna agencija, ali po nalogu suda.
U ovoj situaciji koju mi ovde imamo, po Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji vi nemate tužilaštvo koje traži tajno snimanje, nego imate direktora Bezbednosno informativne agencije, koji je sve samo nije samostalan organ. Direktor Bezbednosno informativne agencije je političar, čovek koji dolazi iz političke stranke, i to je bio, to je i sadašnji direktor, i prethodni direktor, i onaj pre njega. To su političari. Ukoliko bi ova situacija koju sada imamo zaživela i ukoliko bi se na osnovu snimaka koje prikupi BIA vodili krivični postupci, vi biste imali situaciju da predstavnik jedne političke stranke koja je vladajuća, i koja postavlja direktora BIA, može da tajno snima bilo koga u ovoj zemlji da na osnovu toga, ukoliko nađu da nešto nije u skladu sa zakonom, ili ukoliko ustvrde da nešto nije u skladu sa zakonom, ili ukoliko utvrde da je nešto što nekog može da izloži sramoti, pa onda ga puste na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da bi mu naneli štetu – ukoliko bi se to zaista koristilo na način kako se ovde koristi, zaista bismo imali nesagledive posledice po sve, kao što te nesagledive posledice sada trpe ovih 12 ljudi protiv kojih se vodi krivični postupak.
Dakle, ne samo da se ti snimci ne mogu koristiti u krivičnom postupku; oni se ne smeju emitovati ni na televizijama. Ja ću vas podsetiti da smo mi kao branioci dužni da čuvamo tajnu, to su tajni dokumenti koje je snimila BIA, i mi vama ne možemo govoriti o sadržini tih snimaka, načinu na koji su nastali, ko je zapravo tu tajno sniman i tako dalje. Ali paradoks je da ispada da direktori i urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom, urednici tabloida, imaju pravo to da podele sa javnošću, bez ikakve kazne. Samo još da pojasnim to šta se dešava u situacijama kada BIA dođe do nekog snimka tokom sprovođenja svojih operativnih radnji, a utvrdi da se radi o krivičnom delu, odnosno da neko možda priprema izvršenje krivičnog dela.
BIA može sa tim snimkom da ode kod nadležnog tužioca, da kaže: vidite, mi smo došli do saznanja da se priprema određeno krivično delo, i tek onda nadležni tužilac može da ode kod sudije, pa da od njega traži da donese naredbu da se sprovede tajno snimanje. Dakle, mi taj deo uopšte nemamo. Ovde je jedan snimak do kog je došla BIA u svom radu direktno predat tužilaštvu, i tužilaštvo na osnovu njega direktno vodi krivični postupak protiv svih dvanaest okrivljenih. Istraživao sam dosta, pokušavao sam da pronađem da li je postojao još neki slučaj da je snimak BIA koji je nastao na ovaj način korišćen u krivičnom postupku. Nisam naišao na takav slučaj. Sudska praksa ne poznaje takav slučaj.
Vrhovni kasacioni sud se nikada o tome nije izjašnjavao, što samo po sebi znači da do sada nikome nije ni padalo na pamet da takve snimke koristi u krivičnom postupku. Svakako se ne može zaključiti da BIA nikog nije snimala pre ovoga. Naravno da oni snimaju, i naravno da postoje različiti snimci, ali se jednostavno oni ne koriste u krivičnom postupku, zato što je prilično jasno da ne mogu, jer način na koji BIA snima ljude, po Zakonu o BIA nije predviđen Zakonikom po kome se vodi krivični postupak, a to je Zakonik o krivičnom postupku. Tužilaštvo vodi postupak u skladu sa nezakonitim dokazima koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku.
Sud je za sada ostao pasivan što se tiče izdvajanja tih dokaza i spisa tako da ukoliko postupak nastavi da se vodi u skladu sa ovim dokazima, zaista mislim da, ne samo po ovih 12 okrivljenih će nastupiti vrlo štetne posledice, nego će nastupiti štetne posledice i po građane Republike Srbije u celini, jer ovo je vrlo ozbiljna stvar i ovo praktično legalizuje snimanje BIA i korišćenje tih snimaka u krivičnom postupku. I ukoliko ovo ovako opstane, neće više biti nikakve potrebe da se odredbe Zakonika o krivičnom postupku uopšte koriste, niti da ih iko primenjuje, nego će jednostavno BIA po svom zakonu sve snimati i postupci će se voditi na osnovu toga, što je zaista, zaista vrlo opasno.
