Zid na bugarsko-turskoj granici, Andrew Testa - New York Times

Zid na bugarsko-turskoj granici, Andrew Testa – New York Times

Najavu izgradnje žičane barijere visoke 4 metra čitavom dužinom srpsko-mađarske granice većina domaćih medija je iskoristila da bizarne vesti o pojedinačnim aktima nasilja bar nakratko zameni objavom katastrofe koja predstoji. Predstavnici vlasti reagovali su predvidivo: čudili se, bili šokirani, naglašavali da je Srbija ni kriva ni dužna ponovo žrtva drugih i da se ovako nešto ne pamti od izgradnje berlinskog zida. Bez ulaženja u detalje, preterana dramatizacija tvrdnjama da bi ovakva barijera bila presedan ne stoji, jer slični zidovi već postoje na granici Grčke i Bugarske sa Turskom ali i širom sveta.1 Komentari su bili različiti i kretali su se od izjava da bi ovaj potez mađarskih vlasti bio protivan međunarodnom pravu, preko onih koji ističu da zid neće uspeti da spreči migrante da prelaze srpsko-mađarsku granicu, do tvrdnji da će izgradnja zida posredno biti od koristi jer će odvraćati migrante od prolaska kroz Srbiju.

Kao prvo, treba naglasiti da izgradnja ovakve barijere, iako svakako nije u duhu dobrosusedskih odnosa i evropskih vrednosti oličenih u EU i Savetu Evrope, sama po sebi ne predstavlja povredu međunarodnog prava. Drugačije bi bilo ukoliko bi Mađarska, recimo, putem navedene barijere sprečavala legalan protok ljudi i robe. Ovako, sama barijera je namenjena pre svega kontroli ilegalnih migracija, a pravo svake države je da preduzima mere radi zaštite svojih granica. Paralela bi se mogla povući sa vlasnikom imanja koji odluči da ga ogradi kako bi sprečio ljude da prolaze kroz njega. Sve dok ne ometa one koji imaju pravo da prođu kroz imanje unapred označenim putem, ova mera nije protivpravna. Sa druge strane, to se ne bi moglo tvrditi za uskraćivanje migrantima pristupa postupku azila u Mađarskoj, što je i cilj podizanja zida. U ovom slučaju mađarske vlasti bi tvrdile da je Srbija sigurna treća zemlja i da oni nemaju obavezu da sprovode azilni postupak, jer je on dostupan u Srbiji. U svakom slučaju onemogućavanje migranata da podnesu zahtev za azil u Mađarskoj bi moglo da na kraju dovede do njihovog vraćanja u zonu ratnih dejstava, što je svakako povreda međunarodog prava.

Po pitanju drugog argumenta, tj. da žica neće moći da spreči prelaske, teško je zamisliti da izgradnja 175 kilometa dugačkog i 4 metara visokog bedema neće imati uticaj na ilegalne migracije. Izgradnjom slične ali kraće barijere na grčko-turskoj granici 2012. povećao se pritisak na bugarsko-tursku granicu. S druge strane, Bugari su takođe počeli sa izgradnjom ograde na svojoj granici sa Turskom, koja već daje rezultate. Prema tome, iako podizanje granične barijere ne može da garantuje da niko nikada neće ilegalno preći granicu, izvesno je da će svakako drastično smanjiti broj ilegalnih prelazaka.

Što se tiče spekulacije da će zid imati pozitivne efekte jer će odvratiti migrante da putuju u zemlje odredišta preko Srbije, i ona je takođe neutemeljena. Naime, ovde bi imalo smisla upotrebiti otrcanu frazu “Srbija – kuća na sred puta”, jer se ona zaista nalazi na putu ka centralnoj i dalje, zapadnoj Evropi. Priliv velikog broja ljudi u Grčku nije mogao biti zaustavljen izgradnjom fizičke barijere na grčko-turskoj granici, jer su se migranti, koristeći razuđenst grčke obale, preorijentisali na grčka ostrva koja se nalaze tik uz tursko kopno. Uostalom, žica na grčkoj granici pokriva samo nekih 12 kilometara. Prema tome, migranti će nastaviti da pristižu u Grčku, a potom preko Makedonije u Srbiju, jer jednostavno nemaju drugi put. U slučaju izgradnje zida na srpsko-mađarskoj granici za očekivati je da se poveća pritisak na druge susedne zemlje, pre svega Rumuniju i Hrvatsku, koje iako članice EU još uvek nisu deo Šengenskog prostora te su predstavljale manje primamljivu opciju za ulazak u EU. Ironija je da će se migrant, koji se usled fizičke prepreke između Srbije i Mađarske budu “prelili” u Hrvatsku i Rumuniju, opet naći u Mađarskoj koja deli dugačke kopnene granice sa navedenim državama i predstavlja najkraći put ka obećanim zemljama.2 Prema tome, nade da će mađarski zid posredno koristiti Srbiji kroz tzv. efekat odvraćanja, su lažne.

