U filmu Supstanca, nekada popularna glumica (Demi Mur) na pragu pedesete suočava se sa industrijom u kojoj za ženu njenih godina nema mesta. Dolazi u posed misteriozne supstance koja obećava da će je podmladiti, ali uz čudno upozorenje: zapamtite – vi ste jedno. Nakon što uzme supstancu, upozorenje nam postaje jasno. Ne podmlađuje se ostarelo telo, već iz njega, uz dosta telesnih povreda i bola, izlazi novo, mlađe telo (Margaret Kvoli). Dismorfija prikazana na najekstremniji način. To je takođe i najbanalniji način da se prikaže na koji način industrija lepote (i mladosti) utiče na žene, pre svega, da se odrode od sopstvenog tela i posmatraju ga kao posed koji treba zatezati, mazati, seckati, mučiti, kome treba dodavati i oduzimati.
Nešto slično se dešava na srpskoj političkoj sceni. Građani i građanke traže supstancu (vođu) koja će ih vratiti u prošlost (5. oktobar). Taj vođa bi trebalo da povede protest koji će završiti sve proteste i koji će nam dati novi 5. oktobar i promene. Koji će nas vratiti u prošlost iz koje smo mogli da vidimo nekakvu budućnost. Na žalost, odnosno na sreću, okolnosti koje su dovele do 5. oktobra su dosta različite od trenutnih. Ali najvažnije od svega, 5. oktobar nije bio prvi protest koji je organizovan protiv tadašnjih vlasti; on je bio jedan u nizu.
Apsolutno se slažem sa Dejanom Ilićem kada piše da na proteste treba gledati kao na otvoreni proces. Slažem se i da su protesti deo izgradnje zajednice. Zajednice koja počiva na nekim principima. Slažem se i sa Rastislavom Dinićem koji piše da nema političke borbe bez političkog organizovanja i da je za to potrebna skromnost, strpljenje, solidarnost i spremnost na saradnju. Problem je u tome što zajednica koja se gradi na protestima ne pokazuje spremnost da prihvati da je deo političkog života. Konstantno ograđivanje od politike ide toliko daleko da čak i članovi i članice Narodne skupštine koji su potekli iz nekih protestnih zajednica odbijaju da sebe nazovu političarima. Gostujući u utorak 12.11. na televiziji Nova S, narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta je ponovio da nije političar, već da je aktivista. Ta ista, aktivistička, protestna zajednica ne pokazuje spremnost da sarađuje sa opozicijom iako od njih stalno zahteva da predstave plan i da povedu u borbu. Sa druge strane, opozicija ne može da se dogovori ni sama sa sobom, a na kritike dobijamo odgovor „takvi smo kakvi smo“.
Kako bi to moglo da se reši? Da znam, bila bih članica političke partije i rešenje bih vam saopštila sa bine. Ali mogu da se pozabavim jednim misaonim eksperimentom. Dejan Ilić na početku teksta pominje doktora iz Niša i njegovo nezadovoljstvo protestima u Beogradu. Doktor iz Niša je izjavio da se u njegovom gradu protesti ne dešavaju jer predstavljaju ispumpavanje energije i besa naroda. Vratimo se u leto ove godine: 2. juna održani su lokalni izbori u Nišu. Rezultati izbora su bili prilično tesni i iste večeri doktor iz Niša je izašao na ulicu sa predstavnicima opozicije, gde su i proglasili pobedu. Nakon toga je usledilo proglašenje pobede iz tabora SNS-a i poziv doktora iz Niša da građani i građanke ne izlaze na ulice. Svi sporovi će se rešavati legalnim putevima. Legalni putevi su išli očekivanim tokom. Zabrana opoziciji da pristupi izbornom materijalu (zašto su uopšte napuštali izborna mesta?), žalbe koje su prebacivane iz jedne trule institucije u drugu i, konačno, formiranje gradske vlade SNS-a i njihovih satelita. Sve to je moglo da izgleda drugačije. Doktor i opozicija iz Niša su mogli da pozovu građane i građanke Niša da sa ulica vrše pritisak na trule institucije. Samo prisustvo nezadovoljnih građana i građanki koji zahtevaju da se njihov glas poštuje možda bi bilo dovoljno da neka od trulih institucija uradi šta treba. Jer papir lako može da se zanemari, izgubi, odbije ili nestane. Ali građani i građanke na ulicama koji imaju jasne zahteve, malo težije, što bi se reklo u Nišu.
Zapamtite – vi ste jedno. U Supstanci obe junakinje zanemaruju ovo upozorenje. Obe tretiraju ovu drugu kao neprijateljsko ili preteće prisustvo, što dovodi do njihovog, odnosno njenog kraja.
Zapamtite – vi ste jedno. Neće protesti srušiti vladajuću garnituru, ali neće ni podnošenje žalbi, tužbi i jadikovki trulim institucijama. Samo zajedničko delovanje sa jasnim planom može da dovede do nekih rezultata. Građani i građanke spremni na političko delovanje zajedno sa opozicijom koja je spremna da prihvati kritiku. Pozivi da se podsetimo da smo jedno se sada malo glasnije čuju. Za mene je to radikalizacija koja nam je preko potrebna.
Peščanik.net, 13.11.2024.
NADSTREŠNICA