Filip Lazić: Ja sam advokat Filip Vasić, branilac Marije Vasić, osumnjičene u ovom krivičnom postupku, zajedno sa kolegom Aleksandrom Petrovićem. Ja bih samo ukazao na jednu stvar na koju do sada nije ukazano, a to je da se radi o skraćenom postupku. Skraćeni postupak bi po pravilu trebalo da traje istraga 30 dana. Samo na obrazložen predlog tužioca može istraga da traje još 30 dana. I to ne bi bio nikakav problem, da smo mi imali situaciju da imamo veći broj dokaznih radnji. Međutim, mi smo imali samo jednu dokaznu radnju, a to je veštačenje telefona i računara. Dakle, nije bilo nikakve potrebe da se istraga u ovom krivičnom postupku produžava na još 30 dana. U ovom trenutku je 57. dan istrage. Smatram da je isključivo to urađeno u cilju prolongiranja ovog postupka, i da ne kažem namernog ostajanja u pritvoru osumnjičenih, u što dužem vremenskom trajanju.
Aleksandar Petrović: Ja sam advokat Aleksandar Petrović, branilac profesorke Marije Vasić. Budući da su moje kolege iznele detaljne pravne argumente, koje ja mogu da potpišem sve do jednog, mislim da je svakom ovde jasno da se ovde radi o jednom eklatantnom primeru sloma prava nad politikom. Dakle, ovo je čist politički predmet koji proganja oponente vlasti, i koji dovodi njihova prava pod pritisak neke njihove namere da ugasi ovo što se događa prethodnih meseci u Republici Srbiji. Dokaz tome nije samo čista situacija pravna koju mi ovde imamo, već i to da je Evropski parlament 7. maja doneo rezoluciju u kojoj se jasno izjasnio, i gde je naveo pojedinačna imena svih naših branjenika, i izjasnio da se ovde radi o nezakonitom prisluškivanju, i da su oni faktički politički zatvorenici, jedini u ovom trenutku u Evropi.
Dakle, eto, Srbija je jedina zemlja koja u 21. veku na teritoriji Evrope ima političke zatvorenike. Za tu Rezoluciju se izjasnilo 419 članova Evropskog parlamenta. Ono što takođe mogu da kažem je da sam maločas bio u poseti Mariji Vasić i malo je reći da je cela ova situacija za sve njih poražavajuća. Meni je Marija prenela da, ukoliko se njihov pritvor ne ukine onako kako bi trebalo, sledeće nedelje ona će ući u štrajk glađu. Ja sam joj naravno savetovao da je jako važno da čuva svoje zdravlje, ali ja ne mogu dalje od toga da idem. Prosto, ona je odlučna u tome da svoja prava zaštiti, pa i na taj ekstreman način.
Vladimir Horovic: U kakvom apsurdu je naše pravosuđe. Javno se objavi na televiziji ceo snimak, a onda je i za branioce on postao tajan i potpisujemo izjavu o tajnosti i čuvanju kao tajne sadržine tog objavljenog snimka. Dakle, to je apsurd našeg celokupnog postupanja u ovoj državi. Umesto da se krivično goni onaj ko je objavio tajni snimak, i da mu se zabrani takvo obavljanje delatnosti, na to se niko ne obazire, ali istovremeno braniocima zabranjuju i naređuju da su dužni kao tajnu čuvati ono što se videlo na televiziji.