Mađarski argument da Srbija ne čini dovoljno na sprečavanju ilegalnih migracija Nemačka može mirne duše uputiti samoj Mađarskoj, jer se velika većina (oko 80%) migranta ne zadržava u Mađarskoj. Zašto tu stati – to isto Srbija može prebaciti Makedoniji i tako dalje, sve do granice Turske i Sirije. Drugim rečima, problem migracija u Evropi je evropski problem koji može biti kontrolisan samo kroz zajedničku akciju svih država (onih kroz koje migranti prolaze, država odredišta ali i drugih evropskih država koje jemče pravo na azil). Ali pokušaj koordiniranog odgovora na ovaj izazov kroz plan Evropske komisije da ravnomernije rasporedi tražioce azila među članicama EU3 je po svemu sudeći propao.

Pozadinu najave izgradnje mađarskog zida zato treba tražiti upravo u nedostacima navedenog plana sa mađarskog stanovišta. Naime, raspoređivanje tražilaca azila trebalo je da bude postignuto putem sistema obaveznih kvota koje bi se određivale na osnovu veličine privrede, stope nezaposlenosti i broja stanovnika svake zemlje. Zemlje centralne i istočne evrope, baltičke države i Španija su bile protiv ovog sistema (bizaran detalj je spremnost Poljske da primi samo izbeglice hrišćanske veroispovesti). Sa druge strane, ovaj plan ima za cilj da rastereti jedino Italiju i Grčku, što je naišlo na negodovanje Bugarske koja bi, uprkos tome što takođe ima problem sa velikim brojem migranata, morala da primi dodatnih 627 ljudi. Verovatno slično razmišlja i Mađarska kojoj sistem kvota u najboljem slučaju ne bi koristio, dok bi u najgorem bila primorana da primi dodatan broj migranata.

Imajući sve to u vidu, možda je najava izgradnje zida samo blef Mađarske u partiji pokera unutar EU kako bi isposlovala bolji deal ili nižu kvotu u raspodeli migranata. Sa druge strane, ova ideja se dobro uklapa u šablon Orbanove autokratske vladavine koja je otvoreno antiimigrantski nastrojena i licitira ponovnim uvođenjem smrtne kazne, drugim rečima čini sve da se domaćoj javnosti predstavi kao veći zaštitnik mađarske nacije od desno orijentisanog Jobika.

Bilo kako bilo, krajnja posledica ovog “elegantnog” rešenja problema migracija je da se sve države kroz koje migranti prolaze ograde i potom mirno posmatraju kako se ljudi utapaju, skapavaju ili samospaljuju sa druge strane žice, na teritoriji susedne države.

Peščanik.net, 20.06.2015.

Srodni linkovi:

The Guardian – Merkel streichelt

Pavle Kilibarda – Bedemi Evrope

Branko Milanović – Rešenje za migrantsku krizu u Evropi

Saša Đorđević – Performans(e) policije

Bojan Gavrilović – Mađarska vižla

Matteo Renzi – Migrantska kriza i Evropa

Saša Đorđević – Zakasnela reakcija

Nadežda Milenković – Autorsko pravo za izbegavanje

Saša Ilić – O zidovima i ljudima

Svetlana Slapšak – Groblje pored mora

Bojan Gavrilović – Ljudi u plavom i evropski standard

Saša Đorđević – Migranti i (ne)policajci

Branislav Dimitrijević – Muzej kao očevidac

Spiegel – Egzodus

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU

________________

  1. Na Vikipediji je nabrojano 25 primera sličnih graničnih zidova https://en.wikipedia.org/wiki/Border_barrier
  2. Najveći gubitnici ovakvog scenarija su upravo Hrvatska i Rumunija, koje bi mogle da ostanu bez priželjkivanog ulaska u šengenski prostor. vidi http://www.dw.de/hrvatska-i-schengen-velika-granica-i-problemati%C4%8Dni-susjedi/a-18344072
  3. Kako stvari trenutno stoje 70% tražioca azila u EU borave u svega 4 ili 5 država.