Ne da(vi)mo Beograd

Ne da(vi)mo Beograd

Prošlo je mesec i po dana od kada je u Savamali počinjen bestijalni čin rušenja nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici i ispod mosta Gazela, kao i ograničavanja slobode kretanja i narušavanja sigurnosti ljudi koji su u tom trenutku boravili u ovom delu Beograda.

Sam čin je bio izraz otvorenog nasilja i protivpravnog postupanja, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem projekta “Beograd na vodi”, odnosno sa uzurpacijom javnih resursa i gradskog i nacionalnog budžeta zarad profitiranja ekonomsko-političke elite. Ovom činu je prethodila praksa nadležnih gradskih i državnih organa da pronalaze kreativne načine zaobilaženja i kršenja postojećih zakona, pravila i procedura razvoja grada, a neretko i da ih naknadno menjaju da bi na sporan način “ozakonili” postojeću situaciju na terenu, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem projekta koji je štetan po građane Srbije. Na takav način je rekonstruisan Geozavod, izgrađen privatni restoran Savanova na osnovu privremene dozvole za zauzeće javne površine, mimo zakona i procedura su postavljeni reklamni bilbordi i jarboli, i izgrađena je promenada, protivno Zakonu o planiranju i izgradnji. Vrhunac uzurpacije pravnog sistema je bilo donošenje tzv. Lex specialis-a kojim je po prvi put omogućena eksproprijacija1 javne imovine za potrebe privatnog (komercijalnog) interesa.

U noći između 24. i 25. aprila prešlo se sa uzurpacije pravnog sistema u otvoreno sprovođenje nasilja.2 Izveštaj Zaštitnika građana potvrđuje, a javno delovanje Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i dostupnosti informacija od javnog značaja ukazuje, da je u noći između 24. i 25. aprila, organizovana motorizovana grupa ljudi pod fantomkama, suspendovala zakone i Ustav Republike Srbije i preuzela vlast u svoje ruke, porušivši nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici i ispod mosta Gazela. Tom prilikom je i faktički lišila slobode nekoliko ljudi: čuvara jedne od firmi u čijem su vlasništvu objekti, i prolaznike koji su u tom trenutku boravili u ovom delu grada; oduzela im je mobilne telefone i prisilila ih da sačekaju kraj rušenja. Tokom rušenja i nakon njegovog završetka, policija se oglušila o pozive građana u pomoć, i upućivala ih na Komunalnu policiju, u čiju nadležnost ne potpadaju dela regulisana Krivičnim zakonikom. Na kraju je policija nerado izašla na teren, i to tek nakon insistiranja svedoka koji je otišao u Policijsku stanicu Savski Venac.

U nedeljama nakon što je javnost saznala da je počinjen teroristički čin, slušali smo pregršt laži kojima se poricala suspenzija pravnog sistema Srbije i pokušalo usmeravanje pažnje na periferne stvari. Tako smo čuli da o ovakvim stvarima ne treba govoriti na Uskrs, da niko nije zvao policiju, da se gradski oci osećaju sigurno, da su objekti bili nelegalni, da “nismo mi”. Da bi nam zatim bilo poručeno da su „idioti“ pogrešili: da je trebalo da ruše danju. Konačno, poručeno nam je da je istina bolna po nacionalnu i gradsku vlast, a pogotovo po potonju, na koju je juče upereno prstom, sa sve razumevanjem “da su radili u najboljoj nameri”.

Dostupne informacije jasno ukazuju da je policija, a time i država, saučestvovala i/ili organizovala rušenje objekata i ugrozila živote i sigurnost građana. Upotreba mašina i opreme potrebne za rušenje objekata ukazuje da je u akciju bila uključena i gradska vlast, jer teško je zamisliti da bi se direktor ili magacioner bilo kog preduzeća usudio da ustupi potrebnu mehanizaciju, a da mu to nije naređeno sa više gradske instance. A činjenica da su se gradska komunalna preduzeća u roku od dva dana bacila na čišćenje mesta zločina pre bilo kakvog uviđaja, ukazuje na kompletnu sinhronizovanost cele akcije.