Veljko Milić: Ovde se ne radi samo o ovih 12 okrivljenih. Naravno, oni su nam najvažniji, jer je šestoro njih u pritvoru, šestoro je van zemlje i ne može da se vrati jer ih čeka isto to što čeka i ovih šestoro. Ovakvim postupanjem je ceo pravni poredak u opasnosti. Ja sad ne mogu da kažem u opasnosti, opasnost je kad se nešto nije desilo. Ovde se već desilo. Znači, pravni poredak je ugrožen, ne delovanjem ovih 12 mladih ljudi, nego postupanjem BIA, tabloidnih televizija i tužilaštva i suda. Sva dokumentacija koju tužilaštvo i sud imaju u postupku je datirana dan kasnije, odnosno prvo je na televiziji objavljen snimak, pa je onda sve dostavljeno tužilaštvu. To je jedan potpuni apsurd u kome mi živimo.
Aleksandar Petrović: Situacija je mnogo gora nego što deluje, nego mi toliko imamo stvari ovde da ispričamo, da ne možemo da se setimo svih. Na primer, evo jedan primer situacije za Mariju Vasić: dana kada su nju, to je bio 13. mart, kada joj se javila policija da treba da dođe po nju i da je u svojstvu građanina potrebno da da iskaz u policijskoj stanici u Novom Sadu, ona se nalazila u Beogradu. Meni se ona javila, kao njenom advokatu. Ja sam tada bio sa kolegom Filipom, i rekli su da oni dolaze po nju u njen stan u Beogradu, da je odvezu do Novog Sada. Imajući u vidu kakva je situacija u državi, ja sam rekao: Okej, doći ćemo mi tu, na šta su te kolege, ti policajci, rekli: Nema potrebe da dolaze branioci, nećete ovde davati iskaz. Ja sam svakako rekao: Mi smo već u kolima, stižemo tu, pa ćemo videti. Došli smo tu, videli smo da je Marija okej, tu su bili policajci, pozdravili smo se i pitali smo da li ona daje izjavu u svojstvu građanina. Potvrdili su nam.
Ona nije imala na sebi nikakve lisice, znači normalno se kretala. Oni su rekli: Krećemo mi za Novi Sad, mi smo rekli: Okej, idemo i mi isto u tom smeru. Ušli smo u auto. Oni su ušli u auto iza nas. Krenuli smo zajedno, međutim, u saobraćaju sam primetio da su se oni izgubili. Kako smo vozili ka Novom Sadu, kolega Filip je bio na telefonu, i kaže, vidi na Informeru da je Marija Vasić u lisicama, i počeli smo da se preispitujemo u autu da li je moguće da mi nismo videli lisice, primetio bih da se rukuje sa mnom sa dve ruke. Oni su krenuli automobilom iza nas i onda su u jednom trenutku skrenuli negde, udarili krug, sklonili se, i onda su joj stavili lisice, rekli da mora da izađe i da ode u drugi automobil, i za to vreme je jedan od policajaca nju snimao, i taj snimak se pojavio u Informeru.
Dakle, oni su pravili predstavu od toga da Marija Vasić, profesorka, bude u lisicama. Eto, time se bave naše službe. Znači, biti policajac smatram da je jako odgovoran posao. Mislim, oni imaju prinudu sile, mogu da nose oružje sa sobom, mogu da vam ulaze u stanove, ako ispoštuju zakonsku proceduru. Da se naši policajci bave time da stavljaju lisice ljudima koji treba da se saslušaju u svojstvu građanina, da bi onda to snimali, i da bi ne znam kako taj snimak u roku od par minuta došao redakciji Informera. Nije vezano za ovaj predmet, ali do koje mere je naše pravosuđe u problemu: sudija Mina Mitić, sudija Prvog osnovnog suda, kod koje je došao predmet za lišenje poslovne sposobnosti predsednika Republike Srbije, imala je situaciju da joj je prišlo lice u parku i zavrnulo ruku i reklo da vodi računa šta radi. Parafraziram.
Niko se ne oglašava, osim ove javnosti koja je opoziciono nastrojena. Visoki savet sudstva, ništa, niko se ne oglašava o tome. Ne znam da li je tužilaštvo pokrenulo postupak, da li je ispitalo to. Neko sudiji priđe u parku, sa detetom, ili ne znam s kim je bila već, zavrne joj ruku i kaže da vodi računa šta radi. To je naša realnost.
Veljko Milić: Što se psihofizičkog stanja tiče, mog branjenika, on je dobro, ali dobro za pritvorske uslove. On je jedan hrabar momak, psihički stabilan, istrajan, uporan, ali sve je to tako kada se priča, a druga stvar je kada sedite u nekoj ćeliji sa njih sedmoro, osmoro, desetoro, gde su neki od njih izvršili neka vrlo teška krivična dela, gde su od njih neki zavisnici pa se skidaju tamo u pritvoru sa opojnih droga, gde jedu stenice o kojima smo već milion puta čuli. I moje mišljenje kao branioca je da će sud u jednom trenutku u toku postupka te dokaze morati da izdvoji kao nezakonite, ali namerno se odlaže taj trenutak kada će ti dokazi biti izdvojeni kao nezakoniti i manipuliše se tim pritvorom, i ne samo u ovom slučaju.
Često govorim o nekim drugim slučajevima, čitavom pravnom poretku i situaciji u zemlji, zato što mi stalno slušamo ovih dana: danas oni, sutra može biti bilo ko. To nije obična floskula, to je zaista nešto što je naša realnost. Već jako dugo se kod nas manipuliše pritvorom, gde vam na predlog tužilaštva sud određuje pritvor, i onda negde pred trenutak kada pritvor treba da bude produžen, pred istek 30 ili 60 dana, u zavisnosti koliko traje pritvor u postupku, vam se pojavi tužilac i nudi neki sporazum o priznanju krivičnog dela, gde vam nudi da vi priznate da ste izvršili krivično delo, izlazite odmah iz pritvora, dobijate neku uslovnu osudu, znači nećete ići u zatvor, ali on je završio postupak, i u ovom slučaju kada jedan prizna, praktično su svi u problemu. To je nešto što je isto duboko nezakonito.
Kod nas se pritvori određuju po pravilu, i svi su jako iznenađeni i ljuti kada nekom ko je osumnjičen za izvršenje nekog krivičnog dela nije određen pritvor. Ali pritvor je predviđen kao strogi izuzetak, koji se određuje u izuzetnim situacijama, kada nijedna druga mera ne može da ostvari svrhu. A kod nas je pritvor postao pravilo. Izuzetak je da se pritvor ne odredi, što je takođe duboko nenormalno.
Vladimir Horovic: Skrenuo bih pažnju na to da je pitanje da li bi posle 13. bilo šta moglo da se učini. Ako bi se 13. produžio pritvor, u tom slučaju, pravno postoji žalba protiv tog rešenja, o toj žalbi rešava veće neposredno višeg suda, i to je formalni pravni lek. Ali poredeći ovaj slučaj i pritvor prema ovih šestoro – uz šestoro onih za kojima je raspisana poternica gde bi pritvor takođe bio izvestan – uporedite razlog koji sud navodi za ovih šestoro pritvorenih, da bi mogli, zbog uznemirenja i protesta ponoviti krivično delo, i zato se produžava pritvor. Zašto su ovi protesti? Zbog pada nadstrešnice. Zašto onda nisu u pritvoru svi oni koji su okrivljeni u predmetu nadstrešnice? Zar taj razlog opravdan za njih? Ocenite. Njima se produžava pritvor zbog protesta, a onima zbog kojih se protestuje se ukida pritvor. Šta radi onda ova država?
Nema međunarodne poternice, ali moj utisak je da ne smeju ni da raspišu međunarodnu poternicu za njima. Ova država to ne sme, jer se boji odijuma koji će tek onda doživeti, ne samo od parlamenta Evropske unije, nego od svake zemlje, a posebno Hrvatske, gde se navodno sumnja da se oni nalaze. I drugo, Interpol kad vidi ovu prijavu, kad vidi razloge, neće raspisati međunarodnu poternicu. Pedeset godina sam advokat, to je moje uverenje.
Peščanik.net, 10.05.2025.
Srodni linkovi:
Sofija Mandić – Osnovano sumnjivi
Rodoljub Šabić – Skaredan postupak
AUDIO – Policija kao spoljna redakcija Informera
Sofija Mandić – Slučaj RTS i novosadska šestorka
Savo Đurđić – Politički zatvorenici i taoci režima
Strahinja Stepanov – 12 žigosanih
Rastislav Dinić – Koliko će nas ostati?
NADSTREŠNICA