Zločin zahteva kaznu! Iz tog razloga su se građani već dva puta okupili ispred Skupštine Grada, sa zahtevom da se hitno rasvetle sve okolnosti rušenja u Savamali, tražeći i političku i zakonsku odgovornost svih uključenih: naredbodavaca, organizatora i počinilaca. Tražimo da ostavke budu prvi korak ka krivičnom procesuiranju odgovornih:

Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, i Nikole Nikodijevića, predsednika Skupštine grada Beograda, koji obavljaju funkcije najviših organa gradske vlasti. S obzirom da je projekat “Beograd na vodi” njihova prevashodna okupacija, morali su u najmanju ruku znati o čemu se radilo u noći između 24. i 25. aprila, i nastupiti bez poricanja, jer su, po svemu sudeći, oni rukovodili akcijom rušenja objekata, lišavanja slobode građana i ugrožavanja njihove sigurnosti.

Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova RS, i Vladimira Rebića, v.d. direktora Policije Srbije, koji su po funkciji odgovorni za postupanje policije, odnosno u konkretnom slučaju odbijanje policije da se odazove pozivima u pomoć građana koji su pod prisilom bili primorani da se podvrgnu zahtevima uniformisanih lica pod fantomkama, i čiji su životi i sigurnost bili ugroženi, a sloboda kretanja grubo narušena.

Nikole Ristića, načelnika Komunalne policije Beograda. Podsećamo da je Zaštitnik građana u februaru ove godine preporučio razrešenje Nikole Ristića sa funkcije načelnika Komunalne policije, zbog utvrđenih propusta i nezakonitosti u postupanju službenika Komunalne policije prema dvema novinarskim grupama u septembru i oktobru 2015. na prostoru projekta “Beograd na vodi”, kao i zbog naknadnog odbijanja da sarađuje sa institucijom Zaštitnika građana. Tada je Komunalnoj policiji, između ostalog, spočitavana nezakonita i nepravilna upotreba fizičke snage, nezakonita pretnja oštećenjem imovine, neprofesionalno ponašanje i narušavanje dostojanstva građana. U sličnom maniru se načelnik Komunalne policije ponašao i sada, negirajući da su se građani obraćali Komunalnoj policiji, i odbivši ponovo da sarađuje sa institucijom Zaštitnika građana. Na taj način je nasilnički manir postao vodeći princip organizacione kulture Komunalne policije.

Takođe, ne sme se zaboraviti uloga Javnog tužilaštva koje je po službenoj dužnosti nadležno da pokrene predistražni, a nakon toga, ukoliko se pokaže potrebnim, i istražni postupak protiv N.N. lica koja su naredila, organizovala i počinila više krivičnih dela prilikom rušenja objekata i lišavanja slobode kretanja građana/očevidaca, narušavajući njihovu sigurnost, lični integritet i imovinu. Javno tužilaštvo ne sme da se plaši naredbodavaca i organizatora i poslušno ne radi sopstveni posao, već mora da bude zaštitnik vladavine prava i branitelj pravnog sistema Srbije. Ukoliko ćutanjem i nečinjenjem doprinose nekažnjavanju odgovornih lica, onda se kvalifikuju za, u najmanju ruku, pomaganje u izvršenju krivičnih dela. Na Javnom tužilaštvu je da preuzme odgovornost, ne čekajući mig izvršne vlasti. Tim povodom građani će na protestu 11. juna podsetiti Javno tužilaštvo na njegovu odgovornost u otkrivanju istine i procesuiranju (krivično) odgovornih.

Peščanik.net, 10.06.2016.

TEMA – BEOGRAD NA VODI

________________

  1. Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta “Beograd na vodi”.
  2. I da se postupilo u skladu sa tzv. Lex specialis-om, i dalje bi se radilo o legalizovanom nasilju nad vladavinom prava, a projekat “Beograd na vodi” bi bio jednako štetan, ekonomski i urbanistički, po građane Beograda i Srbije.